Eva Ras: Krizni štab je skup rijaliti lekara

Foto:Zoran Lončarević

"Vrlo, vrlo sam ljuta. To je fašizam. Da nekoga nagazite zato što ima godine koje ima. Pa ne mogu ja da imam manje godina nego što imam. Ne mogu biti kriva zbog toga što imam godine. Neka budala je zaustavila planetu, a naši to zloupotrebljavaju. Ja uopšte ne verujem da ima bilo kakve pandemije", priča glumica Eva Ras za Nova.rs, komentarišući trenutno stanje u državi kada je koronavirus u pitanju. Glumica je govorila i o glumi, kao i o svom najtežem životnom periodu kada je sahranila celu svoju porodicu.

Na samom početku pitali smo Evu kako gleda na odluke Kriznog štaba posle korone, s obzirom da se ponovo povećava broj zaraženih.

– Vrlo, vrlo sam ljuta. To je fašizam. Da nekoga nagazite zato što ima godine koje ima. Pa ne mogu ja da imam manje godina nego što imam. Ne mogu biti kriva zbog toga što imam godine. Neka budala je zaustavila planetu, a naši to zloupotrebljavaju. Krizni štab je skup rijaliti lekara, ja njima ne verujem nešto. I ne dao Bog da me država štiti. Oni nas mrze. Te svakodnevne pretnje su strašne.

Šta mislite o trenutnim informacijama vezano za kornu?

– Ja uopšte ne verujem da ima bilo kakve pandemije. Ja stanujem u jedanaestospratnoj zgradi. Tu ima 300 ljudi i niko nije oboleo. U mojoj ulici niko se nije zarazio, kao ni u mojoj opštini. Od mojih 3.000 kolega niko nije oboleo, samo Biljana Srbljanović, za koju se priča da je primila honorar, kao i Đorđe David, da bismo mi naučili da nosimo maske. Oni nam svakodnevno govore kako narod ne valja, kako da mi poštujemo mere, ne bi bilo virusa. Darija Kisić je detaljno objašnjavala koliko vremena treba da dobijete virus. A to je stupidarijum, jer nema tu vremena, nego treba da je virus tu da bi mogli da ga dobijemo, ne zavisi to od vremena, nego ima li ga. Virusi su stariji od ljudske vrste. Virusa je uvek bilo i uvek će biti, i mi ćemo morati da živimo i umremo s tim, a ne da me država obeležava i da me zatvara. Smatraju nas majmunima, budalama.

Mnogi vaši vršnjaci se ipak plaše korone, ali kod vas to nije slučaj.

– To mi je isto žao. Postoje dve vrste ljudi, jedna vrsta srlja napred kao ja, i uopšte ih ne zanima virus, a druga je ona poslušna i uplašena. I njima su ukrali proleće, a sada im zagađuju leto. Njima virus ne može ništa, on samo loš narod napada. A mi smo loš narod za Anu Brnabić.

Da li pratite sada nove serije i kako vam se čine?

– Pratim, ali nisam zadovoljna. Mislim da su te serije bolje, izolacija bi nam lakše padala. Te serije su pravljenje sa predumišljajem. Ne valjaju ništa. To je sve rađeno iz interesa. Nije rađeno zato što umetnik ima šta da kaže, nego umetnik hoće da napuni džepove i snima zbog reklama.

Kako vam deluju nove postave glumaca? I da li mogu da se uporede sa vašim generacijama?

– Mi smo svi žrtve vremena u kome živimo. Mlada generacija mora biti ovakva kakva je jer vreme takve traži. Ili prihvatite to ili prestajete da budete glumac. Ja mogu da odbijem takve uloge i da kažem da ne mogu da igram, jer imam 80 godina, jer mi ne treba nijedna loša uloga. Sve što dotaknete u mojoj karijeri, sve su sama remek dela.

Da li ste odbili skoro neku ulogu koja vam je ponuđena u novim serijama?

– Jesam, baš sam prošle nedelje odbila. Ipak, ne govorim šta sam odbila jer to nije važno, važno je šta prihvatam. Serija Siniše Pavića „Junaci našeg doba“ će se nastaviti, pa ću tu igrati. I ako se ne nastavi i ove što smo do sad snimali je dovoljno za čitav život. Da se ponosite što se bavite tom profesijom.

U jednom intervjuu ste rekli da nikoga ne puštate u svoju kuću, zbog čega?

Ne puštam odavno. Ja sam sahranila celu moju porodicu i ne mogu da ljude teram da dele moju tugu, a ne mogu ni da gledam da se vesele tu gde je moja tuga. To su živeli i oni, ja nemam prava da podsećam ljude na njih, a pogotovo nemam prava da ovi što su se rodili posle njih, da ih ugnjetavam mojom boli. Ja se družim i volim ljude, ali ne u mojoj kući.

Kako ste sačuvali optimizam i ostali pozitivni nakon teškog perioda koji ste proživeli?

– Bog je i meni dao moj život. Dužna sam da brinem o tom životu, jer ne znam kad ću da umrem i ne mogu da potrošim svoj život na to da budem ponižena i da budem nula.

Čime se danas zanimate?

– Pišem novi roman. Pišem ga tako da me je pandemija zatekla u Americi bez para, bez mogućnosti da se vratim kući i kako bespomoćna i čekam čas da se vratim kući. Sve moje knjige su realne. Nisam pisac koji kombinuje. U tom čekanju ceo moj život će se ispričati. Mislim da ću ga završiti do kraja godine.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.