0
U prazničnom izdanju emisije "Ispovest" o svom životu govori poznati pevač Slavko Banjac.
Autor i voditelj emisije „Ispovest“, Nemanja Vasiljević je ove nedelje u studiju portala Nova.rs ugostio Slavka Banjca, koji je otkrio mnoge do sada nepoznate detalje iz svog života i karijere.
PROČITAJTE JOŠ:
Između ostalog, pevač je ekskluzivno za Novu ispričao koja moćna osoba je stopirala njegovu karijeru koja je tada bila na vrhuncu.
Da li je vreme za ispovest?
„Kada sam ja u pitanju, uvek je vreme jer me ljudi na specifičan način vide na sceni, kao prođe, nema ga, opet se pojavi, pa ga nema. Tu kovaju takve priče – šta je, kako je, zbog čega, gde, tako da ispovest neće biti na odmet. Čućete nešto novo.“
Vi ste završili muzičku školu u Nišu?
„Rođen sam u Nišu, tu sam završio osnovnu školu i nižu muzičku, onda su se roditelji preselili u Vrnjačku Banju, a ja odlazim na školovanje u Niš, u toj školi su bili sjajni profesori. Za mene je Niš bio Čikago, došao sam iz Trstenika i prva osoba na koju sam naleteo je bio sada već legendarni pevač – kada sam čuo da neko svira i peva i ja polako otvaram vrata, a on sedi za klavirom i razvaljuje kako svira i peva, to je bio Luis. On je bio četvrta godina, a ja prva, nisam tada znao ko je on, mi smo se tu zbližili. On je jedan od tih genijalnih ljudi koji su hodali ovom zemljom. Vrlo brzo sam krenuo sa nekim orkestrima i bendovima da radim, ti pravci muzike su drugačiji od onih koje sada pevam. „
Kako je počela Vaša muzička karijera?
„Došao sam u Beograd i tu su počele svirke, putovanja, ja mlad, radim ono što volim. Sa 18 godina je trebalo da snimam emisiju ‘Od glave do pete’, na kojoj su radili Dragan Nikolić, Milena Dravić, Zdravko Šotra… Radovao sam se, ali se nešto dogodilo i nisam snimio, čak je u najavi na televiziji pisalo Zdravko Čolić i Slavoljub Nedeljković, ali tu se nešto izjalovilo i nisam otišao. Nije mi bilo prijatno, to je bio prvi faul koji sam doživeo, ali sam nastavio sa svirkama… Lep period života sam proveo u ‘Krsmancu. Počeo sam da sviram sa Mišom Mijatovićem, insistirali su da snimam pesme, a Stanko Terzić, tadašnji direktor RTS me je čuo na jednom događaju i rekao je da želi da potpišem ekskluzivni ugovor. Međutim, nedugo posle toga odlazim, to što smo snimali je bilo pogrešno viđenje mene u samom početku. Pogrešna postavka, gde smestiti Slavka Banjca, oni su želeli nešto drugo od mene, ali to nisam bio ja. Snimio sam dva albuma, ništa se nije dogodilo, nije se dogodio hit, a bilo je kvalitetnog sadržaja. Tu se prekida saradnja i bio sam ozbiljno uzdrman, pitao sam da se da li ima svrhe da ja sviram jer to nije to.“
Ipak, došlo je do preokreta…
„Dogodio se trenutak da radim album sa Futom, Marinom i Zlajom i tu sam osetio pesme koje mi leže. Naravno da ne dobijam studio, nemam ništa, Futa je nešto smislio, u okviru Radio Beograda bio je studio koji je služio za neke probe i tu mi je uradio album i donesemo ga na slušanje kod producenata PGP. Njihov odgovor je bio da to nije muzika za njih, Futa se začudio i pitao ih zašto nije, kad pevam pa razvaljujem. Oni su rekli da to nije to, rekli su Futi da idem u Jugoton, Zagreb, njima dolaze neki ‘surovi’ narodnjaci. Kažem ja Futi vidiš, a on mi kaže ma ajde, sredićemo nešto i izađe taj album za njih. Ali kao da nisam ni snimio, tako je bilo. Trenutak koji je meni promenio život je bio kad mi je moj pokojni prijatelj Žarko Pavlović, čovek koji je prošao sveta, rekao da se nešto ne uklapa, pevam dobro, a niko ne zna za mene. On nema pojma sa muzikom, a preuzme celu priču, studio, pesme, spotovi, ja nisam znao šta me snašlo, ali sam sve radio i kreće takva reklama na RTS da je meni bilo neprijatno, to nema veze sa PGP, njihov je samo logo ostao, sve pare su otišle njima, dinara nisam dobio. Prodato je preko 30 hiljada video kaseta po Evropi.“
Postali ste popularni u najteže vreme…
„Moja popularnost se događa 1993. godine, a država u haosu. Počinjem da radim drugi deo albuma sa Zlajom Timotićem, Žarko mi odlazi iz zemlje, to je bio vremenski period kada ne možeš ništa da planiraš. Tada su predivne pesme pravljene, ne samo meni, nego i mojim kolegama, da li je to ludilo u kom se živelo, pa su autori iz sebe izbacivali te emocije… Pravili su pesme za sva vremena.“
Bili ste veoma uspešni, imali ste mnogo hitova, ali to je kratko trajalo, svega nekoliko godina, zbog čega?
„Politika me je razvalila ni krivog ni dužnog, mnogo mi je zla nanela u nastavku ove divne priče, u okruženju vatre, oružja i krvi i ja moram da odlazim. Staje sve.“
U roku od 24 sata vas više nema, ni na televiziji, ni na radiju. Šta se tu desilo? Da li su vam ljudi iz političkog vrha tražili da budete deo njihove stranke?
„Biću vrlo kratak. Odbio sam ponudu najjače političke strane koju nisam smeo da odbijem, nisam znao da ne smem da odbijem. Da me je neko pripremio, da mi je neko pričao, ja bih drugačije to uradio. Ja sam samo rekao ‘nemojte mene, pustite mene samo da pevam’ ali to nije pilo vodu. Tog trenutka se sve ruši, ceo moj sistem, vizije, i sve nestaje, u tom periodu sam uglavnom bio u Crnoj Gori. Beskrajno sam zahvalan prijateljima koji su me prihvatili za života.“
Tada su mnogi pevači pripadali SPS-u i JUL-u, to su bile dve najjače stranke.
„Sad ću da ti kažem, ja sam čuo ko je pevao Slobodanu Miloševiću, ovo prvi put pričam. Nikada nisam bio član nijedne partije, niti me je to interesovalo, ali ako pevamo, onda pevamo svima i nema žestokog kriminalca tih godina kom nisam pevao i veliki respekt prema njima. Oni su u nekom svom svetu, siva zona, žestoki i tako dalje. Ali kada pevamo, pevamo čoveku, ja sam pevao Slobodanu Miloševiću, nisam jedini. Posle pet godina me je pitao zašto se ti meni nisi javio. On nema pojma šta se desilo te noći kada sam odbio, mi se vidimo posle pet godina jer je insistirao da mu pevam. Mislio sam da me zezaju i službe i čuda i svi redom. Ovako me brišu iz njegovog okruženja, a on nema pojma. Ja to shvatam posle pet godina kada oni dolaze po mene i kažu mi da moram da pevam na rođendanu Slobodana Miloševića, ja im kažem ‘čekajte ljudi, nešto se ne poklapa’.“
Znači Slobodan Milošević uopšte nije znao za ultimatum koji ste dobili?
„Ne, ta noć je bila jako čudna, Sloba je primetio da tu nešto nije u redu. Nije tu bilo priče ne znam kakve, niti mene interesuje.“
Jesu li vas pozvali na neki sastanak da kažu dođite da popričamo, ovako ćemo dalje, postavljamo vam ultimatum ili šta se desilo?
„Niko nije verovao da ću ja to da odbijem jer je ponuda bila fenomenalna, ali bih morao da mnoge stvari radim. Ne mogu da kažem šta je bila ponuda.“
Je li to ženska osoba postavila taj ultimatum?
„Tako je.“
Je li živa ta osoba?
„Nije. Niko tu više nije.“
Meni je sada Mirjana Marković u glavi.
„Ne bih pominjao ime. Ja sam odbio ono što nisam smeo da odbijem. To je ponuđeno i drugima koji su prihvatili i oni su sada Bogovi.“
Koliko ste bili razočari kao čovek, da li ste bili u šoku?
„Bio sam u šoku, nisam to očekivao. Posle kada sam analizirao saznao sam da sam ja praćen, hteli su da vide da li sam ja dobar za to što će mi se ponuditi. Ja sam bio bez afera, moj život su bili muzika i žene, kafana, pesma. Šta me je zanimalo, politika? Ne! Video sam kakvo je to zlo i šta ta politika nosi u našoj Srbiji.“
BONUS VIDEO: ISPOVEST „Molitve su mi pomogle da dobijem dete“: Pevačica Ružica Čavić otkriva zašto se na vrhuncu popularnosti povukla sa estrade i šta joj se dešavalo proteklih 20 godina
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
