0
Gošća nove emisije "Ispovest" autora i voditelja Nemanje Vasiljevića je producentkinja i bivša voditeljka Sandra Drašković poznatija kao Sani Armani.
Posle dugogodišnje medijske ilegale, Sani ekskluzivno otkriva detalje svog privatnog i poslovnog života. Ona se u trenutku najveće popularnosti 2012. godine povukla sa javne scene, a sada je otkrila i zašto.
Otvoreno je govorila o najtežim trenucima tokom rada na televiziji Pink, prvom braku, odgajanju sina ali i mnogim drugim stvarima.
PROČITAJTE JOŠ:
Kakav je život u Los Anđelesu?
„Tamo je klima najbolja, neko večito proleće, ljudi su opušteni, prija mi taj život tamo. Njujork i Beograd su sličniji po energiji, a Los Anđeles je drugačiji. Sve izgleda kao da je neka scenografija, a ne da je grad, velike su ulice, čisto je. Jedino što taj grad nije predviđen za loše vreme, tamo je španski tip gradnje, sve je tmurno kada pada kiša… Taj grad je samo za sunce.“
Da li si kao mala maštala o tome da živiš u Americi?
„Imamo familiju tamo, pominjalo se to u kući, tako da mi to nije bilo strano. Sa 16 godina sam počela da putujem, kada sam počela da se bavim manekenstvom. Ja se u Los Anđelesu ne osećam strancem. Najteže je kada se osećaš strancem, a tamo s obzirom na sve različitosti ja se osećam dobrodošlo.“
Kakva si bila kao dete?
„Uvek sam bila kreativna, išla sam na folklor, balet, muzičku školu, uvek su mi išle društvene nauke. U mojoj porodici su svi visoko obrazovani i svi su okrenuti prirodnim naukama, tetka je bila sudija to spada u društvene nauke. Što se tiče muzičke škole – ja sam dete Jugoslavije i u sklopu te škole u koju sam išla smo imali muzičku školu, trenirala sam atletiku na Marakani, a sve ostale aktivnosti imaš u sklopu škole – to je tako nekada bilo. Imali smo školskog zubara, ambulatnu, muzičku školu, jezike i tako dalje. Sve je bilo jednostavnije, bilo je lako jer je sve tu i ko god je dolazio mi smo se prijavljivali i za karate i sve što je bilo. Deca treba da otkrivaju talente.“
Jako mlada si počela da se baviš manekenstvom?
„Jeste, to zvuči kao kada holivudski glumci izmišljaju kako su počeli da rade – našli su me u baru. E meni se to desilo, ali ovde u Beogradu. Završavala sam osnovnu školu, čekala sam na autokomandi na tramvajskoj stanici drugaricu i prišao mi je čovek sa hamburgerom u ruci i sa masnicom na oku, a majka mi je uvek govorila da ne pričam sa nepoznatima. Mislila sam da će da me pita za neku ulicu ili šta već, a on mi kaže ‘izvini molim te ja idem sa bazena pa mi je oko plavo, a nisam jeo ništa ceo dan’ i pita me da se bavim manekenstvom, ja reko ne, on mi da vizit kartu i kaže da se javim Udruženju manekena Srbije i ja samo da ga otresem kažem važi hvala. Moja mama je to pronašla i pita me odakle tebi ovo, ona je pogledala i pročitala Jelena Mladenović, a njih dve su išle zajedno u XII beogradsku gimnaziju, pa ju je pozvala da pita o čemu se radi. Tada je sa mnom u to udruženju išao i Đorđe koji se pojavio u Cecinom spotu ‘Idi dok si mlad’.“
Kako je izgledao početak rada na televiziji koja je u tom trenutku bila najgledanija?
„Imala sam iskustvo što se tiče kamera, treme i tako toga, ali opet to je nešto drugo, sećam se da mi je Boško Jakovljević pomagao za prvu emisiju, dok sam naučila koji mikrofon ja uzimam, koji bend i tako dalje on se iznervira. Ali sve se nauči usput, vodila sam emisiju ‘Siti klub’, došla sam tamo u montažu i videla šest sati materijala, a emisija traje sat i po, ko će da sedi u montaži dok se taj materijal ubaci, pa onda pregledaš, pa košuljica, ali sve se nauči. Boško mi je pomogao za tu prvu emisiju, naravno i cela ekipa, Pink je vrlo ozbiljna televizija, imala sam pomoć.“
Kakvi su šefovi bili Milica i Željko Mitrović?
„Super, to je kao vaspitanje deteta, pošto sam razvedena obično bih se čula sa Lukinim tatom samo kada je problem, tako da sam često bila ‘jao samo da ne vidim poziv’. Odmah znam da moramo o nečemu da razgovaramo. Kada vidim poziv znam da sam napravila nešto što nije trebalo, ili imamo neke izmene. Željko zna da pusti nama mašti na volju, što nekada nije dobro, ali želeo je da pravimo emisiju po svojim afinitetima, ali moraš da znaš da će to gledati šire narodne mase. Željko i ja tu uvek preteramo, a Milica je znala da oceni šta je komercijalno.“
Kada je reč o intervjuima koje si radila, da li pamtiš neki koji te je pogodio, iznenadio?
„Emisija ‘Sanimetar’ se bavila temama koji se pojavljuju više od tri puta u medijima, da li je to društvo, politika, ekonomija, estrada – to bi nam bila tema. Bilo je zanimljivih situacija, izašao je članak u novinama da je Zavod za zapošljavanje dao neke statistike, pa sam ja to odlučila da istražim, i ja sam sa snimateljem i rediteljem išla u Zavod da me sprovedu od ulaznih vrata pa do kraja i mi smo tamo naišli na problem – mi smo hteli da prikažemo realniju sliku svega toga, ali to je bila i poenta.“
Da li pamtiš možda neku svađu u studiju?
„Bilo je suočavanja, jedno od najžustrijih je bilo između Nenada Čanka i Aleksandra Vulina, što zbog teme, što zbog političkih stavova, opredeljenja, stranki i tako dalje. Nisam očekivala da će toliko da eskalira, pa smo išli na reklame. Na određenu temu moraš da imaš suprotna mišljenja, znala sam da će doći do toga, ali nisam očekivala toliku eskalaciju.“
Da li ti je nekada bilo neprijatno?
„Jeste, zbog raznoraznih odgovora, sve i da tako misliš, nekih stvari na televiziji moraš da se suzdržiš. Bilo mi je neprijatno i kasnije kada sam prestala da radim emisije i kada sam ostala iza kamere. Ja sam prestala da se pojavljujem bilo gde, neki su se i ljutili što sam otišla u medijsku ilegalu. Producirala sam razne projekte i reklame, nisam želela da se projekti ocenjuju zbog mene. Poslednju stvar koju sam radila pre odlaska u Ameriku je bio turnir sa Nikolom Jokićem ‘Kad porastem biću Joker’ – to je veliki projekat ali nisam želela da se zna da sam ja to producirala. Naravno u saradnji sa Beo basketom. Nisam želela da određeni projekti budu osuđeni na ovaj ili onaj način zbog toga što neko ima predrasude. A treći razlog mog povlačena je taj što me je malo bilo i sramota da se pojavljujem u medijima sa raznoraznim osobama koje su počele da se pojavljuju, to je bio jedan od razlog što sam se povukla, a sada sam shvatila da to neće prestati i da je to danas doživelo ekspanziju da je nebitno. Ranije to nije bilo tako, nisam se osećala prijatno da učestvujem u svemu tome kako bih zaštitila svoje dete i moje projekte, a istovremeno se nisam osećala prijatno. Bilo me sramota njihove sramote. Sada je to toliko uzelo maha da niko ne obraća pažnju.“
Šta je bio razlog otkaza?
„Nije to bio klasičan otkaz, ja sam prestala da radim emisije, a pre toga sam krenula da radim projekte iza kamere, onda su ti projekti preuzeli primat, trošila sam mnogo vremena na to. Prestala sam da vodim emisije u periodu kada sam bila najpopularnija, to je bila neka 2012. godina. Tada je moj sin išao u osnovnu školu, deca znaju da budu surova, a ja nisam htela da on ima probleme. Malo sam se i umorila, na televiziji sam od 1997. godine., bila mi je potrebna pauza, a ovo što sam radila iza kamere, za to sam se i školovala, završila sam produkciju… Tada sam radila ogromne projekte, a budžeti nisu bili veliki da bih angažovala ljude da mi pomognu, sve se radi sa minimalno para… Najteže mi je bilo izvući se iz novina i toga sam se držala svih ovih godina da se ja tu pojavljujem i idem po medijima.“
Celu Ispovest Sandre Drašković pogledajte na Jutjub kanalu Nova.rs.
BONUS VIDEO: ISPOVEST „Nikad nisam želela da budem zvezda, u Zvezde Granda sam došla jer…“: Takmičila se sa Prijom, kum joj je Sofra, muž sin Malog Mrava – a ona je drugačija od svih pevačica
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare