2
Igor Todorović, poznatiji kao Dr Igi osvojio je scenu devedesetih godina i brzo stekao neverovatnu popularnost.
Njegove pesme i dalje su jedne od najslušanijih iz tog perioda, a „Oči boje duge“ važe za jednu od omiljenih publici.
Svojevremeno je otvoreno pričao o devedesetim godinama, svom muzičkom usponu, zaradama i brzom životu na visokoj nozi. U svojoj velikoj ispovesti otkrio je brojne nepoznanice o sebi.
PROČITAJTE JOŠ:
„Znaš, zbog onih koji su jedva preživljavali tih godina meni je zaista odvratno da kažem da su meni bile sjajne, ali je tako, i licemerno je da odgovorim išta drugo. Pa, bio sam neverovatno popularan, keša koliko hoćeš. Živeo sam lagodno i lepo. Voleo bih da se vrate, naravno! Ne u političkom, već muzičkom smislu. Mada, da se ne lažemo, ni ove dvehiljadite nisu ni u čemu ništa bolje: mito, korupcija, prevara… Argumenti devedesetih, prijatelju!“, započeo je.
Pričalo se da je od jednog albuma inkasirao 100.000 maraka, što je demantovao – bilo je mnogo više.
„Na prva dva albuma uzeo sam 2.000.000 maraka, kakvih sto soma? I da sam imao malo više pameti, uzeo bih još barem toliko. A da je imao ko da mi kaže: ‘Prikoči, čoveče’, danas bih imao barem dvadesetak gajbi pod kirijom u Beogradu. Sve je to došlo kako je i otišlo, trošio sam sumanuto brzo i sumanuto mnogo. Mlad, željan mnogo čega, samo je nebo bilo granica“ započeo je Igor svojevremeno u svojoj ispovesti, pa dodao:
„Moji su oduvek bili jako skromni ljudi i nisu mi se mešali ni u šta, tutnjao sam za tri života: jahta od osam metara koja je trošila 70 litara benzina na sat, hiljadu maraka dnevno. Evo, zamisli koliko sam zarađivao kada, recimo, celu sezonu provedem na primorju, trošim koliko trošim, a opet se kući vratim sa 30.000 maraka u džepu. Razbijao sam se od posla, razbijao sam se od tezgi u inostranstvu, mada sam, u suštini, najviše razbijao sebe jer sam po prirodi jako skromna i tiha osoba kojoj se sve to desilo prebrzo i silovito.“
Dr Igi je ispričao i kako je bilo kada je to vreme prošlo i kada je odlučio da se povuče.
„Ne, ja sam sasvim dobro radio sve do 2002. godine, kada mi se smučilo sve i kada sam odlučio da se povučem. Bilo je za tih šest, sedam godina svega, od obožavateljki koje su me sačekivale pred zgradom ili na vratima stana i nudile brak, do anateme da sam bio ‘režimski pevač’, mada sa tadašnjom vlašću nisam imao nikakve veze. Jednostavno, skupilo se sve, pukle su mi u međuvremenu i neke drage emotivne veze, nisu izdržale teret posla i slave, mada sam devojkama uvek bio veran. Naravno, ne kažem da nikada nisam odvojio neku devojčicu iz publike i s njom dočekao jutro, ali to sam činio samo kada nisam bio u vezi. I onda, kada sam mislio da ulazim u neke mirnije vode, došla je ta 2003. godina.“, izjavio je on, prenosi Kurir.
BONUS VIDEO: Marko Bulat o devedesetim, kriminalu, drogi…