0
Ana Nikolić je od detinjstva znala da će biti pevačica, a posebno je bila opčinjena Lepom Brenom, čiji je hit "Čačak, Čačak" pevala po ceo dan u čizmama svoje majke. Tako je zabavljala komšije, koji su nam ispričali detalje iz pevačicinog detinjstva.
Baka Vera iz Donje Mutnice, sela gde je Ana odrasla, ugostila je našu ekipu Kurira i evocirala uspomene. Ona živi preko puta kuće Nikolića i dobro se seća Ane iz tog perioda.
PROČITAJTE JOŠ
„Bila je mnogo dobro dete, veselo, znam je od kada se rodila. Bila je velika maza. Obula bi majčine čizme, koje su joj bile ogromne, i pevala je tu po dvorištu „Čačak, Čačak“ od Lepe Brene. Htela je to i uspela je.“
„Svi su je voleli. Živela je u ovoj kući sve do preseljenja u Paraćin, gde je išla u osnovnu školu. Mnogo je bila vezana za svog pokojnog oca Dušana, koji je mlad preminuo. On je sahranjen na našem seoskom groblju. Tu je bila i njena baka, ali je ona umrla pre nekoliko godina. Dođe preko leta, bila je prošle godine sa ćerkom Tarom, igrale su se po dvorištu, tamo gde je nekad bila ljuljaška“, ispričala je Vera, navodi „Kurir„.
„Obavezno dođe svake godine s bratom Markom kad je pomen njihovom ocu, to ne propušta. Marko je rekao da će da dođe, treba nešto da renovira po kući, valjda će uskoro. On je baš vezan za ovu kuću i ne da da se proda. Tu jedan čovek pušta ovce, dali su mu dozvolu, ali brzo raste trava. Imam da joj poručim da češće dolazi kod nas u Mutnicu, da obilazi kuću i da svrati na kafu, ja sam uvek tu“, sa osmehom je završila baka Vera.
Nakon srdačnog susreta na red je došao i obližnji Paraćin. Prvo smo posetili Aninu osnovnu školu „Stevan Jakovljević“, gde nas je dočekala direktorka Snežana Tanić. Ona nam je u razgovoru istakla da za pevačicu svi imaju samo reči hvale.
„Nisam radila u školi kad je naša Ana Nikolić bila učenica, ali sa starijim kolegama mnogo puta sam pričala o njoj, tako da sam od njih zaista čula sve najbolje utiske. Bila je odličan đak, izuzetno energična, onakva kakva je naša Ana i danas. Mi smo je prisvojili i njena prelepa fotografija je sastavni deo monografije škole. Njena učiteljica, kao i nastavnica muzičkog, pričale su mi da su Anu prepoznale kao talentovanu za muziku, tako da je ona učestvovala u priredbama i svim aktivnostima škole gde je bio zastupljen muzički program. Ona je talentovana za sve – ne samo za muziku već i za scenu, glumu“, priča Tanićeva i govori nam da je pre deceniju imala susret sa Aninom majkom Milijanom Nikolić.
„Dolazila je u školu pre nekih desetak godina, pa smo tom prilikom malo evocirale uspomene na Anino školovanje. Ona je s pravom ponosna na svoju ćerku. Tada sam stekla utisak da je mama ta koja je baš bila stroga prema Ani, to je na mene ostavilo utisak. Volela bih da i sama Ana, kad bude imala vremena, dođe do svoje osnovne škole. Nama bi to puno značilo“, ispričala nam je ljubazna direktorka.
U školi smo naišli i na Aninog profesora srpskog jezika Zorana Markovića, koji joj je držao privatne časove. Rekao nam je da je tada u Nikolićevoj prepoznao potencijal za bavljenje naukom i da je šteta što se tome nije posvetila.
„Kvalitet, nastup, ubedljivost i sugestivnost kojima prilazim u nastavi su bili razlog zbog čega su me Anini roditelji angažovali. Ja sam njoj držao privatne časove, sećam je se dok je još bila đak. Kad je završavala, angažovali su me jer je htela da upiše engleski jezik. Meni je što se tiče fizičkog izgleda nespojiva ova Ana sad i ono mlado biće koje ja znam, predivno jedno biće. Sećam je se kao osobe koja je imala veliki potencijal i žao mi je što se i dalje nije posvetila nauci, jer bi podjednako bila uspešna kao i u muzici. Bila je svesna sebe i svoje pojave, kao i utiska koji je ostavljala. Takva je bila sa 18, 19 godina, a verujem da je takva i danas. Ona nije bila posvećena samo jednoj oblasti, već ju je mnogo toga u životu interesovalo“, završio je profesor.
BONUS VIDEO: Ana Nikolić o saradnji i odnosu sa Rastom
