2
Poznata glumica Dajana Gudić već 11 godina ima uspešnu karijeru u Americi, sarađivala je sa najpoznatijim svetskim facama, a odnedavno njen film "Impulse" dostupan je u bioskopima širom Balkana i Amerike.
Naša glumica Dajana Gudić je rodom iz Bosne i Hercegovine, a zbog loše finansijske situacije u porodici, morala je sa 14 godina da ode kod oca u Ameriku, gde je nastavila školovanje. Nakon što je diplomirala novinarstvo, odlučila je da se preseli u Los Anđeles, gde joj život menja u potpunosti – postaje deo holivudskog džet-seta i glumica u filmu „All-Star Weekend“, u kom je sarađivala sa Džejmijem Foksom, Evom Longorijom i Džeremijem Pivenom.
PROČITAJTE JOŠ:
Po prvi put u karijeri, svoju životnu priču otkriva u emisiji „Ispovest„, autora i voditelja Nemanje Vasiljevića. Ona se dotakla nesrećnog rata u Bosni, razvoda roditelja, odlaska u Ameriku, neslavnih ljubavi i karijere koju je napravila preko okeana.
Krajem avgusta si imala premijeru svog filma „Impulse“, kakvi su ti sada utisci?
„Presrećna sam, bilo je dosta novinara, mnogo mojih prijatelja je došlo da me podrži. Ali moram reći da sam se malo i umorila, sad ću ići na odmor, baš mi je potreban. U Americi sam već 20 godina, i sada prvi put gostujem u medijima u Srbiji, Bosni, Crnoj Gori,… Nije isto kada film izađe u Americi i na Balkanu, ovde su moji ljudi, ovde sam se rodila, odrasla, živela do 14. godine i poseban je osećaj.“
U filmu si prikalaza drugu stranu uspeha u Holivudu.
„U Los Anđelesu sam upoznala divne ljude, ne samo ove negativne sataniste. Leonardo Dikaprio je veoma normalan, ali niko ne priča o toj drugoj strani koja je počela da preovladava svetom, nema toga samo u Holivudu, nego i na Olimpijskim igrama, ismevaju religiju, oblače se u crveno, pokazuju vatru – sve je to deo velike sekte o kojoj mi govorimo u filmu.“
Koliko si dugo istraživala o svemu tome?
„To se desilo sasvim postepeno. Pre šest godina sam dobila poruku od drugarice koja živi u Cirihu, pitala me je da li je istina da u Holivudu piju dečju krv, ali sam posle par meseci čula neke informacije, otišla sam na jednu žurku gde je bilo mnogo droge, svi se varaju i otišla sam kući. Desio se i kovid, pa sam imala vremena da istražujem jer nisam ništa radila. Kada kažu teorija zavere – tu reč je izmislila CIA da bi diskreditovala ljude koji znaju istinu. Oni ne žele da mi pričamo o tome i da pravimo filmove na tu temu.“
Pre Amerike, živela si u Sarajevu, da li se sećaš tog perioda?
„Rodila sam se u Sarajevu, živela sam u malom gradu Breza, tu sam bila do svoje 12 godina. Bio je tada rat, sećam se te poslednje godine kada sam imala pet godina, granate su padale, nismo imali hrane, bilo je straha. Kada sam bila dete, to mi je bilo normalno, bila sam rođena dve godine pre nego što je rat počeo. Krili smo se u štalama, spavala sam u kadi, imali smo veliku prelepu kuću, ali šta nam vredi kada je bio rat. Tata je radio u crkvi i zbog toga nije morao da ide u rat, to jest u vojsku, on je razvozio hranu, bio je to težak period, ali svi mi koji smo bili u Bosni od 1992. do 1995. smo to preživeli. Dve godine nakon rata su se mama i tata rastali, on je otišao u Ameriku kao izbeglica, a mama je otišla u Zvornik kod svojih roditelja i ja sa njom. Tako da sam ja sa 12 godina učila ćiriliju, nisam znala da čitam i pišem. U Bosni smo koristili meko slovo ć za sve. Dobila sam i mlađu sestru Saru, i kada sam napunila 14 godina majka mi je rekla da idem u Ameriku, jedan dan mi je rekla da su je zvali i da za dva meseca moram da odem. Nisam želela novo okruženje, nov jezik… Tata je dolazio u Bosnu, viđali smo se, nije bilo Vibera tada, ali me je zvao kado je mogao. Teško mi je palo što sam morala da odem u Ameriku.“
Jesi li zumela taj razvod roditelja?
„Nisam shvatila, imala sam sedam godina i bilo je zbunjujuće. Prošao je rat, živim sa mamom, teško je to za svako dete. Moraš da se navikneš na sve i to je bilo dosta stresno.“
Kako jedna žena koja je samohrana majka, dve ćerke, preživela rat i tako dalje – kako tvoja majka nastavlja dalje? Možda je tvoj odlazak u Ameriku bila jedna vrsta spasa za tvoju budućnost.
„Jeste bila najbolja opcija, ali nisam želela da idem, imala sam 14 godina i razmišljala sam kako ću bez majke, sestre, drugarice, simpatije, tada nisam razmišljala o daljem životu i fakultetu. Majka nije želela da idem, ali morala sam, taj dan kada smo se rastajale bilo je mnogo plakanja. Tek posle dve godine sam prvi put došla da ih vidim, nisam uspela da završim sve papire da bih došla ranije. Od 15. godine sam počela da radim u piceriji i svaki dolar sam čuvala da dođem na Balkan, tata mi je takođe davao i familija, kad god treba da krenem na Balkan, i onda mi to bude dovoljno da provedem jedno lepo leto sa majkom i sestrom.“
„Sećam se da sam tog prvog leta bila nervozna, uzbuđena, kad sam izašla iz aviona malo mi ja falilo da se vratim. Bila sam zbunjena, svako leto je za mene bilo lepo ali i tužno jer dolazi sastanak, pa rastanak. Ceo život sam provela sastajući se i rastajući se sa nekim.“
Kada si se prvi put zaljubila?
„Zaljubila sam se kada sam imala 17 godina, išli smo na more u Hrvatsku, sedela sam na balkonu i čula jednog momka kako peva. Sišla sam niz stepenice da vidim ko je to, počeli smo da se družimo i zaljubili smo se. Ta ljubav je drugačija neko kada imaš 25-30 godina. Emocije su jako turbulentne, mi smo se zabavljali tri godine, ali je on za sve to vreme imao devojku. Ja sam svako leto dolazila u Hrvatsku da bismo se videli, to poslednje zajedničko leto smo bili na jednom ručku, a ekran telefona mu je uvek bio okrenut na dole… Tu noć kada je on zaspao, ja sam mu uzela telefon, neka devojka ga je zvala, kaže ‘ko si ti’, ja reko ‘ko si ti’? Ona kaže da je njegova devojka već četiri godine, ja joj kažem da sam mu ja devojka već tri godine. Meni se tada srušio ceo svet, bila sam mlada, naravno da neće biti veran kada sam ja u Americi preko cele godine, ali ja sam bila verna.“
Jesi li ga probudila?
„Probudila sam ga, tresao se ceo hotel. Prvo je rekao da je to laž i da je to neka budala, a onda je počeo da preti da će se ubiti. Ne može bez mene, mnogo je plakao, ali ja nisam mogla da pređem preko toga i onda nakon četiri godina me je nazvao i rekao da se ženi. Ja sam tada tek došla u Los Anđeles, gledam kako da preživim, nemam posao. On mene zove i kaže da je ta devojka ostala trudna i da se ženi, ali da mene i dalje voli. Želim mu svu sreću, sad kad gledam na to… Moramo svi da prođemo kroz neke stvari u životu da bismo sazreli kao ličnosti“.
Kako je izgledao taj period kada si tek došla u Ameriku?
„Prva tri meseca sam bila sa jednom rođakom, bilo mi je lepo, ali kada je otišla, krenula sam u školu. Sećam se, dođe autobus po mene, kao iz filmova onaj žuti, razmišljala sam kako ću sada, nisam znala jezik, učila sam dosta, deca su me zadirkivala. Trebalo mi je šest meseci da naučim engleski, sećam se da sam imala jednu nastavnicu koja je meni i ostaloj deca koja nisu znala jezik objašnjavala i učila. Krenuli smo od početka. Bilo je svega, družila sam se sa jednom našom devojkom, ona i njena sestra su išle u istu školu u koju sam išla i ja. To mi je pomoglo jer sam imala drugare sa Balkana i držali smo se zajedno. Međutim, dosta su nas zadirkivali, najviše sam mrzela ako me nastavnik nešto pita pred svima, jer moram da kažem nešto, i onda mi se ostala deca smeju. Nisam žrtva, ali bilo je teško, u to vreme se od te moje drugarice sestra ubila zbog bulinga, sećam se da me je zvala zajednička drugarica i kaže da je našla mrtvu sestru. To je bilo na svim vestima, ostavila je i pismo u kom je napisala da više nije mogla da živi u tom surovom svetu bulinga. U Americi je to veliki problem, samo te godine se pet đaka ubilo iz te škole.“
U tom gradu, Kirklandu, si završila i fakultet, šta se dalje dešavalo?
„Završila sam žurnalistiku, i onda sam otišla u Los Anđeles, imala sam osećaj da me tamo čeka nešto bolje što se tiče karijere. Ja sam odmalena glumila, vodila emisije, ali Kirkland to nije dozvoljavao, to je industrijski grad, mada sam i tamo nalazila poslove preko Fejsbuka i web sajtova. U to vreme tata mi nije dozvolio da se bavim manekenstvom, našla sam neki posao i slikala se za neku kompaniju nakita, po celom gradu su bili bilbordi. Familija nije prihvatila to da se ja selim za L.A. jer je daleko, ali to je bilo jače od mene.“
Nekada se rizik mnogo više isplati.
„Jeste, ja sam recimo živela sa jednom cimerkom, spojio nas je jedan fotograf i rekao da je ona divna, međutim, ona je non stop dovodila neke ljudi kući i muškarce i žene, ali nisam mogla da se odvojim od nje jer nisam imala novca, tada mi je najveći prioritet bio da nađem dobar posao i drugi stan. Jednom sam došla kući i ceo stan je bio umrljan od kečapa i ona leži i oko glave napravila kao da izgledao lokva krvi, a onda mi kaže ‘sedi, treba da dođe bivši’. Tada mi je rođaka došla i rekla da moram da se selim hitno, jer ta cimerka može da me ubije u snu koliko je luda. Dala sam sve od sebe da nađem dobar posao jer tamo ni modeling ni novinarstvo nisu dobro plaćeni“.
U Srbiji, kada je reč o modelingu, influenseri su uzeli primat i poznatih modela skoro pa i da nema, kakva je sitaucija tamo?
„Na početku sam jako malo zarađivala, konkurencija je ogromna. Radila sam za 100 dolara 12 sati, a to je ništa, jer u Los Anđelesu iznajmljivanje stana košta 2.500 do 3.000 dolara mesečno, plus računi, i nisam mogla da se odvojim od te cimerke. Prvih mesec dana sam jela pirinač, nemam taj kompleks da to krijem. Čula sam da u jednoj diskoteci traže konobarice, tu su izlazili Rijana, Leonardo Dikaprio, sama elita. Bio je kasting za taj posao, došlo je 5.000 modela i oni su izabrali samo 20 ljudi. Zakasnila sam na taj kasting, ali sam znala da tu moram da se probijem i preko nekog druga promotera sam saznala da gazda te diskoteke svakog ponedeljka izlazi u jednu diskoteku. Ja reko idem tamo, tamo obezbeđenje oko njega, ja došla onako mršava, i kažem – izvinite moram da se upoznam sa Ričijem, obezbeđenje mi je reklo da se sklonim, ali sam ja sat vremena stajala i mahala mu i onda je on prišao i pitao o čemu se radi. Ja ga zamolim da mi da posao u njegovoj diskoteci i obećam da ću biti najbolja od svih, da ću najviše prodavati. Rekao mi je da poštuje to što sam stajala tu sat vremena, dao mi je broj telefona i rekao da ga pozovem sutra. Meni je taj posao promenio život, počela sam da zarađujem velike iznose, 1.000-2.000 dolara svaku noć. To je elitna diskoteka, tu dolaze najuspešniji ljudi. Moj posao je bio da stojimo za stolom i pravim piće. Nas niko nije smarao, jer svako od tih moćnika dođe sa 15 modela. Jedno veče je došao princ iz Saudijske Arabije i dao nam 300.000 u kešu, a mi nismo imale mašinu, pa smo brojale ručno, onda nam je ostavio 30.000 bakšiša tu noć. Počela sam da zarađujem, našla sam stan, preselila se i jedva sam čekala da dođem na Balkan i da mami i sestri platim najbolji hotel u Grčkoj.“
Kako si upoznala Leonarda Dikaprija? Kako izgleda njegov život?
„Veoma je normalan, kulturan, ne voli slavu, teško mu pada to što ne može da izađe normalno, i ono što je bilo u svim novinama, kada smo mi igrali odbojku… Tu nije mogao niko da uđe, to je bilo na plaži, a paparaci su sa čamcem zaobišli druge kuće i došli preko puta da nas slikaju, sutradan je to bilo u svim novinama. Njegov omiljeni dan je Noć veštica kada može normalno da izađe, da ga niko ne slika. Naši ljudi misle da kada imaš novca i slavu da je sve super, ali i takvi ljudi imaju probleme, on ima prijatelje iz detinjstva, nema novih prijatelja“, rekla nam je Dajana, a šta nam je još otkrila, saznajte u videu iznad teksta.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare