0
Jovana Pajić se nedavno na mala vrata vratila na estradu, a njena pesma "Ludilo moje" važi za jedan od najvećih letnjih hitova.
Iako je karijeru stavila u drugi plan posle udaje za Aleksandra Cvetkovića, poznatijeg kao Sale Tropiko, Jovana je posle razvoda odlučila da se ponovo vrati u punom sjaju.
PROČITAJTE JOŠ:
Sada je progovorila o karijeri i tome koliko joj je nedostajala muzička scena.
„Dugo radim „ispod radara“. To su bile privatne zabave, u kontrolisanim uslovima, koje organizuju ljudi s kojima odavno sarađujem. Takvih nastupa je bilo dovoljno za pristojan život, kojim sam bila zadovoljna. Ideja mi je bila da snimim pesmu koja nije odraz želje producenata ili bilo koga drugog s kim sam potpisala ugovor, već nešto što odražava mene. U „Zvezdama Granda“ sam bila dete jer šta si drugo kad imaš 15 godina. Zato je sve pesme koje sam posle tog takmičenja snimala birao neko drugi. Sada, kada sam dostigla zrelost u svakom smilu, poželela sam da uradim nešto što osećam. Kao da sam htela da kažem: „Izvolite, ovo mi se dopada“, pa da vidimo šta ćemo dalje. Budući da je u tom trenutku dosta pevača objavilo albume, nisam mogla da verujem da ću jednom pesmom uspeti nešto veliko da uradim“, započela je ona za Stori, pa se osvrnula na odluku da zapostavi karijeru zbog dece.
„U početku sam imala ideju da se par meseci posle porođaja vratim poslu, ali kasnije nisam želela. Moj bivši suprug je u tom periodu radio punom parom, pa sam pomislila – ako budem imala upola obaveza koliko on, ko će biti s našim ćerkama? Nisam htela da propustim taj najvažniji period njihovog odrastanja. Da sam bila prinuđena da radim – sigurno bih radila, ali sam bila zadovoljna onim što smo imali. U toj pauzi mi se samopouzdanje poljuljamo, tim pre što sam imala tusaik da je mnogo duža, nego što je bila. Zapravo, ovo ne doživljavam kao povratak, već kao novi početak. Trebalo mi je mnogo energije da ponovo uđem u ulogu pevačice, jer to zaista jeste uloga. Muzika mi je nedostajala, ali ne i bitisanje u javnosti. Potresem se kad pročitam komentare o drugim ljudima, a kamoli o sebi. Svepristuna agresija zaista me deprimira.“
Pevačica ne krije da već desetak godina odlazi na redovno savetovanje kod psihologa.
„Kad nekome kažeš da moraš da radiš na sebei, neretko mu nije jasno šta, zapravo, treba da učini. Nekome je medijum sveštenik, nekome psiholog, nekome mama ili prijateljica. Često „zabagujemo“, jer se vrtimo u krugu istih misli, a potreban nam je neko ko će nam otvoriti drugačiju perspektivu. Važno je da se naša kolotečina na neki način prekine.“
U spotu za pesmu „Ludilo moje“ pojavljuju se i njene ćerke, te je sada progovorila o razvodu od njihovog oca.
„Razvod je, zaista, bio najteži period mog života, jer moraš da ostaneš stabilan zbog njih dve, a osećaš se potpuno suprotno. Ako preskočimo sitno zadovoljstvo da me je ova pesma osnažila i pothranila moj ego, mnogo mi je značajnije što sam im svojim primerom pokazala kako da se sutra same izbore za bilo koju svoju želju ili kako da prođu kroz krizu. To mi je dragocenije od bilo čega.“
„Mada je bio na moju inicijativu, razvod je izuzetno težak. Moji roditelji su i danas u braku, a ja sam se udala s idejom da ce to biti zauvek. Tu svoju ideju sam jurila punih deset godina, ali kada dođe trenutak za razvod, on se uvek oseti, samo je pitanje da li ćemo ga ignorisati ili ne. Kad ostaneš sam sa sobom, jasno ti je da li nešto može da se popravi, da li problemi mogu da se reše i na koji način ili za to ne postoji nikakva šansa. U tom momentu imala sam trideset i nesto godina i jasno mi je da ne mogu da tako živim ni sledećih pet, a kamoli dvadeset-trideset godina i da ću se, ako pokušam, sigurno razboleti. Ljudi često govore kako u lošem braku ostaju zbog dece, ali ako nešto treba činiti zbog njih, onda je to nastojanje da ih izmestite iz takve priče kako sutra ne bi smatrala da je normalno da brak tako izgleda. Pred donošenje ključne odluke, kada sam psihički baš potonula, pomislila sam – kad bi sutra neko moju decu pitao da opišu svoju mamu, šta bi rekle, kad me u poslednje vreme stalno gledaju kako sedim u bademantilu, s cigaretom i praznim pogledom usmerenim kroz prozor. Ta slika me je bukvalno proganjala. Bila sam spremna da učinim sve sto je neophodno da to ne bude opis njihove mame.“
Priznaje da joj nije bilo lako da donese ovu odluku.
„Naravno da sam se bojala, ali što bi rekla jedna moja prijateljica – i moje dno je imalo podrum, a ja sam bila u tom podrumu. Bila sam sigurna da će mi, ako nešto ne uradim, sledeća stanica biti klinički centar. Da nisam imala ćerke, možda ne bih imala motiv da bilo šta učinim, već bih pustila da se razbolim ili iskopnim. One su bile moja snaga.“
„Neko će mi reći lako je tebi da tako govoriš kad si imala ovo ili ono, ali to nije tačno. Nisam imala ništa. Iz sopstvenog stana sam, zajedno sa Helenom i Dinom, otišla da živim kao podstanar. Srećom, imala sam porodicu i prijatelje koji su mi pomogli da se ispravim. Međutim, koliko god svi oni bili divni, svaku pomoć na neki način treba vratiti, na nju se ne može računati doveka, a i ne možeš se osećati lepo u takvoj situaciji. Sada sam zahvalna i Bogu i ljudima oko mene, koji mi nisu dozvolili da verujem da ne vredim dovoljno, da ne mogu, ne umem, da nisam dovoljno jaka… Nisu mi dozvolili da obitavam u mislima koje nemaju rešenje. Konstantno su me gurali, zvali, neke stvari radili umesto mene… Na kraju me je bilo sramota da izneverim sve njih. Pomislila bih – ja nemam snage da se pomerim, a svi oni se cimaju zbog mene. Naravno, pomerala sam se zbog moje dece, ali i zbog njih.“
Sada je fokusirana na svoju decu, koja su joj prioritet.
„Kad imaš dvoje dece, prvo gledaš njihov interes. Imam njih, živim sa njih dve i to je ono što zelim. Volela bih da se ponovo zaljubim, da imam partnera, da provodimo zajedno vreme, da putujemo, ali da budemo na dve adrese. Verujem da samo tako može da traje. Mislim da bi život pod istim krovom bio preveiliki stres za Helenu i Đinu, a sigurno je i da bi nestala magija.“
„Mislim da je početak kraja svakog odnosa trenutak u kome se javi želja za posedovanjem, svejedno da li muškarac ženu ili žena muskarca. Ljudi sve više imaju tu potrebu, ali zar nije lepše da jedno drugome budemo – izbor. Zar nije lepše da on bude moj izbor, ako treba, uprkos svima i uprkos svemu? Mislim da bih mogla da takvu nameru prepoznam na kilometar. Zelim da se u mom životu pojavi neko ko će biti otvoren, prema kome ću ja biti otvorena, da se međusobno podržvamo, da razgovaramo… Teško je da u ovim godinama upoznam nekoga ko iza sebe nema brak, ozbiljnu vezu ili decu. Volela bih da i njemu njegova deca, ako ih ima, budu prioritet, ali da oboje želimo da budemo jedno s drugim. Ne zelim da ikada vise nesto moram. Sto sam morala – morala sam“, istakla je ona za gorepomenuti časopis.
Bonus video:
