Holivudska ikona Ketrin Hepbern pored mnogobrojnih filmova iza sebe je ostavila i ideju da iako pripadate elitnom holivudskom svetu - ne znači da ne možete da kršite sva dotadašnja pravila.
Rekorderka po broju osvojenih Oskara za najbolju žensku glumicu – dvanaest puta je bila nominovana, četiri puta Oskar je bio njen, a nijednom nije došla da ga preuzme. Smatra se ikonom feminizma dvadesetog veka i intelektualkom oštrog jezika. Buntovnički je prkosila stereotipima o seks simbolima pa je suknje i dekoltirane haljine zamenila pantalonama i širokim košuljama. Čuvena je njena izjava: „Svaki put kad čujem muškarca kako govori da su mu draže žene koje nose suknje, ja mu kažem: Probaj ti, pa mi kaži kako je.“
Ketrin Hoton Hepbern je rođena 12. maja 1907. godine u Hartfordu, Konektikat. Bila je smelog duha jer je odrasla u porodici liberalnih shvatanja. Njeni roditelji, Tomas i Ketrin, podsticali su svoju decu, dvojicu sinova i tri ćerke, da slobodno razgovaraju o svim temama pa i o seksu.
– Mnogi su nas prezirali jer smo o svemu otvoreno razgovarali, ali uživali smo u tome – rekla je Hepbernova o svojoj porodici. Njen otac, urolog, govorio im je o polnim bolestima, dok je majka, borac za ženska prava, vodila Ketrin na proteste. Ljubav prema filmu iskazivala je svake subote gledajući projekcije u bioskopima, a potom izvodeći predstave za komšije koje je naplaćivala pedeset centi. Svu zaradu slala je Navaho Indijancima.
U aprilu 1921. godine Ketrin je pronašla starijeg brata Toma obešenog na potkrovlju. Postala je depresivna, a mnogo godina kasnije Tomov rođendan slavila je kao svoj. Oblačila se i šišala kao dečak, i tražila da je zovu Džimi, pisao je sajt Kulturni kišobran.
Godine 1928. završila je istoriju i filozofiju i debitovala na Brodveju. Iste godine se udaje za kolegu sa fakulteta Ladloua Smita i napušta glumu, ali samo na kratko. Shvativši koliko joj pozorište nedostaje vraća se na njegove daske ulogom u predstavi „Praznik“. Međutim, koliko god njena ljubav prema glumi bila velika, nisu joj cvetale ruže. Čak je unajmila privatnog profesora glume, ali joj to nije pomoglo da se dopadne režiserima, dramaturzima, a ni kritičarima i publici. Često je dobijala otkaz, predstave su bile otkazivane zbog slabog interesovanja publike.
Filmska karijera Ketrin Hepbern, baš kao i pozorišna, u početku je bila neuspešna. Brojni filmovi u kojima je glumila proglašeni su promašajima, poput „The Little Minister“, „Break of Hearts“, „A Woman Rebels“, „Quality Street“. Uprkos promašajima, 1935. nominovana je za Oskara za najbolju glavnu glumicu u filmu „Alisa Adams“. Ipak, našla se na listi najnepoželjnijih glumaca, tzv. otrova za blagajne.
Za status najnepoželjnije glumice i pad popularnosti odgovorna je i sama Ketrin. Publika je očekivala autograme, ali ona ih nije davala. Novinare je izbegavala, a kada nije onda je u intervjuima bila nepristojna dajući lažne izjave. Kada su je pitali da li je zaista u braku sa Ladlouom, od koga se nakon šest godina razvela 1934, ona je odgovorila da se ne seća. A na pitanje ima li dece odgovorila je „Da, imam ih petoro, dva belca i tri crnca.“ Zbog svog ponašanja stekla je nadimak Ketrin od Arogancije.
Na vrh se vratila 1940. predstavom „Filadelfijska priča“ u kojoj mlada bogatašica Trejsi Lord ima ljubavne probleme sa bivšim i budućim mužem.
Dve godine kasnije na snimanju filma „Žena godine“ upoznaje Spensera Trejsija i započinju svoju romansu koja je trajala narednih 27 godina, sve do kraja njegovog života. On je bio oženjen, ali kao ubeđeni katolik odbijao je da se razvede. Svoju vezu čuvali su u tajnosti, izbegavali novinare, napuštali hotele i filmske studije na zadnje ulaze. Zajedno su snimili devet filmova, a najpoznatiji je film iz 1967. „Pogodi ko dolazi na večeru“ za koji je dobila drugog Oskara. Posle filma „Dugo putovanje u noć“ uzela je pet godina pauze da bi se brinula o Trejsiju koji je bio u sve lošijem zdravstvenom stanju. Iz poštovanja prema Trejsijevoj porodici, nije prisustvovala njegovoj sahrani. Mnogo godina kasnije dok je opisivala njihovu ljubav rekla je da se osećala kao da ju je neko udario maljem po glavi.
– Uloga domaćice i majke predstavlja najveći i najteži posao na svetu, ali ako te to ne interesuje, nemoj da se upuštaš u tako nešto. Ja bih bila loša majka i zato nikada nisam želela da imam decu – govorila je Ketrin Hepbern. I baš zbog toga decu nije ni imala. Nije pripadala kalupu porodične žene.
Umrla je 29. juna 2003. godine, a pred kraj života poručila je: „Smrt će biti veliko olakšanje. Nema više intervjua.“
BONUS VIDEO: Holivudski glamur izložen na crvenom tepihu u Kanu