21
Skup "Srbija protiv nasilja" okupio je građane, a brojni glumci koji su podržali proteste našli su se na meti kritika pevačice Jelene Karleuše. Gošće emisije "Probudi se" bile su glumica Jelena Ćuruvija Đurica i rediteljka Tatjana Mandić Rigonat koje su govorile o ovom napadu na glumce.
Pojedini glumci javno su pružili podršku protestnoj šetnji „Srbija protiv nasilja“ u Beogradu, a ovaj njihov potez bio je povod za prozivku pevačice Jelene Karleuše.
PROČITAJTE JOŠ:
Skup „Srbija protiv nasilja“ okupio je veliki broj građana koji su mirnom šetnjom tražili hitnu rekaciju države nakon dva tragična događaja, 3. i 4. maja, kada je K.K. u školi „Vladislav Ribnikar“ ubio devetoro osoba, a potom U.B. u okolini Mladenovca osmoro. Gostujući u emisiji „Hit tvit“ na televiziji Pink Karleuša kao argument za napad na srpske glumce, navela je to što državna firma „Telekom“ finansira veliki broj projekata u na kojima rade naši glumci, te je njeno mišljenje da angažman podržan od strane države znači da glumci ne smeju da iznose mišljenje koje nije u skladu sa vladajućim režimom.
„Državna firma ‘Telekom’ finansira sve serije i sve filmove u ovoj zemlji, a glumci koje, znači, država direktno finansira, kače na svoje društvene mreže, zbunjujući narod da ova država nije dobra. I sad je pitanje – rođaci, ko vam daje pare da vi lepo živite i s kojim pravom vi, koji lepo živite, jer mnogo se serija snima i nikada glumci nisu bili besniji, čast izuzecima, pa se postavlja pitanje ko je tu lud? Mislim, onda nemojte da glumite u serijama i filmovima, nemojte da uzimate pare od države i idite demonstrirajte protiv Vučića. Samo moramo da budemo fer-plej i da kažemo onako kako jeste. Ovde je kao neka, s oproštenjem, sprdnja“, ispričala je Jelena Karleuša prilikom gostovanja u pomenutoj emisji.
Nakon ove sporne izjave nameće se pitanje da li dobijanjem uloga i angažnama glumci i umetnici moraju da pristanu na „zavet ćutanja“. Da li oni koji progovore snose posledice i kakve će oni biti za sve koji su javno podržali skup u petak? Da li glumci ne treba da se obaziru na reči jedne pevačice ili teba da ih se plaše?
„Mi šetamo 30 godine, mi živimo proteste od devedesetih. Ja imam svoju ličnu priču, koja je lična borba u vezi sa svojim ocem. Potpuno je prirodno da imam svoje mišljenje i da ga delim u javnosti. Sve što je stavljanje mete na čelo, bilo kome, u bilo kojoj branši, je pogrešno i to je vrsta nasilja koja se dešava i protiv koje mi šetamo svih ovih dana. Posledice uvek postoje, nekad su one veće, nekada manje, ali ja sam naučila da se ne obazirem na njih. Mislim da je važno da moje kolege znaju, kao i svi građani ove zemlje, da ne treba da se boje. Zato što nismo sami, zato što nas ima toliko i zato što nećemo dozvoliti da se te posledice dešavaju“, rekla je Jelena Ćuruvija Đurica i dodala:
„Sada je drugačije u poređenju sa godinama pre jer mi sada imamo našu glumačku organizaciju ‘GOS’. Mi imamo preko 300 naših članova, koji snimaju. Bez glumaca nema domaće kinematografije, tako da je važno reći da nama niko ne čini uslogu time što nas zove da radimo na našim projektima, to je način na koje stvari funkcionišu. Dakle, da bi bilo kinematografije glumci snimaju.“
„To je upozorenje, to je vrsta pretnje. Uopšte ne bih želela da reklamiramo Jelenu Karleušu i njena razmišljanja jer to što je ona rekla zapravo i nije njeno razmišljanje. To je jedan stav koji struji jako dugo kroz naše tabloide. Ovo nije prvi put da čujemo nešto što je besmisleno, sramotno i zaista uvredljivo. Glumci nisu ničije marionete. Meni je zanimljivo što uopšte analiziramo taj stav, taj oblik mišljena. To je kao odnos između roba i gosodara, to je tako jedno robovsko razmišlajnje. Dakle, ko te plaća, odnosno ko finansira određeni projekat ima pravo da te poseduje. Glumci i umetnici u ovom slučaju nisu ličnosti, nego su marionete“, rekla je rediteljka Tatjana Mandić Rigonat.
Šta su sve glumica Jelena Ćuruvija Đurica i rediteljka Tatjana Mandić Rigonat rekle na ovu temu, poslušajte u video prilogu na početku teksta.
BONUS VIDEO: Iris Pavošević i Dragana Rakić o pravcu reke ljudi i Beogradu nakon 26. maja
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
