0
Podizanjem saborske zastave i intoniranjem himne ovog festivala "Sa Ovčara i Kablara" juče je počeo 62. Sabor trubača.
„Guča nas vraća korenima. Pored svih sadržaja koji su ove godine obogaćeni, ipak je najvažnija tradicija i izvornost“, poruka je proslavljenog odbojkaša Željka Tanaskovića koji je ovogodišnji domaćin.
PROČITAJTE JOŠ
Ono što je interesantno, jedan od finalista je odustao od nadmetanja. Zato smo razgovarali sa Muzičkim urednikom, Dejanom Lazarevićem.
On kaže za Novu da se nada da će festival biti uspešniji nego prethodnih godina. Smatra da je bio na ivici.
„Ne gašenja, ali je mogao biti sveden na minimalne granice“, priča Lazarević.
Upitan zašto je orkestar Marka Trnavca odustao od takmičenja Lazarević odgovara da je to njegov ličan izbor.
„Ljudi treba da shvate da ne mogu uvek pobeđivati isti orkestri. Ja sam se takmičio, nisam uvek nagrađivan, u pitanju su male nijanse ko će isplivati“, napominje Majstor trube.
„Svakako, nadam se da će ovaj festival ići uzlaznom putanjom“, ocenjuje muzički urednik.
Sebastian Steiner je iz Lucerna stigao u varoš nadomak planine Jelice. On priča za Novu da je Guča za njega zakon.
„Volim trubu, prirodu, obići ću i Srpsku Svetu goru“, istakao je on za naš portal.
Smestio se, dodaje, u privatnom apartmanu za koji dnevno izdvaja 60 evra. – Imam i prijatelje u Kraljevu.
„Ostajem u Srbiji dvadesetak dana“, navodi Sebastian.
Kako kaže u dragačevskoj varošici će biti do nedelje pa onda ide u posetu drugarima sa kojima se godinama posećuje. Za njega su, pored trube i Sabora fascinantni i spomenici krajputaši pored kojih prolazi dolazeći u Dragačevo.
„Oni su svedoci daleke srpske istorije. Zastanem često pored njih i pogledam uklesana imena ili likove“, objašnjava on.
Pratio je i koncerte Ace Pejovića i Aleksandre Prijović.
„Ipak više volim trubu, koncerte Jevđića, Lazarevića i Petrovića neću propustiti“, priča sagovornik Nove.
Na naše pitanje kako se živi u Švajcarskoj Sebastian odgovara da ni tamo ne cvetaju ruže.
„I tamo ko dugo živi može lepo da zaradi. Neke firme, čak i uslužne delatnosti, koje su skoro otvorene brzo prestaju da rade. Ali, mnogo je bolje nego u Srbiji“, zaključuje sagovornik Nove sa kojim smo razgovarali malo na srpskom i nemačkom jeziku.
Vukomanović Stana iz Užica je zakupila tezgu od 4m2 i platila skoro 37000 dinara.
„Ovo je bruka, ne znam šta rade u opštini i mesnoj zajednici. Neću se ni pokriti. U Takovu sam zakup platila svega dve hiljade dinara za dva dana“, priča ona.
„Umesto da daju primat starim zanatima, vidite kako nas tretiraju“, kaže Stana.
Jedan od takmičara, finalista, Marko Gligorijević čiji orkestar nosi njegovo ime kaže za Novu da očekuje pobedu.
„Mi se već četrnaest godina takmičimo u Guči. Pre devet godina smo prešli u kategoriju seniora. Biće velika borba, ali se nadamo najboljem“, navodi naš sagovornik.
Kako kaže, ljubav prema ovom čarobnom limenom instrumentu se rodila u ranom detinjstvu. Gligorijević dodaje da je 2016. sa svojim orkestom osvojio Zlatnu trubu, a dve godine kasnije je njegov bend proglašen najboljim.
„Još nam fali jedna nagrada do Majstorskog pisma“, optimistično kaže Marko.
Inače, u finalu će učestvovati šesnaest trubačkih orkestara – Bojana Krstića iz Vladičinog Hana, Dragačevske trube iz Guče, Isidora Zećirovića iz Bojnika, Bojana Ristića iz Vladičinog Hana, Braća Ilić iz Požege, Vladimira Ivanovića iz Zagužanja, Aleksandra Đorđevića iz Bora, Kristijana Azirovića iz Bojnika, „Timočki veseljaci“ iz Knjaževca, Manuela Ametovića iz Bojnika, Željka Stefanovića i Aleksandra Petronijevića iz Arilja, Stefana Mladenovića iz Vranja, Marka Gligorijevića iz Bajine Bašte , Damira Ametovića iz Beograda, Milenka Filipovića iz Bajine Bašte i Stanislava Antića iz Zagužanja.
Guča je prestonica trube od 1961. godine, kada je prvi put održan Sabor trubača. Jedan je od najvećih i najposećenijih muzičkih festivala u Evropi, najznačajnijih kulturno-umetničkih dešavanja autentičnog narodnog stvaralaštva, jedinstvene muzike srpskih i balkanskih orkestara.
BONUS VIDEO: Guča orkestar Marka Trnavca
