9
Leto je gotovo i skoro da više nema prostora za kasne večernje izlaske i skitnje po gradu. Umesto toga, pravo je vreme da se zavučete u krevet i opustite se uz dobar naslov koji za vas preporučuju javne ličnosti iz sveta šoubiznisa.
Novinarka, autorka i voditeljka Vesna Dedić preporučuje knjigu „S one bande moje gore“ autorke Jasenke Lalović.
PROČITAJTE JOŠ
Ovo je priča o običnoj crnogorskoj ženi, smeštena u periodu pred Drugi svetski rat i sam njegov početak. Velika, Milica, Bose, Jovanka i Ilinka samo su neki od likova preko kojih se prati sudbina tog doba. Međusobno su uvezani nizom sporednih likova koji ih poput mreže sudbinski objedinjuju i na njih se nadovezuju. Ovo je priča o ženi koja svesno prepušta pijedestal muškarcu, nezavisno da li je to njen muž, otac, brat ili sin. O ženi koja je od rođenja naučena da je njen zadatak da rodi, odgaji i stvori glavu kuće i domaćina koji je dovoljno jak da iznese teret ratova, nažalost, tako čestih na ovim prostorima.
To može samo jednako jaka žena, svesna da nije ugrožena time što to čini već da je to jedini model po kome ona opstaje u ulozi, majke, žene, kćerke i sestre. To je njena misija koju ne bira po svojoj volji već joj se nameće kroz pokolenja, prostorno i vremenom u kome se zatekla.
Ovo je knjiga koja se dotiče tradicije, običajnog prava koje je iznad onog ispisanog slovom zakona. Pokušava da pokaže kako je život sa ove i sa one bande iste gore sasvim drugačiji iako se mnogima, posebno onima sa strane, čini isti. To što ih deli zapravo je šav koji ih zauvek spaja, ali i opominje na mnoge nepomirljivosti koje su obično osobene samo onim ljudima kojima je svako svakome neki rod, opet preko nekog trećeg. Gde se sve zna i gde je čovek više svačiji nego svoj. A žena tek senka takvog čoveka.
Glumac Ammar Mešić preporučuje knjigu „Grad bola“, autora Metija Kamberija.
Potresna, filmski dinamična, romansirana, autobiografska priča Metija Kamberija govori o odrastanju na ulici, životu u domu za nezbrinutu decu i odrastanju deteta u najsurovijim socijalnim uslovima. Ovo je roman koji je prepun vere, u život, u ljude… Meti Kamberi ovom pričom i sopstvenim iskustvom dokazuje da je veoma “isplativo” boriti se… Ovu romansiranu ispovest devetnaestogodišnji autor je posvetio deci bez roditeljskog staranja, a i nama koji često okrećemo glavu od socijalne realnosti
Kantautorka Nevena Božović preporučuje knjigu „Sto godina samoće“ autora Gabrijela Garsija Markesa.
Milioni kopija „Sto godina samoće“ na svim jezicima i Nobelova nagrada za knjiżevnost krunisali su rad koji se probio prenoseći se s usta na usta – i kako voli da każe pisac – najopipljiviji su dokaz da avantura fenomenalne porodice Buendija-Iguaran, sa njihovim čudima, fantazijama, opsesijama, tragedijama, incestima, preljubama, pobunama, otkrićima i uverenjima, predstavlja, u isto vreme, mit i istoriju, tragediju i svetsku ljubav.
„Mnogo godina kasnije, pred strojem za streljanje, pukovnik Aurelijano Buendija morao je da se seti onog dalekog popodneva kada ga je otac poveo da upozna led.“
Ovim rečima počinje jedan roman već legendaran u analima svetske knjiżevnosti, jedna od najzanimljivijih knjiżevnih avantura našeg veka.
Pevačica Tijana Bogićević preporučuje knjigu „Put umetnika“ autorke Džulije Kameron.
Svetski bestseler Put umetnika – koji milioni čitalaca smatraju neprocenjivim vodičem za umetnički život – i dalje je aktuelan kao što je to bio pre dvadeset pet godina kada je prvi put objavljen, i predstavlja izuzetno provokativno i nadahnjujuće delo. U novom uvodu knjige, Džulija Kameron iznosi svoja razmišljanja o uticaju Puta umetnika i opisuje ono što je radila tokom proteklih decenija, i iznosi novostečene uvide u stvaralački proces.
Novinarka, autorka i voditeljka Jelena Nikolić, poznatija kao Kontrakulturna, preporučuje knjigu „Čarobni breg“ autora Tomasa Mana.
Ovaj veliki društveno-idejni roman za koji je Tomas Man 1929. godine dobio Nobelovu nagradu, dešava se u jednom švajcarskom sanatorijumu. Glavni junak, Hans Kastorp, dolazi da obide svog bolesnog rodaka i ostaje u sanatorijumu punih sedam godina.
Roman nije zasnovan na koherentnoj fabuli, vec na uoblicavanju karaktera tipicnih za gradansko društvo, i, pre svega, na raspravljanju moralnih i idejnih problema tadašnje Evrope, koja je i sama olicena u slici sanatorijuma, „čarobnog brega“ koji nije samo poprište borbe izmedu života i smrti, vec i izmedu humanisticko-demokratskih i reakcionarno-autoritativnih pogleda na svet.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
