8
Aleksandar Stevanović je u šou "Najveći gubitnik" ušao kao takmičar sa najviše kilograma od ostalih. Više od dva meseca gledaoci su pratili njegovu transformaciju, a do kraja šoua ne samo da je uspeo da izađe iz senke starijeg, u tom trenutku poznatijeg brata, već i da u finalu osvoji glavnu nagradu.
Sa čime se sve Aca suočavao po izlasku iz kuće, sa kim od bivših ukućana sad trenira, kako pronalazi motivaciju da nastavi sa gubljenjem kilograma, ali i koje grešno zadovoljstvo i sad povremeno sebi dozvoli, govorio je za Danas.
PROČITAJTE JOŠ
Kako se nosiš sa publicitetom koji si stekao učešćem u šouu Najveći gubitnik?
„Lepo je. Najviše prija kad deca hoće da se slikaju, ma bilo šta da urade, samo da kažu nešto. Skoro sam naleteo na devojčicu koja se posramila kad me prepoznala. Ljudi se ne libe da priđu, ali ima i momenata kad se zbune, pa razmišljaju šta da urade.“
Kako si se navikao na javni nastup, ali i na prisustvo kamera dok si bio u kući sa ostalim takmičarima?
„To je došlo nekako prirodno. Budi ono što jesi i takav kakav jesi, tako me je savetovao brat koji je imao iskustvo iz Survivora. Inače sam opušten i nasmejan, nemam problem da komuniciram s ljudima, ne glumim, i zato sam lagano to prebrodio.“
Neki gledaoci su stekli utisak da su stvari krenule dobro po tebe da se odvijaju u kući po Maršinom izlasku, a da si pre toga bio pod velikim pritiskom? Kako objašnjavaš i kako sad gledaš na te trenutke?
„Odnos s Maršom nije bio uzrok takvog mog raspoloženja. Jednostavno, meni je svega bilo preko glave. U tom trenutku sam proveo više od 50 dana u kući. To je bio psihološki udar na mozak, jer sam zatvoren i ne mogu nigde da izađem. Pritom, dosta povreda sam imao, još uvek nisam zalečio nogu zbog koje sam imao problem. Pukla su mi vlakna u listu. Nijedno nije celo, to sam otkrio po izlasku na dodatnim pregledima. I dalje mi je to problem. Boli me posle svake duže šetnje. Dakle, nije sve baš tako kako se možda učinilo gledaocima. Dosta su mi pomogle reči drugih ukućana, što se videlo pred kamerama, ali i kad su bile ugašene. Imao sam neku odgovornost da uzvratim ljudima za poverenje koje su mi ukazali. Zatim, tu je bila i Stevina karma (bratovljeva prim. aut.), kao da me je on zadržao u nekom trenutku. Šalio sam se i sa trenerima na tu temu. Kao da me neko udario u glavu i rekao “osvesti se, nastavi da guraš i nemoj da odustaješ”.“
Pomenuo si psihičke izazove. Šta ti je bilo najteže?
„Odvojenost od porodice jer sam tamo shvatio koliko mi zapravo znače. Ta ljubav. To je, mislim, Iva prva primetila, kad je rekla da joj je žao što smo morali da uđemo u šou, da budemo odvojeni, da bismo shvatili koliko nam neki ljudi znače. Uvek sam ja njih voleo, kao i oni mene, ali tek sam tamo shvatio koliko je neverovatna njihova podrška, spremnost da me gurnu još jače, kad znam da mi stoje iza leđa. Kad sam izašao, onda sam osetio to, što me još jače motivisalo.“
Ceo intervju možete pročitati na sajtu Danasa.
