0
I tako, mediji se (po običaju) utrkuju u brzini plasiranja senzacionalističkih vesti o stvarnim uzrocima smrti Mire Furlan. Nema veze, to je to, ništa više nije sveto. Svaka vest je na ceni, naročito ona najdramatičnija.
PROČITAJTE JOŠ
Kovid, virus Zapadnog Nila – kao da je važno. Kad neko ode ništa više nije važno, ništa više nije bitno. Žene nema i to je dovoljno strašno za njenu porodicu, prijatelje pa onda za sve nas koji smo je pratili, gledali komentarisali, voleli više ili manje, od uloge do uloge, od filma do filma, onako sa distance.
Hej mediji, evo vam senzacija! Da li ste znali da je gospođa Furlan snimila jedan album? I to kakav album! Hajde malo da pišete o tome koliko je umetnica bila uspešna i u toj branši, koliko je bila veličanstveno svestrana. Hrvatski književnik i muzičar Davor Slamnig se, nakon napuštanja grupe Buldožer, posvetio svom bendu u kom je Mira bila glavna zvezda. Zajedničko muziciranje zabeleženo na albumu „Mira Furlan i orkestar Davora Slamniga“ (Helidon, 1983).
Naravno, ovo izdanje nije „pomerilo planine“ ali je zato vrlo brzo steklo kultni status i kolekcionarsku vrednost. Album predstavlja zvučnu sliku jedne gradske sredine i žene koja se kroz nju kreće, primećuje mnogo toga i osluškuje. Mirin interpretatorski izraz prožet je reskim glumačkim veštinama. Tokom slušanja albuma prosto se saživite sa njom kao naratorkom.
To su slike svakodnevice: iskrivljena lica građana u rano jutro, mamuran povratak kući ili užurbano jurcanje na posao, susret sa pogrešnim partnerima, depresija svakodnevice i trenuci introspektivnog isceljenja. Sve su to teme/uloge koje je Mira Furlan maestralno interpretirala.
Fascinantna je njena transformacija kao i neizmerna želja likova koje „igra“ da se prilagode ili uklope u sredinu. Taj napor tokom trajanja ovog muzičkog zapisa Mira dovodi do neizbežnog apsurda. Poentirajući upravo na toj apsurdnosti ona, Davor i njegov orkestar veličaju individualizam i osobenost čovekovog bića. Uticaje albuma „Mira Furlan i orkestar Davora Slamniga“ možemo nadalje prepoznati u izrazu bendova kao što je Bel Tempo, a u novijoj (lokalnoj) rokenrol istoriji možda u radu sastava Lira Vega.
Interesantno kako su i filmovi i muzika Mire Furlan nešto što u različitim periodima života proživljavate drugačije. Kao što u filmu „U raljama života“, tokom odrastanja, shvatate svu kompleksnost likova, priče i emocija – do suza, do toga da vam pomenuto ostvarenje postane najomiljeniji domaći film ikada (!), tako i sa albumom „Mira Furlan i orkestar Davora Slamniga“ toplom ljudskom pričom, intimnom, dirljivom, ličnom i nadasve duhovitom shvatite da je život maskenbal.
Kao u pesmi…
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
