0
U domaće bioskope uskoro stiže film „Nedelja“, priča o Džeju Ramadanovskom, jednoj od najomiljenijih muzičkih zvezda na ovim prostorima. Pre nego što publika bude imala priliku da vidi život popularnog pevača iz jednog novog ugla i bolje shvati kakav je Džej bio čovek, kako je proveo detinjstvo i kako se našao u muzičkim vodama, poznata novinarka i spisateljica Vesna Dedić prisetila se uspomena na njega. Kao neko ko je uradio poslednji Džejev intervju, samo nedelju dana pre njegove smrti, Vesna otkriva da li postoji nešto što ga nije pitala a volela bi da je jeste, koje Džejeve pesme naručuje u kafani, šta je sve naučila od njega, kao i kakva očekivanja ima od filma „Nedelja“.
Možete li podeliti sa nama Vaše najlepše sećanje na Džeja?
„Zauvek ću se sećati jedne noći u Budvi kada smo plesali uz napolitanske pesme, u Trokaderu kada mi je deset puta do zore pevao “Imati pa nemati”, osmeh dece na plaži u Pržnom kada im čika Džej Mađioničar pravi palačinke sa šumskim voćem i stoji iznad njih dok ih sve ne pojedu. Zauvek u srcu ću čuvati trenutak kada je tada devojčurak, njegova Marija, došla sa Andrianom na moju promociju sa buketom cveća i rekla: “Dobro veče, ja sam Džejeva kćerka i tata Vam je poslao ovaj buket jer on večeras peva”. Moja sećanja na Džeja sežu sve do 1991. godine kada smo oboje imali dvadeset i neku. Shvatam dok ovo govorim da pamtim svaki trenutak i pre ličnog poznanstva jer je on bio čovek čija je misija bila da i znanom i neznanom čoveku ulepša vreme.“
PROČITAJTE JOŠ
0
0
0
1
Koja Vam je omiljena pesma? Ima li ona neki poseban značaj? Koju njegovu pesmu naručujete u kafani?
„Sve njegove pesme su moje autobiografske i uvek kažem orkestru “sve od Džeja”. Ipak tri pesme izdvajam: “Iznajmiću sobu s pogledom na te”, “Cipele” , “Zrno mudrosti” iz tri faze mog života, ali i zauvek sudbinsku ‘Nedelju'“
Kako biste opisali Džejev uticaj i trag koji je ostavio na živote ljudi ali i na Vaš život?
„Džej je bio moj savremenik i ne mogu da ga odvojim od duha vremena i grada u kojem smo živeli. Devedestih, a i kasnije, u vremenima oštrih podela društva na narodnjake i rokere, pacifiste i nacionaliste, urbane i ruralne, intelektualce i primitivce Džej je bio svačiji i ničiji, muzički antibiotik širokog spektra koji deli ljude isključivo na osećajne i bezosećajne.“
Imali ste čast da uradite intervju sa Džejem koji je bio i njegov poslednji. Da li postoji neko pitanje koje biste voleli da ste mu postavili, a niste?
„Ne postoji ništa što ga nisam pitala, a što se uklapa u moju ideju kako javne ličnosti i legende treba da se predstavljaju u javnosti. Džejeve pesme su najlepše uz crveno vino, pa su i moja pitanja uvek bila vinska, a ne agresivno rakijaška.“
Koliko se Džej promenio, a šta je kod njega ostalo isto, od prvog intervjua i poslednjeg koji ste uradili sa njim nedelju dana pred njegovu smrt?
„On je u duši ostao onaj isti dečak kojem je Marina napisala prvu pesmu. U tome je njegova veličina i njegova tragedija. Ima jedan deo na kraju intervjua u kojem govori koliko je lepo biti zvezda, ali i koliko nepodnošljivo. Da sada Džej kakvog znamo ima dvadeset i nešto godina i da mu Marina i Futa poklone pesmu sigurna sam da bi odbio i otišao radije da bude sitni delikvent nego da se nosi sa uštirkanom, sterilnom on line kulturom novog doba. Pred snimanje prvog intervjua imao je dilemu da li je njemu uopšte mesto u emisiji gde su do tada intervjue davali isključivo veliki jugoslovenski glumci, rokeri, zabavnjaci, slikari, advokati, lekari i sportisti. Bio je te 2010. godine prvi narodni pevač kojeg sam pozvala u „Balkanskom ulicom“. Čini mi se da se do kraja života osećao pred sobom krivim što je uspeo i pokušavao da se iskupi nemilice deleći novac i uništavajući zdravlje. Ili je ceo njegov život bio žurka kojom je proslavljao trenutak kada je dobio slobodu. Dobrim žurkama uvek dođe kraj pre nego što bi većina želela.“
Šta je ono što svi možemo da naučimo od Džeja? U čemu, po Vašem mišljenju, leži njegova veličina?
„Njegova veličina je u njegovim pesmama i načinu na koji ih je otpevao. Svi veliki umetnici su neponovljivi, ne trude se da na nekog liče, a prosečni i zavidni im mažnjavaju fore, a često i pokušavaju da ih unize ne bi li napravili prostor za sebe. Zbog toga svi veliki imaju mnogo rana i od onih koji im u svojoj prosečnosti nisu opraštali lakoću koju daje spoj talenta i ljudskosti. Šta da naučimo od Džeja? Kada zapališ vatru uz koju se drugi greju da pokušaš da sam ne izgoriš, a Džeki je izgoreo.“
Film „Nedelja“, rađen po scenariju Stefana Boškovića, a u režiji Nemanje Ćeranića uskoro stiže u domaće bioskope. Imate li neka očekivanja od filma?
„Da bar malo liči na Džeja. Da ne bude pretenciozan, da bude u momentima krajnje tužan i u momentima krajnje duhovit, nikako dosadan, nikako osrednji već onakav kakav je bio Džej i njegove pesme…Priča o čoveku koji je umeo da daje ljubav u galonima i o umetniku kojeg smo zasuli morem ljubavi i koji se razbio o hridi poput nekog talasa.“
BONUS VIDEO: PopTok sa Vesnom Dedić