Glumica Nataša Marković jednako je aktivna na filmu, televiziji i u pozorištu. Nedavno je premijerno prikazan film "Nebesa", gde je ostvarila zapaženu ulogu, te u intervjuu "Novu" govori o tome kako je ona doživela svoj lik.
Pored filma „Nebesa“, Nataša igra i u višestruko nagrađivanoj predstavi Bobana Skerlića „Trpele“ u Beogradskom dramskom pozorištu. Nedavno je ova predstava imala jubilarno stoto izvođenje, a glumica ističe koliko je važno imati na repertoaru ovakvu jednu predstavu, koja se bavi temom nasilja nad ženama.
Kakvi su Vaši utisci nakon premijere filma „Nebesa“?
– Film sam pogledala na filmskom festivalu u Lokarnu. Uzbudljivo je gledati premijeru na tako velikom festivalu, a sa svojom ekipom. Zanimljivo je da je film dobio nagradu mladog žirija, a najčešće su nam prilazili mladi na ulici da nam čestitaju sa utiscima da im se film mnogo dopao.
Koliko Vam je bilo teško da uđete u svoj lik i kako je izgledala njegova priprema, pre samog početka snimanja, ali i tokom?
– Priprema za snimanje je uvek ista: čitaće probe i razgovori. Ovo snimanje je moje najzanimljivije filmsko iskustvo. Iz kadra u kadar smo Srđan i ja sklapali odraslu Juliju. Osluškivali smo jedno drugo, obostrano kreativan proces. Pošto se prvo snimala prva priča, u kojoj mladu Juliju igra Sana Kostić, odlazila sam da gledam Sanu, kako bi odrasla Julija što više ličila na mladu.
Šta nam zapravo Vaš lik u filmu govori o karijeri novcu, uticaju i porodičnim odnosima? Postoji li neka poruka koju možemo da izvučemo?
– Kad podvučemo crtu, svi u životu živimo za ljubav, pa tako i Julija. Nije joj džabe Srđan dao to ime.
Tema filma „Nebesa“ je religija, a Dragojević kaže da se u filmu mogu projektovati i vernici i ateisti. Kako ste ga Vi doživeli?
– Vernici kažu da je religiozan. Svaki gledalac ima pravo na svoj sud.
Sa Srđanom Dragojevićem ste sarađivali i na filmu „Parada“, koji je doživeo ogroman uspeh. Šta biste izdvojili kao glavnu čar saradnje sa njim?
– Srđan je veliki reditelj i intelektualac, duhovit, što se vidi u njegovim filmovima. Voli glumce, ima sluha za dobre predloge. On i Dušan Joksimović, direktor fotografije, ozbiljni su znalci svog posla.
Nedavno je održano jubilarno stoto izvođenje predstave „Trpele“ u Beogradskom dramskom pozorištu. Ta predstava je mnogostruko nagrađivana i bavi se teškom i gorućom temom – nasiljem nad ženama. Kako ste Vi doživeli ovaj komad i generalno to ponovno proživljavanje teških sudbina iz izvođenja u izvođenje?
– Nažalost aktuelna tema. Mislim da je važno imati na repertoaru ovu predstavu, ne samo zbog toga što je uspešna, već i zbog toga što mislim da naročito mlade generacije treba da je gledaju, kako ne bi upale u začarani krug nasilja. Važno je da se nasilje ničim ne opravdava, već čim se prepozna da se odlazi iz takvih odnosa.
Šta Vam je bilo najizazovnije tokom pripreme za ulogu u ovoj predstavi?
– Uprkos tako teškoj temi, proces je bio divan. Boban Skerlić, reditelj predstave, znao je šta hoće, a i njegova mirna priroda tokom procesa nam je pomogla da bavljenje ovom temom bude manje traumatično.
Rođena ste Kruševljanka. Ovaj grad je riznica glumačkih talenata domaće kinematogradije. Koga ste tokom odrastanja od svojih sugrađana najviše voleli da gledate i kada ste kod sebe osvestili da ćete biti glumica?
– Svako je specifičan na svoj način, svi su živeli glumačku profesiju. Volim slobodu i da se igram. Obe stvari su važne za ovaj posao. Srećna sam što se bavim poslom koji volim.
BONUS VIDEO: Srđan Dragojević na premijeri filma „Nebesa“
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.