0
Drugi deo adaptacije kultnog romana Dobrice Ćosića "Vreme smrti" dostupan je putem EON platforme.
Ambiciozna produkcija serije „Vreme smrti“, koju donosi United Media, predstavlja priču koja je oblikovala svest našeg naroda, kroz sudbine likova jednog od najznačajnijih istorijskih trenutaka, pobede u Kolubarskoj bici i kasnijoj odluci da se srpska vojska i stanovništvo povuku preko albanskih planina.
PROČITAJTE JOŠ:
Jednu od glavnih uloga, Ivana Katića, tumači mladi student glume na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi Marije Milenković, Andrej Nježić.
O svojoj ulozi u seriji „Vreme smrti“ svojevremeno je govorio za portal Nova.rs.
„Ivan je student iz Pariza, koji kao dobrovoljac želi da ide u rat iako je kratkovid, a pravo da vam kažem, i ja imam priličnu dioptriju. On ne zauzima strane, veruje u ideale, zadržao je zdrav razum u haosu rata i ne razume zašto je čovek takav kakav jeste. Istina mu je iznad svega i zato mi je kao lik izuzetno zanimljiv, složen, posebno njegov odnos sa ocem. Ćosić je dobro opisao kako politika može da razori blizak porodičan odnos. Dosta toga nisam znao, drago mi je bilo što sam dosta naučio i o našem narodu, o tom ratu, našoj poziciji u svetu“, rekao je u intervjuu za naš portal.
Snimanje serije, počelo je još kada je bio na drugoj godini fakulteta, a priznao je da knjigu nije pročitao do snimanja.
„Stvarno je impresivno delo, veoma je potresno, predivno napisano. Posebno Ivanov odnos sa njegovim prijateljem Bogdanom je dirljiv, i o tome sam mnogo razmišljao. Kakvo god da je vreme, divno je da imaš nekog s kim možeš sve da podeliš, ko ti stavi ruku na rame, da imaš pravog prijatelja.“
Zanimljivo je da je Andrej rodom iz Banjaluke, a njegovi sugrađani verovali su u to da će postati reditelj, s obzirom na to da je do 15. godine snimio sedam filmova.
„To je bilo kada sam bio mali. I onda, kada sam došao u Beograd, hteo sam to sve da izbrišem, sve su to bile dečje igre. Imao sam bujnu maštu, doduše i sada mi ne manjka. Voleo sam oduvek da pišem i da stvaram neki svoj svet. Pravio sam te filmove, čak sam jedan poslao na Omladinski filmski festival u Sarajevu, imao sam 16 godina, i ušao u glavnu selekciju. Ipak, uvek sam znao da ću probati da studiram glumu. I ta želja mi se ispunila. Klasa je sjajna, ima nas sa svih strana, iz Niša, Herceg Novog, Užica, Beograda… Svi smo različiti u svakom smislu, a nit koja nas vezuje jeste upravo gluma i jedni drugima smo veliki oslonac. Prava porodica“, ističe Andrej.
Na pitanje koliko je teško danas biti glumac, Andrej nam je rekao:
„Živimo u vremenu kada se ne zna ni šta je umetnost, ni šta je glumačka profesija. Gluma je stvarno nešto posebno. Daje ti da priliku da kopaš po sebi i po drugima, ruši ti samopouzdanje pa ga opet gradi. I ono što si izmaštao i ono što je stvarno nikad nije isto, eto sa tim se sada borim. Ali, to je sve deo procesa. Glumac mora da bude u dodiru sa svim umetnostima, jer sve se to preliva jedno u drugo. Znači, obrazovanje je izuzetno važno. Na primer, sada kada smo bili u nekoj galeriji u Moskvi, shvatio sam da slikarstvo može da inspiriše, vidiš kako su ljudi živeli kroz vekove. To veoma pomaže, jer ne možeš da igraš isto i Ruse i, na primer, Oskara Vajlda. To moja profesorka Marija Milenković stalno govori. Ona nas uči i životu i deljenju talenta koji imamo. Muzika, knjige, film, poezija, sve, sve… Glumac mora da bude u dodiru sa svim“, zaključio je on za Nova.rs.
