4
Drugi deo serije „Vreme smrti“, jednog od najvećih produkcijskih poduhvata na ovim prostorima koji donosi United Media u saradnji sa izvršnom produkcijom Eye to eye, počeo je da se emituje na TV Nova 16. decembra.
Radnja serije „Vreme smrti“ prati najdramatičnije i najuzbudljivije događaje odigrane na ovim prostorima u vreme Velikog rata, čiji junaci nisu samo čuvene vojskovođe i političari koji su vodili zemlju u verovatno najkompleksnijoj istorijskoj poziciji Srbije, već mnogobrojne uzbudljive sudbine naizgled običnog čoveka u zastrašujućim okolnostima.
PROČITAJTE JOŠ:
Jednu od glavnih uloga igra Hadži Nenad Maričić, koji tumači Stevana Hadžića, a zbog ove uloge često je delio kadar sa Živojinom Mišićem. Međutim, to nije prvi put da je imao priliku da radi sa slavnim kolegom.
„Nama dvojici su se neobično ukrštali putevi, igrom slučaja ja sam bio veliki prijatelj sa njegovim kolegom sa klase Andrejom Maričićem koji me pozvao da radim muziku za dokumentarac ‘Lauš’ Branke Gajić koji je izašao mnogo pre nego što je Žarko počeo intezivno da radi kod nas. Kada je došao pre dve, tri godine, radili smo studentski film ‘Hrana za golubove’ Milice Spasojević koji se prikazuje na 71. Martovskom festivalu. Tada smo se konačno i upoznali a nakon toga sam bio njegov glavni partner u ekranizaciji serije ‘Vreme smrti’ gde nas dvojica vodimo srpsku vojsku kao Stevan Hadžić i vojvoda Živojin Mišić“, kaže Maričić za Danas.
Nenad se prisetio saradnje sa Lauševićem, kome je uloga Živojina Mišića jedna od poslednjih, ali je uprkos tome bio vrlo posvećen snimanju.
„On je dao celog sebe za tu ulogu. Tome sam svedočio ne samo ja nego cela ekipa. Bio je uvek prvi na setu zato što mu je bio takav raspored scena, i tako svaki dan, do kraja snimanja. Imao je šahovsku, matematičku preciznost u svemu što govori. Imao sam i zadovoljstvo i da učestvujem u pripremama zajedno sa njim. Prolazili smo tekst i naše scene individualno, nevezano za probe pre snimanja. Razgovarali smo o odnosu Živojina Mišića i Hadžića i pronašli u tome intersentane stvari i različite boje i to se nije zaustavilo ni tokom snimanja. Bio je jedan lep trenutak kada smo došli obojica sa istom idejom i čim smo se videli nasmejali smo se i jedan drugom rekli: ‘E, imam jednu ideju za onu scenu danas’. Obojica smo, maltene u istom trenutku to izgovorili, kada smo prepoznali trenutak u kome Hadžić i Mišić postanu prijatelji, prevaziđu nedoumice, možda i nesporazume.“
„On mi je prišao i rekao ‘Znaš, shvatio sam nešto’ . ‘Shvatio sam i ja’, uzvratio sam. ‘Da, da’ kaže Žarko ‘Oni u onoj sceni kliknu. Postanu veliki prijatelji’. Koliko je to istorijski tačno nismo mogli da znamo . Ni Ćosić dok je pisao ‘Vreme smrti’ nije tačno znao baš najbolje sve detalje ni o Hadžiću ni u Živojinu Mišiću pošto tada nisu bile tako lako dostupne informacije. Kasnije sam doznao da je Mišić izuzetno cenio Stevana Hadžića, i insistirao da on ostane načelnik štaba Prve armije, i bude kraj njega, tokom perioda 1914 – 1915. Obojica smo igrali istaknute heroje Prvog svetskog rata i izuzetne ličnosti koje zaslužuju ne samo poštovanje nego i sa glumačke strane veliku odgovornost“, konstatuje Maričić.
Njegov lik je nešto manje poznat javnosti u odnosu na lik Živojina Mišića.
„Hadžić je organizovao jugoslovenske dobrovoljce na ruskom frontu, tokom Prvog svetskog rata. Bio je vrhunski vojni operativac, kasnije general i vojni ministar četiri puta“, podesća Maričić.
Na kraju, on je otkrio da li je imao tremu dok je delio kadar sa velikim Žarkom Lauševićem.
„Nisam ja neki čovek koji boluje od treme… Bio sam generacija koja je odrastala uz njegove filmove i njegov život sam doživljavao intezivno i blisko jer smo bili savremenici i svedoci njegove karijere i svega što se dešavalo. Kada sam radio sa njim to je isključivo bila radost i ozarenje. Smatram to neprocenjivim iskustvom i bogatstvom u svojoj karijeri. Ljubav i pre svega odmerenost su odlikovali naše druženja što je on veoma cenio. Bio je retko drag čovek, pun topline i dalo se mnogo toga naučiti od njega – kako , u stvari, glumac mora da poštuje sebe i druge, da uvek ima mere i mogao bih još dugo da nabrajam samo lepo o svemu što sam od Žarka naučio“, konstatuje Maričić.
