Kada je reč o zdravim navikama koje treba usvojiti, kao što su redovno vežbanje, pravilna ishrana i dovoljno sna, spavanje deluje kao najlakša stavka. Međutim više od trećine odraslih ne spava dovoljno.
Tokom spavanja prolazimo kroz dve faze: REM i NREM. Tokom prve faze i sanjamo, jer se pojačava rad nerurona u mozgu, te je mozak aktivan kao i kada smo budni.
Trzanje tokom sna događa se 70% ljudi s vremena na vreme. Nije dokazano zašto se to dešava, ali naučnici predlažu da je u pitanju prirodno opuštanje nervnog sistema dok spavamo. Druga teorija bazira se na tome da su mišići opušteni pa dolazi do “trzanja”.
Hodanje u snu događa se tokom NREM faze, ali nije jasno zašto. Naučnici smatraju da se kod mesečara mozak bori sa NREM fazom i stanjem budnosti, a mesečarenje može biti uzrokovano brojnim razlozima od depresije, preko stresa, do groznice.
Ljudi pričaju u snu tokom obe faze sna. Dok hronično pričanje u snu predstavlja oboljenje, periodično izgovaranje reči i rečenica je uobičajeno, a dešava se tokom prelaska iz NREM i REM fazu.
Mnoge fiziološke funckije su usporene, pa tako i rad bubrega. Iz tog razloga i proizvodnja urina je ograničena, pa uglavnom ljudi tokom sna ne moraju da idu da mokre.
Dok spavamo, čulo mirisa skoro da i ne funkcioniše i zato će nas pre probuditi buka nego na primer miris dima.
Tokom REM faze, mišići ruku i nogu su privremeno paralizovani, a naučnici ovo objašnjavaju time što nas paraliza sprečava da reagujemo u odnosu na ono što sanjamo. Zato, kod nekih ljudi i dolazi do tzv. paralize sna.
Tokom sna, usporava se rad kardiovaskularnog sistema, a samim tim opada i telesna temperatura.
Koža luči više kolagena, pa je zato san povezan sa regeneracijom i rastom ćelija.
Diskovi u kičmi tokom sna se rehidrriraju te smo ujutro za nekoliko centimetara viši.