Koliko puta proveravate da li ste zaključali vrata, ugasili ringlu, isključili peglu... Zašto ljudi ponavljaju određene radnje, pretvarajući ih u svakodnevni ritual.
Opsesivno-kompulsivni poremećaj, ili skraćeno OKP, najčešće se javlja u periodu adolescencije usled snažnog stresnog doživljaja. Počinje pojavom prisilnih misli, kojih se osoba oslobađa ponavljanjem neke radnje. Na taj način se oslobađa napetosti za kratak vremenski period.
U početku su te radnje zamaskirane, prikrivene i malo je verovatno da će bilo ko primetiti promenu u ponašanju, jer osoba sa OKP-om se najčešće stidi toga, a posebno prikriva prirodu i sadržaj opsesivnih misli, za koje je svesna da su njene, ali da nema kontrolu nad njima.
Vremenom, OKP sve više uzima maha, učestalost i snaga prisilnih (opsesivnih) misli se intenziviraju, a kompulzivne radnje se usložnjavaju i počinju da oduzimaju sve više vremena osobi, što ometa njeno normalno funkcionisanje, umanjuje efikasnost i funkcionalnost na poslovnom i privatnom planu i smanjuje kvalitet života.
Dakle, opsesivno-kompulzivni poremećaj obuhvata dve komponente.
Prva je postojanje prisilnih ili opsesivnih misli i ideja ili slika koje su najčešće negativne prirode, neprijatnog sadržaja i na osobu deluju uznemirujuće. One provociraju pojačano doživljavanje anksioznosti, uporne su i opsedaju osobu sve dotle dok usled te prisile ne izvede neku ritualnu radnju.
Upravo su te ritualne radnje druga komponenta OKP-a. Ritulane radnje – kompulzije – omogućavaju rasterećenje i oslobađanje od napetosti i od nelagodnosti nastalih usled prisilnih misli. Međutim, ovo olakšanje i rasterećenje je kratkog daha, te se prisilne misli javljaju ponovo, postaju intenzivnije, opsedaju osobu.