Gimnastičarka Sara je dokaz da invaliditet nije prepreka izvrsnosti

U Visokom kraj Sarajeva jedna 13-godišnja devojčica rođena bez podlaktice sledi svoj san da postane međunarodno priznata ritmička gimnastičarka. Sara Bećarević, koja 16. decembra puni 14 godina, kaže da se kao mala zaljubila u ovaj zahtevni sport dok je na televiziji gledala Svetsko prvenstvo u ritmičkoj gimnastici.

Sara Bećarević je rođena bez leve podlaktice u Bosni, zemlji u kojoj su osobe sa invaliditetom često marginalizovane. Ipak, nije joj palo na pamet da bi je njeno stanje moglo sprečiti da ostvari svoj san da postane međunarodno priznata ritmička gimnastičarka. Već sa 4 godine je uspešno „krala“ i imitirala pokrete gimnastičarki svetske klase.

Danas, 10 godina kasnije Sara je vlasnica zavidnog broja medalja i pehara osvojenih  za svoj klub Visoko – osnovan i nazvan po malom bosanskom gradu u kojem je rođena.

„Neki su govorili da je to nemoguće, da ja ne mogu, ali mogu“, kaže Bećarević. Nije me briga šta drugi kažu, jedino što je važno da se ja dobro osećam zbog uspeha“, dodaje ona.

Mlada gimnastičarka je imala sreću da je naišla na trenera otvorenog uma, Aminu Lepić-Milavić.

To nije bio mali podvig u zemlji u kojoj se, prema agenciji UN za decu, UNICEF, „deca sa smetnjama u razvoju i njihove porodice i dalje suočavaju sa diskriminacijom“.

„Na početku je bilo neobično, neću reći teško, samo neobično, jer je i za mene to bilo novo iskustvo. Kako smo se upoznavale, učile smo jedna od druge“, priseća se Lepić-Milavić.

Nije joj trebalo dugo, dodaje, da shvati da je Sara „zaista bila drugačija, ali ono što ju je krasilo je njena jedinstvena odlučnost, posvećenost vežbanju i talenat“.

Bećarević je do sada kući donosila medalje sa nekoliko međunarodnih turnira u ritmičkoj gimnastici, ali to vidi kao samo početak.

„Mislila sam da će biti teško, ali kada naporno vežbate i trudite se još više, postaje lako“, kaže ona.

„Moj krajnji cilj je da se takmičim na Svetskom prvenstvu, da se takmičim sa najboljim svetskim ritmičkim gimnastičarkama“.

Lepić-Milavić veruje u svoju mladu učenicu jer Sara dokazuje da invaliditet nije prepreka izvrsnosti.

„Zaista verujem u ovu devojku, i ponosan sam što me je izabrala da budem njen trener. Uverena sam da smo nas dve dobar tim i da ćemo se jednog dana takmičiti na velikim turnirima i ako Bog da i na Olimpijadi. Jer ona je zaista sposobna za to”.