Đurđević: Rešavanje problema zagađenja vazduha je prioritet

Plan kvaliteta vazduha u Beogradu nije urađen dovoljno dobro da bi zaista ulio nadu da će kvalitet vazduha u narednom periodu biti bolji, izjavio je profesor sa Fizičkog fakulteta Vladimir Đurđević. On je ukazao da plan nije detaljan i da ima mnogo manjkavosti. Brojne organizacije koje se bave tim poljem smatraju da bi plan trebalo raditi ponovo, napomenuo je Đurđević, koji je s tim saglasan, imajući u vidu veliki broj zamerki.

Kako je predočio, u planu nisu ispunjene formalne stvari predviđene pravilnikom za njegovu izradu, dok je, kao jednu od najočiglednijih grešaka, označio to što nisu dobro identifikovani izvori zagađenja. Prema njegovim rečima, pravilna identifikacija izvora zahteva ozbiljnu analizu koliko se iz kog izvora emituje, iz kojih zagađivača i u kojoj količini. Za razliku od odredbi pravilnika, za većinu izvora, kako je primetio, uopšte ne postoje podaci koliko godišnje u tonama emituju zagađujuće materije. Ako je saobraćaj zagađivač, objasnio je Đurđević, različito je da li je u pitanju privatni ili javni prevoz, kao i na koju vrstu goriva se kreće vozilo.

On je dodao da neki važni izvori zagađenja uopšte nisu prikazani, poput individualnih ložišta, jer se u planu jedino pojavljuje približna procena njihovog broja. Ne vidi se, međutim, koliko je iz tih ložišta emitovano PM čestica, koliko ugljenih, a koliko azotnih oksida, precizirao je Đuđević. Ukazao je da u planu ne postoji procena uticaja zagađenja na zdravlje stanovnika, koji se prikazuje u broju izgubljenih godina života ili života izgubljenih u toku godine i konstatovao da se Srbija i dalje za te podatke oslanja na međunarodne izvore. „Cela priča oko kvaliteta vazduha je priča oko zdravlja. Praviti plan kvaliteta vazduha, a da nemate tu vrstu analize, to je preskakanje vrlo važne teme“, smatra Đurđević.

Prema njegovom tumačenju, ni za jednu meru ne postoji procena koliko će da doprinese smanjenju odgovarajućih emisija, a onda i određenih supstanci u vazduhu. Upitan da li plan dobro postavlja izvore zagađenja koji nisu u Beogradu, ali utiču na Beograd, poput termoelektrana u okolnim gradovima, Đurđević je odgovorio da je to urađeno bolje nego u prethodnim planovima, ali ne dovoljno dobro. On je napomenuo da bi u samom planu trebalo da se nađe i procenat međugraničnog i međudržavnog transporta, jer deo zagađenja dolazi iz okolnih država, poput zagađenja od termoelektrana iz Bugarske i Rumunije.

U ovom planu se razmatra samo deo izvora u okolini Beograda, ali ne svih izvora, rekao je Đurđević i primetio da se, na primer, ne vidi uticaj Bora, dok je termoelektrana u Kostolcu problematično obrađena, pošto nije jasno da li se ona vidi u priči o zagađenju Beograda. Mali napredak je napravljen, ali ne dovoljan da bismo rekli da je to stvar koja je urađena do kraja. Ima tu još prostora da se stvari poprave, poručio je Đurđević. Na pitanje šta očekuje od plana, ako ne bude promenjen, ona je uzvratio da ne očekuje mnogo, jer je za efikasno rešenje problema potrebno što pre preduzeti mere i to po listi prioriteta. U ovom planu ne postoji naglašena lista prioriteta, niti se ne vidi šta bi prvo trebalo uraditi, rekao je Đurđević, čija očekivanja nisu velika, jer „taj plan verovatno neće puno pomoći da se kvalitet vazduha u Beogradu popravi“. Prema njegovom uverenju, jedino može da pomogne primena Nacionalnog plana za smanjenje emisija iz velikih industrijskih postrojenja i termoelektrana, ali je primena tog plana odložena, mada Energetska zajednica sada insistira da bude sproveden.