Avgustovski puč – 30 godina od pokušaja povratka na staro

Navršava se trideset godina od neuspelog državnog prevrata u Sovjetskom savezu 1991. godine. U pokušaju spasa Sovjetskog saveza od raspada, grupa visokih funkcionera odlučuje da uvede vanredno stanje u zemlji.

Zavera je skovana u sedištu KGB-a dok se legalni predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov nalazio na odmoru u državnoj dači na Krimu. Od njega je zatraženo da potpiše ukaz o vanrednom stanju i da vlast preda Državnom komitetu za vanredne situacije. Gorbačov to odbija, a po naređenju generala Jazova 4000 vojnika, 362 tenka i 427 oklopnih vozila izlazi na ulice Moskve.

Noć pre toga u Arhangelsku je blokirana i dača Borisa Jeljcina, predsednika Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike, federalne jedinice u sastavu SSSR-a.

Kao zagovornik samostalnosti Ruske federalne jedinice, izabrani predsednik Rusije Jeljcin dolazi u Moskvu, pred Belim domom okupljena je masa građana (između 30.000 i 100.00 ljudi), prave se barikade. Odlučni su da podrže nastavak političkih i ekonomskih reformi u SSSR-u, kome se bliži kraj, Jeljcin se penje na tenk. Čita “Proglas građanima Rusije” u kome delovanje pobunjenika označava “reakcionarnim i antikonstitucionalnim prevratom”.

SSSR se raspada u decembru 1991. godine. Boris Jeljcin raspušta Komunističku partiju i KGB, vojsku na teritoriji Rusije stavlja pod svoju kontrolu.