0
Zijada Vuković Pamuković u četvrtak je, kao i svakog dana zadnjih nekoliko godina, prvo ujutro pogledala telefon da vidi da li joj Nizama poslala poruku. Bio je to njihov ritual koji nisu propuštale. Čim bi se probudila, Nizama bi tetki napisala što joj je na duši. U zadnje vreme nije pisala, slala joj je sliku devojčice koju su obe obožavale. Svaki novi pokret, glas, mimiku svoje devetomesečne kćeri Nizama je želela da podeli sa tetkom. Njih dve su bile jako bliske.
„Bila je i moje dete. Ja sam joj bila druga majka, a ona meni ćerka koju nemam“, rekla je Zijada za Jutarnji.hr i opet pogledala u telefon.
Sve bi dala da iz života može da izbriše zadnje dve nedelje i da vrati vreme i Nizamu, koju je prošlog petka brutalno ubio nevenčani suprug Nermin Sulejmanović i taj krvavi čin snimao uživo za društvene mreže. Pritom je ubio još dvoje ljudi, oca i sina, ranio njihovu suprugu, odnosno majku, i s dva metka u nogu upucao Zijadinog i Samirovog sina Nedima.
Sulejmanović je Nizamu oteo i odveo na stratište iz tetkine kuće, gde se skrivala od njega. Kod Zijade se osećala najsigurnije. Dodatni je to udarac Zijadinoj duši.
Vest o monstrumu koji je oteo ženu, prebio je do neprepoznatljivosti i likvidirao metkom u čelo dok je njihovo dete ležalo na podu u majčinoj krvi te pritom sve snimao i emitovao uživo na Instagramu prenele su sve najveće medijske kuće na svetu. Zijada je dosad dala dve kraće izjave za medije koje je prenela cela regija, ali nije imala snage da dublje govori o Nizami. Za hrvatski „Jutarnji list“ je prvi put sasvim otvorila dušu.
Sa Zijadom Vuković Pamuković i suprugom Samirom novinari „Jutarnjeg lista“ su se našli u četvrtak u Gradačcu. Iako su se dogovorili za susret kod njih kući, našli su se na gradačačkom jezeru, mirnoj lokaciji gotovo u središtu grada, a kao da je kilometrima daleko od gradske vreve. Kod njih je gužva, ljudi još uvek dolaze da izjave saučešće. Žena koja nije skidala crne naočare s očiju odiše patnjom. Izgleda znatno starije nego na fotografiji s Fejsbuka koju su objavljivali mediji. U nedelju dana ostarila je deset godina. Živa je, no oseća se mrtvom. Gleda u jezero, ispod naočara niz lice klize suze.
„Nedavno mi je Nizama poslala poruku: „Ja ću, tetka, doći posle jedan i idemo na jezero“. Tu smo šetale. Sve čekam tu poruku opet. Uvek mi je bila kao ćerka, kad je ostala trudna, posebno smo se povezale. Imala je tešku trudnoću, nije joj bilo lako. Sve sam to prošla s njom. I sa sestrom je posebno bila bliska, ali ona živi u Srebreniku, pa je meni bilo bliže biti joj pri ruci“, govori Zijada za Jutarnji list, a prenosi Blic.
Na spomen Srebrenika zastane. Misli joj lete, emocije se smenjuju. Čas se seti nekog lepog trenutka, a onda je nešto iz tog lepog podseti na najgore trenutke u životu.
„Da, Srebrenik. Kad je Nermin pre dve nedelje istukao Nizamu jer mu se nije svidelo što je servirala za jelo, pobegla je u očev stan u Srebrenik. Nakon što ju je istukao, Nermin je uzeo bebu koja je jako plakala i podigao je s namerom da je baci. Nizama ga je preklinjala da njoj da dete, da će je nahraniti i odneti, a on neka onda s njom radi što hoće. Međutim, zazvonio mu je telefon i otišao je. Ona je uzela bebu, sela u automobil i pobegla u Srebrenik. Bila je tamo sa sestrom, drugi dan smo došli po nju. Kad smo čuli da je traži i da joj preti, pozvala je policiju. Sve im je ispričala i rekla da se boji da će doći u stan gde su ona i dete, ali rekli su joj da, ukoliko želi da to prijavi, mora da dođe u stanicu. Izašli smo nekako iza zgrade, bilo nas je strah da će naići Nermin, i otišli smo u policiju. Zijada je s detetom ostala u stanu, premrla je od straha. Nizami su u policiji rekli da oni tu ne mogu ništa jer ne pripada njihovoj opštini“, ispričao je Samir ono što mu nikako ne ide u glavu – da žena prijavi kriminalca s debelim dosijeom koji joj preti ubistvom, ali policija ne može da pomogne jer nije iz njihove opštine.
Ovo je prvi put da se u događajima koji su prethodili ubistvu spominje uloga policije u Srebreniku.
Zijada i Samir kažu da im je teško shvatiti šta se dogodilo. Dve nedelje pre krvavog jutra Sulejmanović je s njima sedeo u dvorištu, pili su kafu, da bi sedam dana kasnije pretukao Nizamu i u petak 11. avgusta Zijadi držao pištolj prislonjen uz glavu dok je tražio da mu kaže gde je Nizama. Njihovom je sinu Nedimu dvaput pucao nogu.
„Ne mogu da verujem, baš ne mogu, da se ovo moglo dogoditi. Pričala mi je da su imali nesuglasica, ali ko ih nema? Mi se u njegove poslove nismo mešali niti smo ikad o tome razgovarali s Nizamom. Ona je za nas bila kao naše dete, on njen muž. I nije istina da ga je ikad ranije prijavila, pa da ju je tukao, ne bi ostala s njim. Poludeo je jer ga je prijavila, zar ne bi onda tako i pre poludeo ako ga je prijavljivala“, demantuje tetka medijske napise da ovo nije bila prva Nizamina prijava protiv supruga.
Za netačne su podatke krivi policijski izveštaji i sudski dokument kojim se odbija zahtev za zabranom prilaska. U jednoj rečenici piše jul, u drugoj avgust. Sutkinja Lejla Numanović, koja je za odluku kopirala rešenje iz drugog zahteva, za drugog muškarca, negde je ispravila datum, drugde nije.
Nizama je, kaže, bila jednostavna mlada žena koja je volela život.
„Ni od njega nije ništa tražila. On je bio specifična osoba, da bi sačuvala brak, ugađala je njemu više nego sebi. Nije joj branio druženja, ali kako sam nije bio društven, imao je neki svoj uski krug prijatelja, i ona je smanjila kontakte s društvom. Kad je ostala trudna i kad im se rodilo dete, među njima je bilo sve u redu“, govori Zijada Pamuković.
Ona i suprug neće da govore o Sulejmanovićevim problemima sa zakonom. A imao je debeli kazneni dosije. Bio je, objavila je bošnjačka istraga, član kriminalne organizacije iz Gradačca, u Hrvatskoj je uhapšen u sklopu akcije Nikita 2014. godine, kad je policija razbila lanac šverca 806 kilograma marihuane. Optužen je i za napad na policajca, a odslužio je pet i po godina zatvora za premlaćivanje. Dok ubija gradom i uživo se obraća javnosti, kaže: „Nije mi prvi put da ubijem“.
Kad je Nizama pobegla od njega i prijavila ga, Nermin Sulejmanović je podivljao. Zvao je njenu porodicu, psovao ih i svima im pretio.
„Nizama i ja smo zvale sve te njegove prijatelje i pitali da li može iko da joj pomogne. I rodbinu smo mu zvali. Rekli su da oni ne mogu njemu ništa. Čak sam im predložila da ga pozovu i odvedu nekako na lečenje jer on tih dana nije bio normalan. Zvao me tetka. Zove me, plačući: „Tetka, molim te, kaži mi gde je“. Za pet minuta zove opet i kaže: „Ako mi se ne javi za pet minuta, sve ću pobiti. Prvo ću dete, neka gleda, pa onda nju i sve vas“. Opet zove za deset minuta i izvinjava se. Kao da je bio na nekim drogama, ali Nizama nam je rekla da misli da se ipak nije drogirao zbog svih tih preparata koje je koristio za mišiće“, prepričava Zijada.
Nermin Sulejmanović se takmičio kao bodibilder i radio je u teretani. U dvoranu je dolazila i Dž.S., policajka iz PU Gradačac. Iako ona to negira, Zijada tvrdi da je bila u vezi sa Sulejmanovićem. Štaviše.
Istina, od avgusta je počeo da se ponaša drugačije, otkad je počeo vezu s tom policajkom. To se znalo, nije tajna, bili su u Crnoj Gori zajedno na moru. Nizamu je ona zvala i govorila na primer: „Pogledaj, u vratima auta ti je moja minđuša“.
„Sedam dana pre krvoprolića bili su zajedno na bazenima u Orašju, oni se nisu skrivali. Nizama je znala, javljali su joj ljudi, ali bila je trudna. Uskoro je došlo dete i nadala se da će biti bolje“, otkriva Zijada.
Dva dana pre tog razgovora „Jutarnji list“ je kontaktirao Dž.S., za koju su sada već svi mediji preneli da je bila Sulejmanovićeva ljubavnica i da mu je ona odala Nizaminu lokaciju. Ona ih je uputila na svog advokata koji je sve negirao.
Međutim, poslodavac Dž.S., PU Gradačac, zbog druženja s osobama iz kriminalnog miljea ju je suspendovao sa posla. U međuvremenu je objavljeno da nije ona ta koja je krvniku odala lokaciju žrtve. I tetka je uverena u vezu.
„Bilo joj je teško, svi su joj dojavljivali gde su ih videli, ali nikad nije u javnosti pokazivala osećanja. Hodala je ponosno, bila je uvek doterana, kuća joj je bila sređena. O njemu je posebno brinula, obroci su, to što je jeo zbog svog treninga, morali da budu tačno na vreme, strogo disciplinovano. Stvarno se trudila da taj brak opstane. Kod njega se preselila tek pre poroda, inače mislim da su bili u vezi oko četiri godine“, govori Zijada.
Osim navodne veze, masovni ubica iz Gradačca Nermin Sulejmanović za 16. avgust imao, pišu mediji iz BiH, zakazano venčanje s trećom ženom. Venčanje je trebalo da bude obavljeno u Brčkom, a žena koja je trebalo da mu postane supruga je, navodi portal Istraga.ba, iz Nemačke.
Kad je počela drama koja je kulminirala ubistvom troje ljudi, bilo je, kaže, strašno. Svi su živeli u strahu. Nizamine roditelje niko dosad nije spomenuo. Majka nije najboljeg zdravlja, otac radi u inostranstvu i na njega se Nizama oslonila da će je spasiti od podivljalog Sulejmanovića. Kako su prolazili dani, on je bio sve uporniji, Nizama sve uplašenija.
Tražila je policijsku zaštitu, u ponedeljak su, govori Samir, policajci došli po Nizamu u civilnom automobilu i vratili je kući. Trebalo je da da iskaz, rekla je da ju je strah za vlastiti život i život deteta, ali da se slaže sa zahtevom za zabranom prilaska.
„Niko je nije video niti je znao da je kod nas. Ni komšije. Samo je policija to znala. Sutradan su nam doneli sudsku odluku da je odbijena zabrana prilaska koju su zatražili od suda. Obe smo plakale. Nizama nije imala kome više da se obrati za pomoć“, muči se Zijada da ispriča istinu.
Je li sutkinja Lejla Numanović, koja je odbila da zabrani Sulejmanović da prilazi Nizami, donela dobru odluku ili mu je olakšala ubistva, predmet je istrage. Iako je šefica Suda u Gradačcu odbijanje zahteva pravdala nedostatkom dokaza, jer Nizama nije želela da da iskaz budući da se, kako je izjavila za zapisnik, bojala za sebe i za dete, iz zakona proizlazi da dokaza ni ne treba da bude.
„Prilikom izricanja zaštitne mere nadležni sud nije ograničen posebnim formalnim dokaznim pravilima radi utvrđivanja činjenica o izvršenju radnji nasilja iz člana 7. ovog zakona, kao i posledicama koje su nastupile“, stoji u zakonu.
Kako bilo, zahtev policije s kojim se složila i Nizama je odbijen. Sulejmanoviću je put bio slobodan.
„Bio je uveren da je kod sestre i nas je zvao, ali rekli smo mu da nije ovde. Trebalo je da odem na posao u Italiju, ali ostao sam dok ne dođe Nizamin otac. Jednom sam blefirao i rekao mu da uđe u kuću i sam pogleda da li je unutra. „Verujem ti, ona je kod sestre“, rekao je i otišao. To ga je uverilo da mi ne znamo gde je Nizama. Rekli smo mu da samo njen otac zna gde je, da ju je sakrio. U četvrtak uveče sam otišao za Italiju. Ujutro me u deset do osam nazvao i pitao kad će doći otac, da sednu njih troje i popričaju. Rekao sam mu da dolazi to veče i nek‘ sutra dođe kod mene na zajednički ručak. Sat vremena kasnije došao je na vrata i počeo je najgori dan u našim životima“, govori za Jutarnji.
Poslednje jutro s Nazimom ožiljak je koji Zijadi nikad neće zaceliti.
„Kao da smo napokon prestali da se bojimo jer je to bila zadnja noć u strahu, uveče dolazi Nizamin otac i sve će se rešiti. Tu smo noć hodale od prozora do prozora, do pola pet smo bile budne, gledale smo hoćemo li ga videti. Ne znaš kad će pokucati. Koju god senku vidimo, mi vidimo njega. Okupala je bebu, oprala sebi kosu, delovala je opuštenije. Čekala je oca. Rekla mi je: „Ti ćeš nam ujutro kupiti neko meso da pravimo ručak. Nećeš ti, tetka, kuhati, ja ću napraviti sve što voli moj tata“. I onda, kad smo se probudile, odahnule smo, zadnja noć je prošla. Ona je ostala malo duže u krevetu. Njoj sam pristavila kafu, sebi čaj, bebi sam kuvala supu. Nizama joj je donela lek. Pogledala sam kroz kuhinjski prozor i videla njega kako trči prema kući. Samo sam joj rekla: „Nermin“. Ona je pitala: „Šta ćemo sad, tetka?“. Dok je on lupao na vrata, ona je ušla u sobu kod mog sina i zaključala vrata. Pucao je u ulazna vrata, ispalio četiri, pet metaka, policija je pronašla čahure, nije uspeo da uđe. Šakama je razvalio staklenu stenu s terase, sav se raskrvario i ušao u kuću. Zvala sam upomoć, ali ko će mu prići? I neki radnici su bili tu, napolju, kad je pucao, razbežali su se. Ušao je, prislonio mi pištolj uz glavu i pitao: „Gde je?“. Dete je zaplakalo, čuo je i krenuo prema sobi. Pucao je u bravu i nije mogao ući. Vratio se na terasu i ušao kroz staklena vrata. Sina mi je isterao iz sobe. Sva sreća da je sin uzeo telefon i pozvala sam policiju. Nizama nije htela iz sobe, on je uzeo bebu, izašao je. Tad je sišla i ona, prepirali su se. Sve je to trajalo, policije nije bilo niotkud. Nizama je plakala, vikala. U mojoj je kući nije tukao, krv je bila njegova, a bila je po celoj kući. Gledala je u mene i rekla: „Pomozi mi, tetka“. Nikad to neću zaboraviti. Rekla sam joj: „Ne idi nikud, beži za tetkom“. Nedim je krenuo prema njoj jer je molila pomoć. Nermin, koji je s bebom stajao kod auta na putu, počeo je da puca i pogodio ga s dva metka. Kad je Nedim pao, Nizama je sela u auto, da ne bi nastavio da puca. Neko od komšija je pozvao Hitnu pomoć. I oni su došli, ukrcali ranjenog Nedima, policije još nije bilo“, mešaju se očaj, tuga i bes u Zijadinu glasu.
„Nema ko u Gradačcu nije uveren da se policija bojala Sulejmanovića te je zato oklevala. Nisu stigli da spasu Nizamu i još dvoje ubijenih, prošlo je neverovatnih više od tri sata pre nego što su ga opkolili specijalci koji su u međuvremenu stigli. Ubio se. Zijadu su, kad ih je nazvala rekavši da je Sulejmanović naoružan provalio, da joj je pištolj držao prislonjen na glavu, da joj je upucao sina, ispitivali, kaže, koje je ona godište, ime oca“, govori Zijada i odsutno kima glavom.
Pročitajte još:
0
0
0
Dodaje da kada vrati film unazad pomisli da je Nermin mogao sve da ih ubije, uključujuči i bebu.
„A policiji je trebala 21 minuta da dođe. Od naše je kuće do policijske stanice nekoliko kilometara. Kad ga je prijavila jer ju je prebio, jedan ju je policajac pitao: „Vi ste znali ko je on, zašto ste se petljali s njim?“. Stradala je zbog tuđih grešaka. Šta sad vredi da mene po pet, šest sati ispituju u policiji? Trebalo je da rade svoj posao kad je trebalo. Pred moju su kuću, kad mi je dete ranjeno, a rođaku i bebu je odveo manijak, došla četiri policajca. Četiri! I to izlaze iz auta i šetaju kao da dolaze na kafu i pitaju me što se desilo!? A vide da odlazi Hitna. I moj sin danas nije dobro. Ne spava, ne može da bude među ljudima. Dolaze ljudi u žalosti, a opet je tu i radost jer je Nedim preživio“, ispričala je.
Dok je ona bila u bolnici sa sinom, Sulejmanović je isprebijao Nizamu, pucao joj u glavu i ubio još dvoje ljudi, ranio ženu. U 10.33 sati zvao je Zijadu.
„Verovatno da čujem njen vrisak. Napisao mi je: „Kučko, zašto se ne javiš?“. Zvao je i njenu bolesnu majku da sluša ćerku kako vrišti i preklinje za svoj i život svog deteta“, zaključuje tetka ubijene.
BONUS VIDEO Meštani Gradačca o masakru