Pandemiju koja traje više od godinu dana, veći deo planete proveo je u karantinu. Iako ćemo na povratak starom životu morati još da sačekamo, svako popuštanje mera budi nadu da su korona dani iza nas. U pojedinim evropskim državama koje su dugo bile pod striktnim merama građani, svako na svoj način, obeležili otvaranje svojih država i kraj karantina.
Španija
Španci su početkom maja ukidanje vanrednog stanja i noćnog policijskog časa koji je bio na snazi šest meseci, proslavili na ulicama u gradova širom zemlje. U Madridu je policija morala da rasteruje gomilu mladih sa glavnog trga Puerta del Sol gde su se zabavljali, a veliki broj tinejdžera i odraslih proslavljao je ukidanje ograničenja na trgovima i plažama u Barseloni.
„Sloboda“, uzvikivao je Huan Kadavid koji se družio sa prijateljima. Rekao je da se plaši pomalo kovida, ali se uželeo gužve.
Jedan 25-godišnjak iz Barselone radovao se zbog mogućnosti da se vrati na posao u restoran koji je zatvoren poslednjih sedam meseci zbog ograničenja u vezi sa pandemijom. Ponovo su otvoreni restorani koji će raditi do 23 sata, ali uz ograničenja broja gostiju na 30 odsto kapaciteta i najviše četiri osobe za stolom.
Sa ukidanjem vanrednog stanja, ukinute su i zabrane putovanja po regionima Španije, a ublažene su i mnoge mere koje se odnose na društvena okupljanja. Samo u četiri od 19 regiona i dalje je na snazi policijski čas.
Premijer Pedro Sančes rekao je da bi postojeći propisi trebalo da budu dovoljni da odgovore na izbijanje epidemija na regionalnom nivou jer se ubrzava vakcinacija.
Velika Britanija
Svet su obišle fotografije Engleza koji su se u velikim redovima gurali pred radnji i nazdravljali na terasama pabova nakon što je taj deo Britanije izašao iz višemesečnog zaključavanja.
Nakon uvođenja najtežih restriktivnih mera u britanskoj mirnodopskoj istoriji, premijer Boris Džonson rekao je da je ponovno otvaranje „veliki korak“ prema slobodi, no pozvao je ljude da se ponašaju odgovorno, s obzirom na to da koronavirus i dalje predstavlja pretnju.
No, engleski kolumnisti već problematizuju tu tzv. „slobodu“. Telegrafov Ros Klark tako piše da, iako ovo otvaranje privrede i društva možda naizgled daje privid da postoji razlog za slavlje, ljudi verovatno samo pokazuju „simptome uznapredovalog Stokholmskog sindroma, fenomena u kojem taoci na kraju simpatizuju svoje otmičare“.
Fotografije punih pabova i bezbrižnih provoda koje su obišle svet, i dalje se događaju u uslovima koje vlada strogo kontroliše i sankcioniše. Mnogi od tih ljudi koji su slavili izlazak iz lokdauna morali su da rezervišu svoje mesto na terasi paba – ne radi gužve, nego radi evidencije.
Takođe, morali su da preuzmu aplikaciju Nacionalne zdravstvene službe ili ispuniti formular u slučaju da ih, ako se pokaže da je neko u pabu pozitivan na koronavirus, mogu pronaći i narediti im da ostanu u karantinu dve nedelje ili će u suprotnom biti kažnjeni sa 10.000 funti.
Austrija
U Austriji se najavljuje popuštanje mera, a građani već imaju planove kako će to obeležiti.
Od 19. maja u Austriji će se sprovesti najveće popuštanje mera, koje predviđa i ponovno otvaranje ugostiteljstva, a već sada su mnogi luksuzni i popularni restorani „rasprodati“ na više od mesec dana.
Čini se da su se građani, nakon sedam meseci zaključanosti, najviše uželeli odlaska u restorane, jer je veliki broj ugostiteljskih objekata sva svoja mesta rasprodao na duži vremenski period. Ugostiteljski objekti otvoriće svoja vrata za vakcinisane, one koji su preležali koronu i negativno testirane, a radno vreme im je ograničeno do 22 sata. Gosti će morati da drže distancu, nose masku i registruju se.
Oko 55.000 ugostiteljskih objekata od 19. maja, pod tim merama, uz jedno liče zaduženo za sprovođenje kovid mera, otvoriće svoja vrata. Jedan od najpoznatijih restoana „Štajrerek“ saopštio je da je prvi mesec popuno popunjen, jer su mnogi stalni gosti najavili svoj dolazak. Takođe i „Švajcerhaus“ u bečkom Prateru ima punu knjigu rezervacija.
Austrijanci su se uželeli i odmora u hotelima, te su za prvi praznik, za kraj maja, mnogi hoteli već popunjeni.
Italija
Italijani su izlazak iz izolacije proslavili svojom omiljenom poslasticom – sladoledom.
„Nakon nedelja provedenih u svojim domovima, mnogi Italijani su se počastili sladoledom. Industrija je spasena“, saopštio je tada poljoprivredni savez „Coldiretti“.
U zemlji ima 39.000 poslastičarnica koje zapošljavaju 150.000 ljudi i godišnje prodaju sladoled u vrednosti od 2,8 milijardi evra. Gotovo 240 tona sladoleda pojedeno je tokom jednog vikenda u Rimu i pokrajini Laciju, ali jednako su u toj poslastici uživali i u drugim delovima zemlje.
Potrošnji nije kumovao samo završetak karantina nego i temperature više od proseka. U Italiji je ovo najtoplija godina otkako su počela merenja 1880. godine.
Čak 94 odsto Italijana redovno jede sladoled, a 70 odsto najviše voli sladoled na kuglu. Svaki Italijan godišnje u proseku pojede više od šest kilograma sladoleda.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: