0
Užasi režima jednog od najvećih diktatora u 21. veku Redžepa Tajipa Erdogana, predsednika Turske, proteklih nedelja pokazuju sve strahote u tragičnim životima javnih ličnosti, pre svega muzičara, koji su preminuli usled štrajka glađu protestujući protiv politike ovog agresivnog islamiste.
Čovek koji je posredno odgovoran za smrt poznatih turskih umetnika, je pre osvajanja vlasti još davne 1999. osuđen i zatvoren s obzirom da tadašnja sekularna Turska vlast nije prihvatala njegova poimanja „militarizacije islama“. Inače, Erdogan je poznat po tome da je od rane mladosti bio vrlo aktivan u sferi političkih opcija radikalnog islamizma koje su se suprotstavljale Ataturkovom konceptu razvoja sekularnog društva.
Evropom je nedavno odjeknula vest da je preminuo basista turske grupe „Ioruma“ tokom štrajka glađu, to je već drugi član zabranjene folklorne grupe koji je umro tokom političkog protesta usmerenog protiv Erdoganovog ržima, piše Gardijan.
Ibrahim Gokček umro je u istanbulskoj bolnici nakon što je skoro godinu dana štrajkovao glađu protestujući protiv pritvora njegove supruge Sultan. Ona je još uvek bila u zatvoru, a ne pored njega, kada je umro na intenzivnoj nezi, dva dana nakon što je odustao od štrajka.
Ibrahim Gokcek, a member of the Turkish leftist folk group Grup Yorum, activist and bass guitarist, has died after 323 days of hunger strike against censorship of his group's music.
Remember the Three
"Helin bolek, mustafa kucak, Ibrahim Gokcek.."Rest in power?✊ pic.twitter.com/FUVjTMgGR7
— ഗുൽമോഹർ☭ (@asifparkour91) May 8, 2020
Gokček, bas gitarista, drugi je član zabranjene levičarske narodne muzičke grupe koji je umro za nešto više od mesec dana nakon što je započeo štrajk glađu, zbog tretmana turske države nad njihovim bendom. Pre njega 28-godišnja pevačica Helin Bolek, pevačica, umrla je trećeg aprila, posle 288 dana štrajka.
Erdoganova vlada međutim svoju torturu nad muzičarima pravda objašnjenjem kako ova grupa „Iorum“ ima veze sa zabranjenom Marksističkom revolucionarnom narodnom oslobodilačkom strankom / frontom, koja je izvršila samoubilačke napade, koje su Turska, SAD i EU označile kao terorističke organizacije. Međutim narodni kolektiv, koji je sa rotirajućim članstvom delovao od 1980-ih, kaže da su neki članovi bili u zatvoru i da je zabranjeno da nastupaju od 2016. godine.
„Tužioci su odbili zahtev da se osuđenoj Sultani dozvoli da prisustvuje sahrani supruga“, rekao je njen advokat Kerem Karakurt.
After 323 days of continuous hunger strike, Ibrahim Gökçek has finally joined Helin Bolek in their eternal abode. He died today.
Ibrahim was the member of Turkey's Socialist musical band #GrupYorum. The musical group banned by Erdoğan led AKP's #fascist government for bringing pic.twitter.com/hnNhCnNl7S— جپسی? (@Gipsi0) May 7, 2020
Ožalošćenima koji su pokušali da uđu u molitvenu kuću Alevi u istanbulskom okrugu Sultangazi policija je zabranila pristup, a rasterali su ih suzavcem. Prvobitni izveštaji sugerišu da su najmanje četiri osobe privedene, a sahrana je otkazana.
Pročitajte još:
Politički motivisani štrajkovi glađu imaju dugu istoriju u modernoj Turskoj i bili su krajnje levi alat protesta tokom 1980-ih protiv represivnih vlada koje podržava vojska. Danas, posle decenije agresivnih suzbijanja opozicije konzervativne stranke Pravde i političkog uspona Redžepa Tajipa Erdogana, levičarske političke grupe u Turskoj su mnogo više od samog pokreta. Međutim, iako u zemlji ima sve manje prostora za proteste bilo kog oblika, čini se da ipak štrajkovi glađu privlače ponovnu pažnju čitavog sveta.
Gokček i Bolek započeli su štrajk glađu još dok su bili u zatvoru kako bi izvršili pritisak na vladu da ukine zabranu i oslobodi pritvorene članove benda. Oni su pušteni na slobodu u novembru 2019. godine, ali nastavili su štrajk u ime dvojice članova koji su još uvek lišeni slobode, uključujući Gokčekovu suprugu. Prisilno su odvedeni u bolnicu 11. marta, ali su otpušteni nedelju dana kasnije nakon što su odbili lečenje, saopštilo je Udruženje za ljudska prava sa sedištem u Ankari.
Ovaj bend je inače poznat po protestnim pesmama na turskom i kurdskom jeziku usmerenim na kapitalizam, imperijalizam, antiamerikanizam i politiku turske vlade, za koju kažu da kažnjava siromašne.
Protest grupe „Ioruma“ privukao je podršku turske muzičke scene i ima podršku iz celog sveta, uključujući izjave solidarnosti američke folk pevačice Džoan Baez, koja je nekada nastupala sa ovim bendom.
„Pravi razlog vašeg hapšenja“, rekla je Džoan nakon pretresa kulturnog centra gde je grupa nastupala, „je to što vaša muzika i delo dotiče ljude, mobiliše ih i ohrabruje, i činjenica da ste u svojim mislima pravedni. Treba da nastavite da budete hrabri“ poručila je ona.
„Ne dozvolite da Ibrahim Gokček umre“, napisao je popularni kurdski pevač Masun Kırmızıgul na Tviteru prošle nedelje. „Zahtevi Gurpa Ioruma, koji stvaraju muziku od 1985., moraju biti ispunjeni. To je instrument, a ne pištolj.“
We always have… and we always will.
Helin Bolek #HelinBölek pic.twitter.com/kz6W6fyfAX— Gianluca Costantini (@channeldraw) April 3, 2020
Pre Gokčeka, smrt njegove koleginice Helene, šokirala je svet. Pevačica ove grupe, poznate po svojim protestnim pesmama, Helin Bolek (28) umrla je u svojoj kući u Istanbulu gde je štrajkovala glađu u pokušaju da izvrši pritisak na vladu da preokrene svoj stav o bendu i njegovim članovima. Grupi je zabranjeno nastupanje u Turskoj od 2016. godine.
Ona i Gokček takođe su tražili da se njihovoj grupi dozvoli da nastave koncerte, i da se povuku sve tužbe.
Delegacija aktivista za ljudska prava prošlog meseca tražila je od zamenika turskog ministra unutrašnjih poslova da pronađe rešenje kojim bi se okončao štrajk glađu. Vlada je međutim odbila da proceni zahteve dok god ne opozovu protest.
Zulfu Livaneli, popularni turski pevač i tekstopisac koji je pevao sa Grupom Iorumom tokom jednog od njihovih koncerata iz 2012., pre neki dan izrazio je tugu zbog Bolekove smrti na Tviteru, rekavši da njena borba „nažalost nije uspela“.
Štrajkači glađu u Turskoj tradicionalno odbijaju hranu, ali konzumiraju tečnost koja produžava njihove proteste.
Još jedna žrtva Erdoganovog režima je i fudbaler Hakan Šukur. Bio je jedan od najvećih fudbalera Turske. Sa klubom Galatasari je 2000. godine osvojio Kup UEFA, a dve godine kasnije u Japanu i Južnoj Koreji poveo je svoju zemlju do najvećeg uspeha u istoriji – trećeg mesta na Mundijalu. Za državni tim odigrao je 112 utakmica i postigao 51 gol. , popularni „Bik sa Bosfora“, umesto da uživa u mirnim penzionerski danima i zarađenim milionima, on živi kao izbeglica.
U Turskoj ga smatraju državnim neprijateljem i sva njegova imovina odavno je zamrznuta, verovatno i konfiskovana. Pisalo se kako jedva sastavlja kraj s krajem u Americi, kako drži pekaru i jedva prehranjuje porodicu.
Mediji su pisali da Šukur danas živi još teže. Vozi za poznatu taksi službu Uber, a u slobodno vreme prodaje knjige na ulici i sve to zato što nije želeo da ćuti i što je kritikovao jednog od najvećih diktatora 21. veka – Redžepa Tajipa Erdogana. Sebi i svojoj prorodici upropastio je život, ali kako sam kaže, sačuvao je čast.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
