Foto: Printscreen/YouTube/XYZ Contagion

Grčka neonacistička partija Zlatna zora, koja je proglašena za zločinačku organizaciju, ima prilično neobičnu istoriju povezanu i sa našim regionom.

Naime, posle presude suda u Atini da je Zlatna zora zločinačka organizacija, na društvenim mrežama i po medijima pojavili su se podsetnici na učešće grčkih fašista u sukobima u Bosni i Hercegovini 1990ih.

Pročitajte još:

U jeku ratova u bivšoj Jugoslaviji 1993. godine, prva grupa grčkih volontera stigla je u Bosnu. U martu 1995. godine, Grčka dobrovoljačka garda formirana je na zahtev Ratka Mladića. Jedinica se sastojala od 100 vojno obučenih Grka koji su bili spremni da pomognu „pravoslavnoj braći“ u ratu protiv muslimana.

Pomoć „srpskoj braći“

Većina njih, pišu grčki mediji, imala je, a i dalje ima veze sa Zlatnom zorom. „Ja, kao većina drugih grčkih volontera, pripadamo istoj političkoj ideologiji, još preciznije Zlatnoj zori i zbog toga smo otišli tamo u Bosnu“, rekao je pripadnik Grčke dobrovoljačke garde Mihalis Mavroginakis.

Povezanost dobrovoljaca sa Zlatnom zorom, najvećim zlom novijeg grčkog društva, ne treba da iznenadi jer verska retorika u Grčkoj često ide ruku pod ruku sa nacionalističkim idejama, ksenofobijom i belom nadmoći, navode poznavaoci prilika u Grčkoj i podsećaju da se Grčka pravoslavna crkva često kreće u istoj areni.

Podsećanja radi, arhiepiskop Serafim lično je pozvao Radovana Karadžića u Atinu 1993. godine gde je je lider bosanskih Srba izrazio zahvalnost Grčkoj na podršci. „Imamo samo Boga i Grke na našoj strani“, rekao je on tada.

Srebrenica

Grčki novinar Nikolas Vulelis, koji je tokom rata radio za atinsku novinsku genciju ANA, rekao je holandskim novinarima da je grčkim medijima naloženo da Srebrenicu predstve kao veliku pobedu Srba.

„Srpske, grčke, vizantijske zastave stoje jedna pored druge“, navelo je uredništvo lista To etnos (Nacija). List Zlatne zore objavio je tada fotografije Grčke dobrovoljačke garde u leto 1995. uz komentar „grčke patriote se bore na bosanskom frontu na strani Srba. Među njima su i pripadnici Zlatne zore“.

Grčki dobrovoljci su bili stacionirani u Vlasenici i bili su deo Drinskog korpusa. Prema pisanju grčkih izvora, njih 10 do 12 je bilo prisutno i učestvovalo u masakru u Srebrenici, a Mladić je, kažu, naredio svojim snagama da podignu grčku zastavu u Srebrenici u čast „hrabrih Grka koji su se borili na našoj strrani“.

Prisustvo grčkih dobrovoljaca potvrdio je i komandant Drinskog korpusa Zvonko Bajagić u svedočenju na suđenju Karadžiću pred Međunarodnim tribunalom u Hagu.

Grčki dobrovoljci imali su naročito dobre odnose sa Bajagićem. U Hagu su se čula svedočenja i dokazi da su Grci gotovo stalno pratili Bajagića, a Antonis Mitkos, komandant grčkih dobrovoljaca bio je naročito blizak saradnik. Postoji fotografija Mitkosa, Bajagića i Mladića koja je, navodno, snimljena u Srebrenici 11.jula 1995.

Iako je jedan od grčkih dobrovoljaca koji je snimio fotografiju obećao da one neće videti svetlo dana, tokom velike racije grčke policije 2003. jedan od dobrovoljaca je uhapšen i u njegovom stanu je pronađeno 80 fotografija masakra muslimana u Bosni, navela je policija.

Iako su grčke vlasti, mediji i javne ličnosti bili čvrsto na strani Srba, čak i posle Srebrenice i haških optuži, 2005. u grčkom parlamentu je pokrenuta inicijativa koju je podržalo 200 intelektualaca, novinara i političara da se ispita uloga grčkih dobrovoljaca u ratu u Bosni i masakru u Srebrenici. Istraga je i dalje u toku jer, navode inicijatori, nedostaje politička spremnost da se to pitanje istraži do kraja.

Sud u Atini u sredu je označio Zlatnu zoru kao zločinačku organizaciju, a njenog osnivača i lidera Nikosa Micaloliakosa kao vođu kriminalne organizacije.

Micaloliakos, osvedočeni ljubitelj Adolfa Hitlera, čovek koji je svoje pristalice pozdravljao nacističkim salutiranjem, iskoristio je duboku ekonomsku krizu u koju je Grčka zapala 2009. i svojom nacionalističkom, šovinističkom retorikom uspeo da stranku fašista, skinhedska i šovinista ugura u Grčki parlament, na sramotu zemlje koja je kolevka demokratije.

Nije prošlo mnogo, a pokazali su svoje pravo lice ubistvom muzičara Pavlosa Fisasa, napadima na migrante i političke neistomišljenike. Njihov boravak u parlamentu nije dugo potrajao, a jučerašnja presuda povrdila je ono što su stotine demonstranata okupljenih ispred zgrade suda u Atini nosile kao plakate – „strah neće pobediti“.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare