0
Granate su eksplodirale u blizini, ali Tatjana Bušlanova nije se trgnula kada je razgovarala sa Rojtersom ispred razbijenih ostataka svoje kuće u Marijupolju prošlog maja. Borbe u lučkom gradu su odavno završene, ali se penzionerka i dalje bori da shvati veličinu onoga što se dogodilo.
Strateška lokacija Marijupolja na Azovskom moru učinila ga je glavnom metom u onome što Moskva naziva „specijalnom vojnom operacijom“ koju je pokrenula u Ukrajini 24. februara prošle godine.
Ruske snage su zauzele grad u maju kada su, posle opsade koja je trajala skoro tri meseca, poslednji ukrajinski branioci izašli iz podzemnih tunela njegove ogromne čeličane Azovstal i predali se.
Do tada je veći deo Marijupolja ležao u ruševinama, a desetine hiljada ljudi je ubijeno u gradu iz kojeg je izbeglo više od polovine predratne populacije od oko 450.000, prenosi Rojters.
Tatjana, koja je još uvek u Marijupolju, rekla je da su smrt i razaranja u gradu otvrdnuli srca ljudi.
„Ljudi su izgubili sve. Svi su sada nekako čudni, ljuti. Ne vidim mnogo ljubaznosti tamo“, rekla je 65-godišnjakinja u intervjuu u blizini njenog starog doma, sada ruševina, i gde sada živi, uoči prve godišnjice rata.
Jedna od njenih starih komšinica je ubijena kada su je krhotine zgnječile nakon eksplozije, komšijinog sina je ubila granata dok je išao svojim poslom, a drugoj komšinici je u eksploziji otkinuta ruka, priseća se.
Tada, sedeći sama na klupi u dvorištu svog razrušenog stambenog bloka, okruženog pocrnelim zidovima i urušenim balkonima, žalila je da ona i njen suprug Nikolaj (63) nemaju gde da odu.
Držali su se još dva meseca, nerado napuštajući svoj dom od 20 godina iako nije bilo struje, gasa ili tekuće vode. Njihov sin Jevgenij i njegova porodica pobegli su na Krim, crnomorsko poluostrvo koje je Rusija anektirala 2014. godine.
„Nismo hteli da idemo, ali smo hteli da jedemo. Izašli smo, stvari su letele na sve strane; bilo je zastrašujuće izaći napolje i kuvati nešto“, rekla je ona.
Oni su bili među poslednjih 10 porodica koje su napustile zgradu.
„Ljudi su otišli gde god su mogli da stignu“, rekla je ona.
Ona i njen suprug sada žive u stanu udaljenom oko kilometar, koji je pripadao paru po imenu Andrej i Marina koji su ubijeni granatiranjem dok se ruska vojska borila protiv ukrajinske vojske da preuzme kontrolu nad Marijupoljom.
Nedeljama nakon njihove smrti, mladi par je ležao u improvizovanim grobovima ispred zgrade.
„Dok nisu ponovo sahranjeni u avgustu, sve vreme su bili sahranjeni u dvorištu. Za mene je to bilo nekako jezivo“, rekla je ona.
Njihova mačka Alisa nastavlja da živi u stanu.
Čekajući mir
Još uvek traumatizovana onim što su ona i njen muž preživeli, Bušlanova je rekla da je život u Marijupolju počeo pomalo da se okreće jer gradske vlasti koje su postavile ruske vlasti grade nove stambene blokove.
„Pojavila se neka vrsta nade“, rekla je Tatjana, razmišljajući o kataklizmičnim promenama koje je videla u gradu čije je ime postalo poznato širom sveta kao sinonim za smrt i uništenje.
Ruski zvaničnici najavili su veliki dugoročni plan rekonstrukcije grada, gde su uveli valutu rublje i prebacili škole na standardni ruski nastavni plan i program sa nastavom na ruskom jeziku.
Nakon preseljenja u julu, Tatjana i Nikolaj su pokušali da se udobno smeste u svom privremenom smeštaju, preuređujući spašeni nameštaj i postavljajući svoje porodične fotografije koje su uspeli da sačuvaju.
Njihov stari stambeni blok je srušen – „bager je stajao tamo i rušio zgradu malo po malo“ – ali dobijanje nadoknade je dugotrajan proces.
Par se prijavio za zakonsku isplatu od 100.000 rubalja (1.350 dolara).
„Rekli su da ćemo saznati za 70 dana (ako dobiju pomoć), a ako ne, verovatno će nas staviti u red za stan“, rekla je Tatjana.
U međuvremenu, žive od njene skromne plate čistačice i od svoje dve penzije od po 10.000 rubalja mesečno, što je Tatjana rekla da je teško s obzirom na to koliko je hrana postala skupa.
PROČITAJTE JOŠ:
0
1
2
S obzirom da je Marijupolj i dalje pod ruskom kontrolom i da nema znakova kraja sukoba, Tatjana kaže da će oni ostati u gradu koji im je decenijama bio dom.
„Oprostite mi, ali gde ćemo (drugo) doživeti naše poslednje godine? Ne, živećemo ih ovde“, rekla je ona.
„Čekamo mir i svoj stan. To je sve što nam za sada treba u ovom životu.“
BONUS VIDEO: Putin o ratu u Ukrajini