Virolog dr Ši Žengli, poznata kao "žena šišmiš" kaže da u prirodi kruži mnogo rođaka virusa SARS-CoV-2.
Šišmiši u pograničnim regijama južne i jugozapadne Kine nose još neke koronaviruse koji već sad imaju sposobnost prelaska na ljude, rekla je istaknuta kineska naučnica.
Dr Ši Žengli sa Instituta za virologiju Vuhan rekla je da ovi virusi, uključujući bliske rođake virusa SARS-CoV-2, koji izaziva kovid-19, verojatno kruže u prirodi i van Kine.
Virusa ima i to van Kine
„Ne bi trebalo da ih tražimo samo u Kini, već i u zemljama južne Azije“, rekla je Ši kojoj je nadimak „Žena-šišmiš“ jer njezina istraživačka grupa proučava koronaviruse kod šišmiša.
Njezini komentari, izrečeni na vebinaru koji su organizovale francuske medicinske i veterinarske akademije, stižu u trenutku dok se dva međunarodna tima – jedan koji koordinira Svetska zdravstvena organizacija, a drugi koji je osnovao medicinski časopis Lanset – pripremaju za istraživanje porekla pandemije, godinu nakon što je zvanično počela.
Njihove akcije su postale jako politizovane jer se SAD i Kina međusobno optužuju da su izvor pandemije dok njihov trgovinski rat ne jenjava. Druge zemlje, uključujući Indiju, takođe su imenovane kao mogući izvori. Laboratorija dr Ši prokazana je kao izvor slučajnog curenja virusa početkom godine. Dokaza, međutim, nema a Ši je sve optužbe odbacila.
Ši je naglasila da Kinu ne bi trebalo izuzeti iz istrage, već samo da bi te istrage trebalo da idu i dalje od Kine, što će se svakako i dogoditi, piše Gardijan.
Virus prelazi sa životinje na životinju pa na čoveka
Smatra se da su šišmiši prirodni rezervoar za virus SARS-CoV-2, a iako je Ši rekla da je virus najverovatnije prešao na neku drugu životinju pre nego što je stigao do ljudi, ta životinja (srednji domaćin) još uvek nije identifikovana.
Takođe je nejasno koliko je dugo virus mogao da cirkuliše u toj životinji ili u ljudima pre nego što je otkriven krajem prošle godine, Ši je rekla da je virus mogao biti u jednom ili drugom domaćinu „vrlo dugo vremena“.
Profesor Edvard Holms, virolog sa Univerziteta u Sidneju, saglasan je da je virus mogao biti u privremenom domaćinu neko duže vreme, možda čak i kod ljudi nekoliko meseci pre nego što je prvi put registrovan.
„Sasvim je moguće da se početni događaj prenosa s jedne vrste na drugu nije dogodio ni u Vuhanu ni oko njega“, rekao je Holms.“To se možda nije dogodilo ni u provinciji Hubei, iako očito postoji ogroman broj mogućih životinja koje se mogu testirati kako bi se rešilo to pitanje“, dodao je on.
Grupa dr Ši do sada nije uspela da otkrije virus kod domaćih životinja ili divljih životinja oko Vuhana, glavnog grada provincije Hubei.
Korona stigla iz inostranstva?
Ona je rekla da ako je srednji domaćin ljuskavac ili pangolin, kao što su neki sugerisali, tada je moguće da je virus prešao sa šišmiša na ljuskavca izvan Kine – budući da se svi ljuskavci koji dođu do Kine krijumčare iz drugih azijskih država, uključujući Indiju.
Međutim, profesor Dejvid Robertson, koji proučava viruse na Univerzitetu u Glazgovu smatra da bi sva ispitivanja trebalo da budu usmerena na Kinu.
„Prilično smo sigurni da su ljuskavci pokupili virus, veroatno od šišmiša potkovnjaka, nakon uvoza u Kinu“, rekao je Robertson i dodao da je istraživanje njegove grupe pokazalo da je SARS-CoV-2 stekao većinu mutacija zbog kojih je i bio transmisivan na ljude, dok je još bio u šišmišima.
Oni koji su uključeni u istrage Lanceta i SZO-a znaju da možda nikada neće moći da razjasni tačan put kojim je virus prešao na ljude, jer je od početnog događaja prošlo već mnogo vremena. Cilj njihovih istraga je da mapiraju ekosistem koji je omogućio taj prelazak kako bi se sprečilo da se tako nešto ponovi.
Žarišta koronavirusa sličnih SARS-u
Ši i njene kolege prošle godine su saopštili da u Kini postoje žarišta, naročito na jugu i jugozapadu, gde koronavirusi slični SARS-u pokazuju visoku genetsku raznolikost i stoga veliku sposobnost promene.
Analiza koju je znanstveni tim objavio u oktobru pokazala je da su neki već mogli da napadnu ljudske ćelije – otkriće koje je Ši opisala na vebinaru kao „vrlo iznenađujuće“.
Ostali koronavirusi, povezani s onim koji je izazvao izbijanje bliskoistočnog respiratornog sindroma (MERS) u Saudijskoj Arabiji 2012. godine, kruže u životinjama u Eropi i Africi. „Mislimo da ti virusi imaju visok rizik prenosa na razne vrste životinja i potom na ljude“, rekla je Ši.
Ona je pozvala na veći nadzor u dve tačke lanca kad bolest ne-ljudskog životinjskog podrekla postaje ljudska: između divljih životinja i domaćih životinja i između domaćih životinja i ljudi. Na primer, nedavno je pojačano praćenje izbijanja ptičjeg gripa na britanskim farmama živine.
„S ljudske strane očito moramo biti bolji u praćenju izbijanja novih bolesti“, rekao je Robertson.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare