Žena koja je „smrvila“ koronu i transformisala celu državu

Svet se divi merama koje su preduzete u suzbijanju COVID-19 na Novom Zelandu, a rekordni rezultati mera plod su promišljanja i planiranja premijerke Džasinde Ardern, koja predvodi listu najuspešnijih lidera u vreme korona krize. Političarka novog kova sada diktira tempo nizu starijih kolega u svetu – ne samo da je usporila, pišu najugledniji svetski mediji, nego je “smrvila” koronu.

Ono što je oduševilo Novozelanđane je njeno ozbiljno shvatanje situacije, ali istovremeno i visok nivo saosećanja, kao i ležernost u obraćanju u trenucima najteže krize putem društvenih mreža. Ona nije samo vodila javne brifinge nego i prenosila tople poruke iz svog doma u običnoj kućnoj trenerci.

“Oprostite mi na ležernoj odeći: uspavljivanje deteta može da bude nezgodan posao pa zbog toga nisam u svojoj radnoj odeći. Oprostite mi na tome”, rekla je gledaocima pre odgovaranja na pitanja i tako ih oduševila, a prenos uživo završila je podstičući Novozelanđane da provere svoje susede, posebno one starije.

Obratila se premijerka zatim i deci da bi im objasnila da će uskrsni zečić i Zubić vila možda zakasniti jer su i oni “nužni radnici” u krizi. Ali nije se libila da uputi teške reči onima koji krše pravila, piše Večernji.

“I dok je pridržavanje pravila generalno bilo snažno, postoje neki koje bih velikodušno nazvala idiotima”, rekla je premijerka opisujući primer 38-godišnjaka iz Krajstčerča, koji se snimio kako namerno kašlje i kija na ljude u supermarketu.

Uz to, premijerka, ministri u njenoj vladi i drugi visoki državni službenici odrekli su se u sledećih šest meseci 20 odsto svoje plate da bi pokazali solidarnost s radnicima i onima koji su izgubili svoja primanja.

“Ako je ikad bilo vreme da se smanji jaz između ljudi na različitim pozicijama širom Novog Zelanda, onda je to sada. Ja sam odgovorna za egzekutivu i tu ćemo delovati. Ali bitno je da pokažemo i solidarnost u vreme krize na Novom Zelandu”, izjavila je premijerka.

A ova kriza tek je jedan u dugom nizu izazova s kojima se Ardern suočila tokom trogodišnjeg mandata. Poslednji pre epidemije bilo je promptno rešavanje krizne situacije u decembru prošle godine zbog erupcije vulkana na novozelandskom Belom otoku, koja je odnela 16 života, mahom turista, dok je 20-ak povređenih prevezeno na odeljenja intenzivne nege.

Ali, jedan tragičan događaj u martu prošle godine odigrao je presudnu ulogu u tome da premijerku upozna celi svet i da ona osvoji srca mnogih zbog svog saosećanja i mirnoće u odgovoru na krizu.

Naime, Džasinda Ardern izazvala je simpatije podrškom, empatijom i solidarnošću s muslimanima nakon terorističkog napada na dve džamije u Krajstčerču, u kome je ubijena 51 osoba. Posebno je zapaženo da je u znak solidarnosti s napadnutom zajednicom nosila tradicionalnu maramu na glavi te da je izjavila da nikad neće izgovoriti ubojičino ime.

“Možda je želeo da bude na zlom glasu, ali mi na Novom Zelandu nećemo mu dati ništa. Čak ni ime!”, kazala je Ardern u nadahnutom govoru na vanrednoj sednici parlamenta netom nakon zločina, kada je svoje obraćanje počela pozdravom “selam alejkum”.

Kazala je da će se Tarantu, koga je opisala kao “teroristu, kriminalca i ekstremistu”, suditi prema najstrožim zakonima i da će porodice ubijenih dobiti pravdu. Ali, još važnije, u korenu je sasekla ključnu nameru terorista da se stvore podele u društvu i iskoristila tragediju da naglasi dugogodišnju tradiciju suživota na Novom Zelandu.

Nije se libila da osudi napadača, ali redefinisala je način na koji se govori o ovakvim tragedijama jer je u fokus stavila žrtve, a ne počinitelja. Pritom je inicirala i odluku, svega šest dana posle napada, da se poluautomatske puške uklone iz slobodne prodaje.

Punim imenom Džasinda Kejt Ardern rođena je 26. jula 1980. godine, otac joj je bio policajac, a majka je radila u školskoj kantini.

Roditeljima, koji su u slobodno vreme uzgajali jabuke i breskve, pomagala je odmalena, kasnije odmah nakon školske nastave. Odrastajući u malom mestu, okružena radničkom klasom, razvila je osećaj za zajednicu. Već u srednjoj školi kolege su je izabrali kao osobu koja ima najviše potencijala – čak i da postane premijerka.

Ambicije joj svakako nije nedostajalo pa se, motivisana porastom zloupotrebe droge i alkohola među mladima, siromašnom decom koja nemaju ni džeparac za ručak, odrastanjem u četvrti pogođenoj nemaštinom i visokom stopom samoubistava, već sa 17 godina priključila laburistima, odlučna “da će napraviti razliku”. Iako odgojena u mormonskoj obitelji i tradiciji, napustila je crkvu zbog njenih negativnih stavova o homoseksualnosti.

Zaputila se na fakultet, upisala političke nauke i odnose s javnošću i uskoro postala najmlađa zastupnica novozelandskog parlamenta. Još 2008. godine, kada se istakla kao zvezda laburističke stranke, bilo je jasno da će daleko dogurati. I, zaista, devet godina kasnije, preuzela je vođstvo u stranci, a oči celokupne svetske javnosti uprte su u novozelandsku premijerku otkako je u oktorbu 2017. godine, i to sa samo 37 godina postala najmlađa šefica neke države na svetu.

Da priča bude impresivnija, u tom je razdoblju saznala da je njezina borba s neplodnošću gotova – postaće majka. Prve mesece premijerske funkcije radila je u trudnoći, a dodatne simpatije Ardern je pokupila 2018. kada je rodila dete i vratila se na posao nakon samo šest sedmica porodiljskog oduststva, kada je na zasedanje UN u Njujorku došla s bebom.

U brizi o devojčici nakon povratka na posao pomogao je njen životni partner Klark Gejford, voditelj dokumentarne emisije koja se bavi ribarenjem “Fish of the Day”. Upoznala ga je kad joj je, kao tadašnjoj članici Parlamenta, poslao pismo u kojem besno izražava zabrinutost zbog toga što vlada nekim merama potencijalno ugrožava privatnost građana. Pozvala ga je da tu temu rasprave na kafi. Našli su se, skrenuli na razgovor o muzici i tako je počela njihova romansa.

Međutim, stanje koje je zatekla u državi bilo je daleko od idiličnog. Premijerka te daleke otočne države već na početku mandata suočila se s golemim socijalnim problemima, mnoštvom beskućnika, ekološkim zagađenjima, visokom stopom samoubistava. Ali već dve godine kasnije za dobrobit Novog Zelanda napravila je čudo, dajući nadu mnogima u svetu, ali i teško posramila političare i vladare širom planete.

Vlada Džasinde Ardern otvorila je 92.000 radnih mesta, sagradila više od 2.200 državnih kuća, zabranila je plastiku za jednokratnu upotrebu i plastične kese. Zasadila je 140 miliona stabala, osigurala besplatne ručkove u školama i povećala plate za policiju, medicinske sestre i nastavnike.

Njena vlada po kratkom je postupku zaustavila i zabranila stranim špekulantima i preprodavačima nekretnina da kupuju novozelandske plaže, šume, doline pa je , sprečila divljanje cena stanova i kuća koje je onemogućilo domaćim, posebno mladim Novozelanđanima kupovinu doma.

Smanjen je procenat oboljenja od zloćudnih bolesti osnivanjem posebne države agencije te ograničenjem upotrebe opasnih mašina i alata koji proizvode radioaktivna zračenja, omogućen je razvoj farmi i stočarstvo. Ona i njen tim omogućili su jeftinije posete lia onima kojima je teže dostupna zdravstvena zaštita, a riječ je o pola miliona ljudi.

Posebna pažnja posvećuje se mentalnom zdravlju stanovništva osnivanjem specijalnih timova i mreže savetnika za pomoć osobama s mentalnim teškoćama. Oko milion Novozelanđana od države je dobilo pomoć za plaćanje režija, pogotovo zimi.

Brojne porodice dobile su pomoć (njih 384 hiljade) za školovanje dece, dramatično je smanjena stopa porodičnog i seksualnog nasilja, samoubistava, siromaštva među decom, poboljšan je navni prevoz…

Najavila je i da će učenje jezika domorodaca Maora biti obavezno u svim tamošnjim osnovnim školama, što trenutno nije slučaj i ona je odlučna u nameri da to promeni. Podržava istospolne brakove, promoviše ženska pravapromicati ženska prava, energično gura društvo kojem je na čelu snažnim zamahom napred. Ugledni svetski mediji, poput Timea, uvrstili su je među sto najuticajnijih ljudi na svetu jer je svojim vođenjem države pokazala moderan pristup politici. Postala je svetska politička zvezda kojoj se zbog brojnih poteza na čelu vlade Novog Zelanda klanjao svet. I sve to u nepunih 40 godina!