3
Mnogi od "vitalnih znakova" Zemlje dostigli su rekordne ekstremne vrednosti, što ukazuje na to da je "budućnost čovečanstva u pitanju", izjavila je grupa vodećih svetskih stručnjaka za klimu.
Sve više naučnika sada istražuje mogućnost društvenog kolapsa, navodi se u izveštaju koji je procenio 35 vitalnih znakova Zemlje u 2023. godini i otkrio da je čak 25 znakova u gorem stanju nego ikada ranije, uključujući nivoe ugljen-dioksida i prenaseljenost. To ukazuje na „kritičnu i nepredvidivu novu fazu klimatske krize“, rekli su stručnjaci.
Temperatura površine Zemlje i okeana dostigla je najviši nivo ikada, podstaknuta rekordnim sagorevanjem fosilnih goriva, pokazuje izveštaj. Ljudska populacija raste po stopi od približno 200.000 ljudi dnevno, dok broj goveda i ovaca raste za 170.000 dnevno, što dodatno doprinosi rekordnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, prenosi Gardijan.
Naučnici su identifikovali 28 povratnih mehanizama, uključujući povećanje emisija iz otapanja večitog leda, što bi moglo izazvati niz prelomnih tačaka, kao što je kolaps masivnog glečera na Grenlandu.
Globalno zagrevanje dovodi do sve smrtonosnijih ekstremnih vremenskih uslova širom sveta, rekli su, uključujući uragane u Sjedinjenim Američkim Državama i talase vrućine od 50 stepeni Celzijusa u Indiji, pri čemu su milijarde ljudi sada izložene ekstremnoj vrućini.
Naučnici su rekli da im je cilj da „pruže jasne, utemeljene uvide koji inspirišu informisane i snažne reakcije građana, istraživača i svetskih lidera – samo želimo da delujemo istinito i kažemo kako stvari stoje“. Hitna, odlučna akcija je imperativ, rekli su, kako bi se smanjila ljudska patnja, uključujući smanjenje sagorevanja fosilnih goriva i emisija metana, ograničavanje prekomerne potrošnje i otpada od strane bogatih, i podsticanje prelaska na ishranu zasnovanu na biljkama.
„Već smo usred naglih klimatskih promena, koje ugrožavaju život na Zemlji kao ništa što su ljudi ikada videli“, rekao je profesor Vilijam Ripl sa Univerziteta Oregon Stejt u SAD, koji je bio jedan od vođa ove grupe.
„Ekološka prekomerna potrošnja – uzimanje više nego što Zemlja može da da – gurnula je planetu u klimatske uslove koji su opasniji nego bilo šta što su čak i naši praistorijski preci doživeli.“
„Promena klime već je raselila milione ljudi, sa potencijalom da raseli stotine miliona ili čak milijarde,“ rekao je. „To bi verovatno dovelo do veće geopolitičke nestabilnosti, a moguć je i delimični kolaps društva.“
Procena objavljena u časopisu Bioscience navodi da su koncentracije CO2 i metana u atmosferi dostigle rekordne nivoe.
„Stopa rasta emisija metana se ubrzava, što je izuzetno zabrinjavajuće,“ rekao je dr Kristofor Volf, bivši istraživač na OSU i jedan od vođa tima.
Iako su energija iz vetra i solarna energija porasle za 15% u 2023. godini, istraživači su istakli da ugalj, nafta i gas i dalje dominiraju. Rekli su da postoji „žestok otpor onih koji finansijski profitiraju od trenutnog sistema zasnovanog na fosilnim gorivima“.
Pročitajte još:
Istraživači su istakli da je globalno zagrevanje deo šire krize koja uključuje zagađenje, uništavanje prirode i rastuću ekonomsku nejednakost: „Klimatske promene su upadljiv simptom dubljeg sistemskog problema: ekološkog prekomernog korišćenja resursa, što je suštinski nestabilno stanje koje ne može opstati unedogled. Kako rizik od prelaska klimatskog sistema Zemlje u katastrofalno stanje raste, sve više naučnika počinje da istražuje mogućnost društvenog kolapsa. Čak i u odsustvu globalnog kolapsa, klimatske promene bi mogle prouzrokovati milione dodatnih smrti do 2050. godine. Potrebne su nam hrabre, transformativne promene.“
Među politikama koje naučnici preporučuju za brzo usvajanje su postepeno smanjenje ljudske populacije kroz obrazovanje i osnaživanje prava devojčica i žena, zaštita, obnova i vraćanje ekosistema u prirodno stanje, kao i integrisanje obrazovanja o klimatskim promenama u globalne kurikulume kako bi se podigla svest i podstakla akcija.
Procena se završava zaključkom: „Samo odlučnom akcijom možemo zaštititi prirodni svet, izbeći duboku ljudsku patnju i osigurati da buduće generacije naslede svet u kojem mogu živeti. Budućnost čovečanstva je na ivici.“
