0
Demokratija ima svoju cenu. Institucije imaju svoja vremena. Pravna država, ako je pravna država, nije švedski sto, kao što ni sloboda medija i mišljenja ne može da bude opcija. Studenti ekonomije na prvom predavanju nauče lekciju da u biznisu nema besplatnog ručka, a u geopolitci i odnosima između država upozorenje Verglijevog Laokoona je odavno pretvoreno u “ne veruj Danajcima ni kad darove nose”.
Pročitajte još:
Porediti EU sa Kinom i Rusijom, u kojima Si Đinping i Vladimir Putin ne podnose nikome račune i mogu da krše zakone, ljudska prava i slobode po nahođenju je krajnje zlonamerno ili izraz političke nepismenosti. Upotreba vakcina kao sredstva za geopolitičke i propagandne ciljeve nema dodirnih tačaka sa politikom zaštite zdravlja vlastitih građana. Svi pišu o flopu vakcinacije građana u EU, a brojevi pokazuju da je Unija duplo uspešnija od Rusije i Kine u vakcinisanju svojih građana.
Ne stoje ni poređenja EU sa Izraelom, ne samo zbog disproporcije u stanovništvu već i zato što se premijer Benjamin Netanjahu bukvalno bori za svoju slobodu na parlamentarnim izborima 23. marta. U slučaju poraza Bibi će fotelju u izraelskoj vladi vrlo brzo zameniti zatvorskom ćelijom ili kućnim pritvorom budući da se protiv njega vode dva procesa za korupcije, zloupotrebu položaja i prevaru.
EU – SAD
Nije na mestu ni komparacija sa SAD. U nijednoj članici EU nijedan predsednik, čak ni francuski Emanuel Makron, ili premijer, ne raspolaže tako širokim spektrom izvršnih ovlašćenja kao američki šef države Džo Bajden, a tek na nivou EU ne postoji politička figura koja bi mogla da bude pandan američkom predsedniku.
Britanski premijer Boris Džonson se u svom stilu opredelio za hazarderski potez odobravajući po ultrakratkom postupku upotrebu vakcina. Istovremeno, za razliku od država EU, u Velikoj Britaniji su primali prve doze vakcine bez obezbeđenih zaliha za drugu dozu. Takođe, Džonson je iskoristio preferencijalni odnos sa menadžmentom AstraZenekom: dok je britansko-švedska kompanija kršila postignut dogovor sa Briselom o broju isporučenih vakcina, sa Londonom je poštovala potpisano.
Problem sa antivakserskim pokretima
Sve prethodno rečeno ne znači da EU i njene članice nisu mogle bolje da upravljaju pandemijom i da organizuju bolju snabdevenost vakcinama i obezbede bržu vakcinaciju građana. Međutim, postoji nekoliko okolnosti kao i endemskih problema unutar EU koji nisu opravdanja, ali objašnjavaju zašto Unija nije bila efikasnija.
Nigde u svetu antivakserski pokret nije imao toliko prostora u tzv. mainstream medijima kao u državama članicama EU. Interesantna je koincidencija da političke stranke i mediji koji su podržavali antivakserske pozicije danas su najglasniji u traženju da se omogući uvoz ruske vakcine Sputnik V. Primer italijanske Lige Matea Salvinija i Fidesa Viktora Orbana su najeklatantniji.
Sporo izdavaje dozvola
Upravo zbog snage i ukorenjenosti antivakserskih pokreta politički lideri u najvažnijim državama EU su bili veoma oprezni oko procedura za izdavanje dozvola za upotrebu vakcina: bili su svesni da bi svaki pogrešan korak u vakcinaciji bio koban za čitavu operaciju. Države članice EU, sve do jedne, su tražile od Evropske medicinske agencije (EMA) da bude maksimalno stroga i oprezna u odobravanju vakcina. Naravno, to ne opravdava EMA za sporost u izdavanju odobrenja za primenu vakcina više zbog birokratskog praznog hoda nego zbog detaljnih i predanih analiza.
Broj ljudi koji ne žele da prime vakcinu u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj je zabrinjavajuće veliki. Svaki četvrti Italijan neće da se vakciniše kao ni svaki treći Nemac dok je u Francuskoj situacija još alarmantnija, jedan od dva Francuza nema nameru da primi vakcinu. U takvoj konstelaciji odnosa, u svakoj demokratskoj zemlji gde se vlast bira na svake četiri ili pet godina, bilo koja vest o negativnim efektima vakcine je pogubna.
Odgovornost farmaceutskih kompanija
Takođe, EU nije samo isposlovala najnižu moguću cenu vakcina na tržištu imajući u vidu veličinu svog tržišta i ekonomski potencijal, već je jedina koja je obavezala farmaceutske kuće da preuzmu odgovornost u slučaju problema sa vakcinama. Primera radi, ako nešto krene po zlu sa vakcinama, samo će građani država članica EU koje su poštovale odluke EMA imati osiguranu zaštitu i nadoknadu. Primera radi, Mađari koji budu primili vakcinu odobrenu od EMA imaće pravo da budu obeštećeni, dok će oni koji budu primili kinesku ili rusku vakcinu moći samo da se žale Orbanu.
EU i njene članice su platile cenu želje da izbegnu sve moguće rizike. Osim antivaksera, u državama članicama EU je veoma snažan pokret protiv tzv. Big Pharma (multinacionalne farmaceutske kompanije). EU nije sebi mogla da dozvoli luksuz da kao SAD, Velika Britanija i Izrael oslobode multinacionalne farmaceutske kompanije odgovornosti.
AstraZeneka nepouzdan partner
Svaki ustupak za Big Pharma bi bio interpretiran u značajnom delu biračkog tela kao još jedan prljavi posao između korumpiranih političara i farmaceutskih tajkuna. To objašnjava zašto je EU igrala na kartu kupovine mega količine vakcine, a ne na vlastitu proizvodnju, preuzimajući rizik da plati vakcine i pre nego što one dobiju odobrenje od EMA. Podsetimo, Evropska komisija koja raspolaže novcem EU ne može da pomaže farmaceutskim firmama bez obzira na vlasničku strukturu.
EU je pogrešila igrajući na kartu AstraZeneke koja se pokazala kao nepouzdan partner i pokušala je u hodu da koriguje svoju strategiju potpisujući nove sporazume sa Fajzerom i drugim proizvođačima. Sporijoj vakcinaciji u EU su doprinela i kašnjenja Francuza i Nemaca sa proizvodnjom njihovih vakcina “Valneva” i “CureVac”.
Restrikcije na izvoz vakcina
Lideri EU su bili spori i u odgovoru na poteze SAD i Velike Britanije da uvedu restrikcije za izvoz vakcina. Muzika se promenila sa novim italijanskim premijerom Marijom Dragijem koji je na svom prvom Evropskom savetu (šefovi vlada i država EU) pokazao da je EU dobila novog jakog igrača. Na inicijativu bivšeg predsednika Evropske centralne banke, EU je odgovorila Velikoj Britaniji i SAD: farmaceutske kompanije koje ne poštuju ugovore potpisane sa EU ne mogu da izvezu nijednu vakcinu bez odobrenja država članica EU.
Ne treba smetnuti s uma da je EU okružena neprijateljima. Od onih koji bi želeli da se raspadne, poput Kine i Rusije, ili onih koji bi želeli da bude toliko slaba da ne može da opstane bez njihovog zaštitnog krila, čitaj Sjedinjene Američke Države. A ne treba zanemariti i da je EU vrlo loše kotirana u očima velikih multinacionalnih kompanija budući da je jedina relativno imuna na korupciju, a dovoljno snažna i oraganizovana da primora mutlinacionalne kompanije da poštuju pravila i plaćaju poreze.
Prošle godine su Evropom, kao sada o vakcinama, kružile slične priče o maskama i medicinskom materijalu kojiih nije bilo dovoljno, danas u EU ne znaju šta će sa količinama koje proizvode. Tako će biti i sa vakcinama za par meseci. Problem je što živimo u svetu u kojem čine većinu oni koji hoće sve i odmah, a borba sa Kovidom-19, kao što reče predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, nije trka na sto metara, već maraton.
BONUS VIDEO
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
