0
Svi ga traže. Policija, karabinjeri, najbolji tužioci istražitelji, specijalne snage italijasnkog MUP-a. Tužilaštva širom Sicilije. Traži ga i mafija, tražio ga je i bos nad bosovima Toto Rina dok je bio živ. Za Rinu je njegovo “kumče” bilo veliko razočarenje jer je “petljao previše sa političarima, karabinjerima, tajnim službama” i što nije želeo da obnovi mafijašku kupolu, poručivši da “svako radi u svojoj kući šta hoće”. A njegova kuća je Trapani i okolina.
Mateo Mesina Denaro, zvani “u siccu” (na srpskom bi odgovarala dva nadimka “mršavi” ili “suvi”) najbogatiji mafijaš u istoriji, poslednji put je viđen u leto 1993. godine u letovalištu Forte dei Marmi. Za ovih 27 godina, istražni organi su samo jednom bili blizu “Mršavog”: 1997. godine, kada su otkrili njegovo skrovište u ulici Milvoki 40 u Palermu. Stigli su kasno, od Mesine su ostali samo njegovi prepoznatljivi simboli: cigarete marke “Merit”, kavijar, teglice hrena, video igrice i stripovi o “Dijaboliku”, omiljenom crtanom junaku po kome je dobio drugi nadimak.
Pročitajte još:
Istražna tužiteljka Tereza Prinčipato je više od deset godina bila na čelu tima koji je tragao za Mesina Denarom i njeno svedočanstvo objašnjava zašto je poslednji veliki mafijaški bos postao fantazma:”Svaki put kada bismo napravili pomak u poteri dogodilo bi se nešto što bi nas vratilo na početak. Uverena sam da smo imali nekoliko ‘krtica’, otvarala sam i interne istrage, ali nisam uspela da pronađem dokaze, mada smo znali da Mateo ima svoje ljude ne samo u tužilaštvu, već i u policiji, tajnim službama, u političkom vrhu. Imao je informacije o svim našim potezima i zato je uvek bio korak ispred nas i neuhvatljiv”.
Sposobnost “Mršavog” da isplete mrežu kontakata u svim sektorima društva nije slučajna. Mateo je četvrta generacija stare mafijaške porodice Mesina Denaro. Njegov deda je, primera radi, bio jedan od retkih mafijaških glavešina koji je izbegao deportaciju tokom mandata čeličnog prefekta Čezara Morija, u vreme vladavine Benita Musolinija, između dva svetska rata. Otac “Mršavog” Frančesko Mesina Denaro je umro kao begunac, a tokom dvanaestogodšnjeg skrivanja od ruke pravde nijednom nije rizikovao da bude uhpašen.
Tužiteljka Prinčipato je uverena da je najjača karta Mesine Denara što je čuvar najintrigantnijih i verovatno najopasnijih tajni po italijansku državu i da zato relativno lako pronalazi “saveznike” u državnim strukturama. Veruje se da je upravo Mateo bio taj koji je “očistio” kuću Totoa Rina, posle njegovog hapšenja, i da se bogata “arhiva” bivšeg bosa nad bosevima nalazi u njegovim rukama. Jedna od najvećih enigmi italijanske novije istorije jeste propust istražnih organa da izvrše pretres Rinine kuće i da je stave pod striktan nadzor odmah po hapšenju mafijaškog bosa.
“Mesina Denaro je od tajni koje čuva napravio neprocenjiv kapital. Budući da je načitan, inteligentan, marljiv, on sve analizira i zahvaljujući svojoj neverovatnoj pribranosti i hladnoći ne pravi nijedan pogrešan potez. Uhapsili smo mu gotovo celu najužu porodicu, oduzeli milijarde evra u nekretninama i drugim pokretnim vrednostima, i nismo uspeli da isprovociramo jedan njegov pogrešan korak. Nema sumnje da je Mateo naučio mnogo od svog oca koji se krio 12 godina, ali je zapanjujuća sposobnost da zadrži distancu prema svima i svemu što se događa”, kaže Prinčipato.
Dugo se mislilo da je Mateo Denaro Mesina predodređeni naslednik Rine. To uverenje se temeljilo na porukama koje su bile pronađene u “jazbini” Bernarda Provencana kada je uhapšen pre 14 godina. Međutim, “Dijbolik” je tokom perioda provedenog u bekstvu doživeo totalnu transformaciju za 180 stepeni. On je pripadao najtvrđem krilu “Koza nostre”, preimenovanu u “Super kozu” od strane Totoa Rine, koja se zalagala za korišćenje teroirstičkih metoda u obračunu sa državom. Nije moglo da bude drugačije, jer je Mateo, po želji svog oca, odrastao i stasao u mafijaša-ubicu živeći pod zaštitnim krilom Totoa Rine.
Svoj zaokret u mafijaškom delovanju Mateo pravi po odgovoru koji su on i šurak Toto Rine Leoluka Bagarela dobili od američkog ogranka Koze nostre, da mafijaški snovi o Siciliji, kao 51. državi SAD, nisu izvodljivi i da se okrenu velikom biznisu i uslovno rečeno legalnim poslovima. Postepeno, nekadašnji Rinin štićenik se sve više, po mafijaškoj filozofiji približava drugom krilu mafije koju predvodi Provencano i koja zagovara pacifikaciju odnosa sa državom.
Dijabolik je u potpunosti okrenuo modus operandi svoje organizacije: ne upotrebljava kontrolu teritorije, primenu sile i pokazivanja vlasti da bi zarađivao novac, naprotiv preko novca, pomaganja ljudima, davanjem poslova, vrši kontrolu teritorije i drži vlast. Pravilo apsolutne tišine i diskrecije je ključno u delovanju Denara i njegove organizacije koja je akumulirala bogatstvo od nekoliko desetina milijardi evra. Od 2013. godine je zaplenjena pokretna i nepokretna imovina, u vrednosti od preko pet milijardi evra, licima koja su optužena da su tzv. pozajmljivači imena, odnosno osoba koje rade u svoje ime, ali za račun Matea Mesine Denara.
Italijanski istražitelji kažu da je tajna uspeha Denaro što nema ambicije da rekonstruiše kupulu niti da postane bos nad bosovima: interesuje ga samo biznis, odnosno profit. Zahvaljujući taktici da štiti od reketiranja tzv. sitan biznis (vlasnike restorana, prodavnica, malih preduzeća, zanatskih radionica) Denaro je viđen kao pravednik i zaštitnik običnih ljudi. U kriznim vremenima Denaro ne garantuje samo brzu pravdu već je i jedini poslodavac koji otvara nova radna mesta dok drugi otpuštaju radnike.
Poslednji veliki mafijaški bos uživa veliku popularnost u Trapaniju i ne bi bilo iznenađenje da u budućnosti otkrijemo da je sve vreme svog “bekstva” živeo pod drugim imenom u centru grada, odlazio na plažu, šetao korzoom. Pojedini svedoci “pokajnici” su ispričali da je “Mršavi” izvršio plastičnu operaciju kako na licu tako i na jagodicama prstiju, ali da ima problema sa zdravljem: posebno sa vidom i dijabetisom.
Agenti Direkcije antimafija smatraju da je Denaro usvojio metod pojedinih zapadnoevropskih terorističkih grupa između Drugog svetskog rata i pada Berlinskog zida koja predviđa formiranje dva kruga delovanja i dva zaštitna lanca oko bosa. Tako se jedna grupa najodanijih osoba brine o sigurnosti, jatacima i skrovištima dok druga, potpuno odvojena, izvršava naređenja uključujući i deljenje „mafijaške“ pravde.
Od hapšenja Provencana, Denaro je prvi na listi mafijaških begunaca. Stigao je i na vrh Forbsove liste najopasnijih kriminalaca. Bez obzira što živimo u digitalnoj eri, poslednja fotografija Dijabolika datira iz 1988. godine kada je bio priveden na informativni razgovor u policiji. Čak ni mafijaški “pokajnici” ne mogu ili ne žele da daju precizniji opis izgleda 58-ogodišnjeg bosa. Denaro je postao neka vrsta fantazme nad zapadnom Sicilijom, tačnije gradom Trapani i njegovom širom okolinom. Uspeo je da postane neka vrsta mitske ličnosti, o kome svi pričaju, svi osećaju njegovo prisustvo, ali ga niko nije video. Odnosno svi su čuli, a neki se i kunu, da znaju ljude koji znaju druge ljude koji su ga videli ili pričali sa njim. Ali niko ne može da kaže u prvom licu da je sreo ili imao direktan kontakt sa poslednjim izdankom jedne od najstarijih mafijaških porodica na Siciliji.
BONUS VIDEO
