Neprestane borbe za Bahmut, započete još prošlog leta, postale su simbol ratnih napora Rusije u nameri da osvoje taj grad. Međutim, te borbe ističu i trenutne nedostatke ruske vojske. Ta ratna simbolika ima i istorijske primese, ali problem je kada simbolizam i mašta nadvladaju razum i logiku. Evo zašto je Bahmut bitan i Vladimiru Putinu i Vladimiru Zelenskom.
Za Ukrajinu, odbrana Bahmuta je u skladu sa stavovima ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, da neće prihvatiti ništa manje od potpune obnove svoje zemlje.
Međutim, Rusija, uprkos superiornijim vojnim sposobnostima, do sada nije uspela da zauzme Bahmut.
Savremeno ratovanje „stoji na strani“ branioca, pošto Ukrajina poseduje „lokalno“ znanje o terenu koje agresori nemaju.
Štaviše, kada se vojska oslanja na artiljeriju i taktičko bombardovanje, u meri u kojoj to čini ruska vojska, ona rizikuje da stvori nove odbrambene pozicije neprijatelja.
Da bi se prevazišli ovi problemi, vojska mora da se osloni na svoju pešadiju i oficire, ali u slučaju ruskih Oružanih snaga, sa njihovim sistemom komandovanja, opadajućim moralom i opakim standardima opreme, to nije moguće.
Ipak, Bahmut je postao centar ruskih napora i ukrajinskog otpora.
Ruski argumenti za rat u Ukrajini – uključujući i to da li ona zapravo rat uopšte smatra ratom – vremenom su se promenili. Svepristuni stav je da je invazija imala za cilj zaštitu ukrajinskog etničkog ruskog govornog područja.
Bahmut se nalazi u onome što Rusija smatra Donjeckom Narodnom Republikom, oblasti Ukrajine sa značajnim etničkim ruskim stanovništvom.
Da bi Rusija ostvarila pobedu, trebalo bi pod kontrolom da ima ukrajinske regije – Donjeck i Lugansk. Ove dve regije zajedno čine Donbas, koji je od kulturnog značaja za ruski identitet. Sovjetska propaganda iz 1920-ih, prepoznala je ovu oblast kao „srce Rusije“, dok je Putin te oblasti anektirao u septembru prošle godine, iako Rusija nema punu kontrolu nad njima.
Zbog toga, ruski predsednik Vladimir Putin ne podnosi lako neuspehe u toj oblasti.
Problematične su studije o tome kako rat utiče na Putinovu popularnost. Poznato je da se Putin oslanja na podršku ruskih nacionalista da bi održao svoju poziciju, a za to je ključno zauzimanje Donbasa.
Zbog toga Rusija nastavlja svoje napore u Bahmutu i okolnim oblastima.
Putin je uspeo da uspostavi sistem u kome preklapanje odgovornosti znači da on na kraju deluje kao arbitar moći. Iako je taj sistem efikasan u održavanju Putinove pozicije u ruskoj politici, on ima ozbiljne nedostatke.
To je najuočljivije u slučaju Vagner grupe, glavne plaćeničke organizacije u zemlji, koja je stvorena da bi Moskvi bilo omogućeno da krene u vojnu akciju u inostranstvu.
Međutim, od ruske invazije na Ukrajinu, Vagnerova grupa je postala ogranak redovnih ruskih oružanih snaga.
Osnivač Vagnera, Jevgenij Prigožin, priznao je da će mu uspeh te organizacije doneti ličnu moć u Rusiji, a da bi postigao taj cilj, sveo je nekadašnje, visoko obučene snage, na one koje se oslanjaju na „taktiku ljudskih talasa“ i zapošljavanju bivših zatvorenika.
„Taktika ljudskih talasa“ uključuje vojsku koja šalje veliki broj vojnika da savlada protivničku odbranu i uzrokuje to da napadač pretrpi značajne žrtve.
Međutim, nagli porast članova Vagner grupe, znači i da joj je potrebno znatno više resursa nego što je to bio slučaj ranije, a potreba za resursima, Vagner grupu dovodi u konkurenciju sa ruskom vojskom.
Prigožin je javno osudio zvaničnike ruske vojske da na neadekvatan način snabdevaju njegovu grupu, a ruske oružane snage negoduju zbog tog argumenta, jer i sami imaju probleme sa resursima.
Rezultat ovog „takmičenja“ su dve savezničke vojske koje ubrzanim putem pokušavaju da postignu uspeh u bici koja zahteva strpljenje.
Kako bi ostvarila pobedu, jedna vojska koristi eksploziv, a druga živote vojnika kako, ali nedostatak efikasnosti obe vojske podstakao je međusobnu mržnju.
Kao rezultat svega toga, bitka kod Bahmuta oslikava rusku „loše planiranu avanturu u Ukrajini“.
Čak iako ruske snage jednom budu uspele da zauzmu Bahmut, gubici koje su pretrpeli i podele koje su u međuvremenu stvorene u vojsci, biće pozadina njihovih napora.
Zelenski: Ako padne Bahmut, Putin je pobedio
Sa druge strane, za Ukrajinu Bahmut predstavlja bedem koji održava istok zemlje. O njegovom značaju nedavno je govorio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, a njegove reči do tačnina su opisale poziciju Ukrajine.
Rekao je da bi gubitak Bahmuta učinio da se „društvo oseća umorno“, dok bi Rusiji omogućio da „proda ovu pobedu Zapadu, svom društvu, Kini, Iranu. Ako oseti malo krvi – nanjuši da smo slabi – Putin će pritiskati, pritiskati i pritiskati“, rekao je Zelenski.
Kako je istakao, onda bi usledila situacija koju Ukrajina nikako ne može da dozvoli sebi.
„Naše društvo će se osećati umorno. Naše društvo će me naterati da napravim kompromis s njim i to će biti njegova pobeda“, rekao je Zelenski.
BONUS VIDEO: Ukrajinski dron s eksplozivom pao u Rusiji