3
Po prvi put od početka rata u Ukrajini 24. februara 2022. godine, predsednik te zemlje Vladimir Zelenski pomenuo je mogućnost poraza. On je apelovao na američki Kongres da hitno odobri paket pomoći njegovoj zemlji, jer u suprotnom može doći do proboja Rusije. Da njegova zabrinutost nije uzaludna potvrđuju i navodi šefa ukrajinskih obaveštajaca Kirila Budanova, koji je istakao da Rusija sprema veliku prolećnu ofanzivu, dok se Ukrajina bori sa nedostatkom municije, novca i oružja.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je da će Ukrajina izgubiti rat od Rusije ukoliko američki Kongres ne odobri vojnu pomoć Kijevu.
„Neophodno je da se pojasni Kongresu da, ukoliko ne pomogne Ukrajini, Ukrajina će izgubiti rat“, rekao je Zelenski.
Zelenski je istakao da će biti „teško“ za Ukrajinu da „opstane“ bez pomoći, dodajući da će, prema njegovoj oceni, porasti namere Rusije da osvoji još teritorija ukoliko bude uspešna u Ukrajini.
„Ukoliko Ukrajina izgubi rat, druge države će biti napadnute“, rekao je Zelenski.
Komentari Zelenskog dolaze nakon što je predsedavajući Predstavničkog doma Kongresa Majk Džonson obećao da će posle Uskrsa staviti na dnevni red glasanje o pomoći Ukrajini, nakon nekoliko meseci čekanja. On je ranije rekao da neće stavljati tu temu pred kongresmene na glasanje.
Ukrajina trenutno nema projektile za kontraofanzivna dejstva, kazao je Zelenski i dodao da nedostaju i projektili dugog dometa i oružje za gađanje ruskih vojnih aerodroma, aviona, skladišta i baza.
„Nemamo projektile za kontraofanzivna dejstva. Za zaštitu naše države postoji nekoliko inicijativa, oružje nam stiže“, naglasio je predsednik Ukrajine, pozivajući Zapad da pošalje dodatnu pomoć.
On je dodao da se dronovi koriste kao zamena za oskudne artiljerijske granate.
„Nije alternativa, ali pomaže u nekim oblastima. Povećali smo proizvodnju deset puta. Danas ne vidim globalni deficit po ovom pitanju“, naglasio je Zelenski.
Da su navodi Zelenskog tačni potvrdio je i glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Aleksandar Sirski, koji kaže da je situacija na frontu sa ruskim snagama posebno teška na Bahmutskom i Avdejevskom pravcu.
„Rusija sada napada dan i noć, koristeći jurišne grupe uz podršku oklopnih vozila. Njen cilj se nije promenio – neprijatelj želi da dođe do administrativne granice Donjecke oblasti“, naveo je Sirski.
Prema njegovim rečima, za Oružane snage Ukrajine posebno je teško na pravcu Bahmuta, u oblastima istočno od Časiv Jara i Kleščejevke.
Sirski je dodao da je situacija teška i na Avdejevskom pravcu i naveo da se najteže borbe danas nastavljaju na području Pervomajskog i Vodjanoga, kao i istočno od Časovog Jara, gde ruske snage pokušavaju da probiju ukrajinsku odbranu.
Iako se već nedeljama spominje moguća ruska ofanziva, i to usred jako teške situacije za Ukrajinu, koja nema dovoljno municije, te glasine je potvrdio načelnik Glavne obaveštajne uprave (GUR) Ministarstva odbrane Ukrajine Kirilo Budanov. Prema njegovim informacijama, Rusija će pojačati ofanzivne akcije krajem proleća, početkom leta, pre svega kod Donjecka.
„Oružane snage Ruske Federacije će napredovati malo prema Časiv Jaru. Kretaće se u pravcu grada Pokrovska, strateškog pravca“, rekao je Budanov u intervjuu nemačkoj televiziji „Ard“.
Istovremeno, šef ukrajinske specijalne službe smatra da neće biti značajnijih promena na frontu pre početka očekivane ruske ofanzive.
„Situacija je prilično komplikovana, ali je pod kontrolom“, istakao je on.
Za razliku od mnogih vojnih stručnjaka koji imaju drugačije mišljenje, Budanov ne isključuje ukrajinsku ofanzivu ove godine. On, međutim, nije izneo više detalja o tome, ističući da je za to odgovoran Generalštab.
Kako je naglasio Budanov, Ukrajini su sada potrebne „dodatne količine artiljerijskih sistema i dodatne količine municije“.
Komentarišući kupovinu 800.000 artiljerijske municije za Oružane snage Ukrajine od strane evropskih zemalja u trećim zemljama, u okviru Češke inicijative, šef GUR je rekao da i dalje „ne oseća“ njihovo prisustvo na frontu.
Iako su brojne evropske zemlje, čak i Kanada, povećale isporuku naoružanja Kijevu, to nije uspelo da nadomesti odsustvo pomoći Amerike. Iz tog razloga, pored Zelenskog je i šef britanske diplomatije Dejvid Kameron uputio novi poziv SAD da pristanu na više vojnog finansiranja Ukrajine.
U zajedničkoj izjavi sa francuskim kolegom Stefanom Sežurneom, Kameron je upozorio da, ako ruski predsednik Vladimir Putin trijumfuje u Ukrajini – „svi gubimo“.
POGLEDAJTE JOŠ:
3
3
19
„Troškovi će biti daleko veći ako ne odbijemo Putina, od onih koji sada imamo za pomoć Ukrajini. Svet gleda – i sudiće nam ako ne uspemo“, poručili su šefovi diplomatija Velike Britanije i Francuskoj.
Kameron je prošle nedelje pozvao evropske ministre spoljnih poslova da „nazovu telefonom“ Majka Džonsona i tako pokušaju da ga nagovore da Kongres konačno odobri pomoć za Ukrajinu.
Zasad je neizvesno kako će proteći glasanje u američkom Kongresu. I predsednik Džozef Bajden pozvao je republikance da usvoje paket pomoći za Kijev.
BONUS VIDEO Ko je bio Putin, a ko je sada?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare