7
Donald Tramp je tokom svoje kampanje obećao da će uvesti poreze na svu robu koja se uvozi u SAD ako ponovo preuzme Belu kuću. Nakon njegove pobede, kompanije i ekonomisti širom sveta užurbano pokušavaju da procene koliko ozbiljno treba shvatiti ovo obećanje.
U prošlosti je Tramp ciljao carine prema određenim zemljama, poput Kine, ili prema određenim industrijama, kao što je čelik. Međutim, novo predizborno obećanje o uvođenju poreza od 10% do 20% na sve strane proizvode moglo bi znatno uticati na cene širom sveta.
PROČITAJTE JOŠ:
Prošlog meseca Tramp je posebno spomenuo Evropu. „Evropska unija zvuči tako lepo, tako sjajno, zar ne? Sve te male evropske zemlje koje se udružuju… Oni ne uvoze naše automobile. Ne kupuju naše poljoprivredne proizvode,“ izjavio je.
„Prodaju milione i milione automobila u Sjedinjenim Državama. Ne, ne, ne, moraće da plate visoku cenu.“
Posle potvrde Trampove pobede, akcije kompanija kao što su BMW, Mercedes i Volkswagen pale su između 5% i 7%, s obzirom na to da je SAD najveće izvozno tržište za nemačke proizvođače automobila.
Tokom kampanje, Tramp je tvrdio da su carine rešenje za niz problema, uključujući suzbijanje Kine i sprečavanje ilegalne migracije.
„Carina je najlepša reč u rečniku,“ izjavio je Tramp, ukazujući da je to oružje koje očigledno planira da koristi. Iako je većina ove retorike usmerena na Kinu, jasno je da tu ne staje.
Neki savezi, poput EU, već pripremaju preventivne mere protiv SAD-a, pošto ranije nisu ozbiljno shvatili Trampove pretnje carinama, koje su kasnije ipak uvođene.
Prošle nedelje, ministri finansija zemalja G7 izjavili su da će pokušati da podsete Ameriku pod Trampovim vođstvom na važnost savezništva u svetskoj ekonomiji, jer „cilj nije započeti trgovinski rat.“
U prošlosti, EU je uvodila carine na specifične američke proizvode, poput motocikala Harley-Davidson, burbon viskija i Levi’s farmerki, kao odgovor na američke carine na čelik i aluminijum.
Jedan visoki bankar iz evrozone rekao je za BBC da američke carine „nisu inflatorne u Evropi, ali sve zavisi od toga kako će Evropa reagovati.“
Prošlog meseca, MMF je upozorio da bi veliki trgovinski rat mogao smanjiti svetsku ekonomiju za 7%, što je veličina francuske i nemačke ekonomije zajedno.
Velika Britanija, nakon Bregzita, suočava se sa pitanjem koju poziciju da zauzme u ovom potencijalnom, ako ne i neizbežnom, transatlantskom trgovinskom sukobu. Dosadašnji pravac Velike Britanije bio je približavanje EU, uključujući standarde za hranu i poljoprivredu, što bi otežalo sklapanje bliskog trgovinskog sporazuma sa SAD-om.
Trampov bivši glavni trgovinski pregovarač Bob Lajtajzer izjavio je za BBC da ga je činjenica da Britanija ostaje bliska EU sprečila u postizanju sporazuma sa njom. „Oni su vam mnogo važniji trgovinski partner od nas,“ rekao je.
Velika Britanija mogla bi pokušati da ostane neutralna, ali bi teško izbegla trgovinske posledice, posebno u sektorima farmaceutskih proizvoda i automobilske industrije.
Diplomate se nadaju da će pragmatični ekonomski savetnici novoizabranog predsednika preporučiti bolji tretman za saveznike. Takođe, mnogi se pitaju da li bi svet imao više koristi kada bi se Velika Britanija vratila u EU i tako pomogla u sprečavanju novih trgovinskih carina.
Ako se najveća svetska ekonomija okrene protekcionizmu u velikoj meri, teško će biti ubediti druge manje ekonomije da ne krenu istim putem.
Sve ovo još uvek ostaje nesigurno. Trampova upozorenja treba uzeti ozbiljno, ali ništa nije potpuno izvesno. Ovako, ipak, započinju ozbiljni trgovinski ratovi, zaključuje BBC.
BONUS VIDEO: Donald Tramp proglasio pobedu na izborima
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
