0
Desetine zemalja suočeno je sa ozbiljnim nedostatkom kiseonika zbog porasta slučajeva koronavirusa, koji prete da izazovu totalni kolaps zdravstvenih sistema, prenosi Gardijan. Biro za istraživačko novinarstvo analizirao je podatke inicijative "Svaki dah se računa", NGO puta i Klintonove inicijative za pristup zdravlju kako bi pronašao zemlje u najvećem riziku da ostanu bez kiseonika.
PROČITAJTE JOŠ:
Oko devetnaest zemalja širom sveta – uključujući Indiju, Argentinu, Iran, Nepal, Filipine, Maleziju, Pakistan, Kostariku, Ekvador i Južnu Afriku – smatraju se najugroženijima nakon što su od marta zabeležili ogroman porast potražnje – rast od najmanje 20 odsto – dok su vakcinisali manje od 20 odsto svoje populacije.
Postoji zabrinutost da su druge azijske zemlje poput Laosa u opasnosti i afričke zemlje, uključujući Nigeriju, Etiopiju, Malavi i Zimbabve, koje ima imaju manje zrele sisteme za dovod kiseonika, što znači da bi mali porast potreba mogao da stvori velike probleme.
Mnoge od ovih zemalja suočavale su se sa nestašicom kiseonika pre pandemije, rekla je Lit Grinslejd koordinator Koalicije Svaki dah se računa. Dodatna potreba je guranje zdravstvenih sistema na ivicu, prenosi Gardijan.
„Situacija prošle godine, a posebno u januaru ove godine u Brazilu i Peruu, trebalo je da bude poziv za uzbunu“, rekla je ona.
„Ali svet se nije probudio. Trebalo je znati da će se Indija dogoditi nakon što smo videli šta se dogodilo u Latinskoj Americi. A sada gledajući Aziju, trebalo bi da znamo šta će se dogotiti u nekim velikim gradovima u Africi“, dodala je.
Robert Matiru, koji predsedava Operativnom grupom za kiseonik potreban za koronavirus, rekao je birou: „Mogli smo da vidimo totalni kolaps zdravstvenih sistema, posebno u zemljama sa vrlo krhkim sistemima“.
Bolnice u Indiji prijavile su značajan problem nedostatka kiseonika dok se zemlja bori sa drugim talasom korone. Sredinom maja, Indiji je bilo potrebno dodatnih 15,5 miliona kubnih metara kiseonika dnevno samo za pacijente sa koronavirusom. To je više od 14 puta više nego što je bilo potrebno u martu, prema analizi biroa.
Kao odgovor na to, Indija je zabranila izvoz tečnog i cilindričnog kiseonika.
Ali stručnjaci su zabrinuti zbog indijskih suseda – Pakistana, Nepala, Bangladeša, Šri Lanke i Mijanmara – koje se oslanjaju na indijsku opremu i kiseonik.
Potražnja za kiseonikom na Šri Lanki porasla je sedmostruko od sredine marta. U Pakistanu koji prolazi kroz treći talas koronavirusa, skoro 60 odsto pacijenata više je na kiseoniku u bolnici nego tokom prethodnog vrhunca pandemije prošlog leta, prema rečima vladinog ministra koji je upozorio krajem aprila da pritisak na snabdevanje kiseonikom raste na opasne nivoe.
„Raspoloženje je mračno. Mislim da se jako plašimo situacije slične onoj u Indiji. Nadam se da će se dogoditi neka magija, a ovo trenutno zaključavanje treba da spreči novu navalu slučajeva“, rekao je dr Fiezah Jehan, lekar u Karačiju.
„Brzo rastuća potreba za kiseonikom vrši pritisak na zdravstveni sistem koji on ne može da zadovolji i dolazi do smrti pacijenata“, kaže Grinslejd.
„I to će se dešavati iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, ako je uvođenje vakcina sporo jer u ovom trenutku u mnogim od ovih država samo povećanje vakcinacije može da smanji transmisiju virusa“, dodala je.
Nekoliko zemalja zahteva da kompanije koje proizvode tečni kiseonik preusmeravaju proizvode sa svoji industrijskih klijenata na bolnice. Medicinski kiseonik čini smo jedan odsto svetske proizvodnje tečnog kiseonika.
Međutim, podaci Gasvorld Biznis Intelidžensa, koji analizira globalno tržište industrijskih gasova pokazuju da bi mnoge zemlje kojima je najviše potrebno i dalje imale nedostatak čak iako bi sva lokalna proizvodnja kiseonika bila preusmerena na bolnice.
U Iraku gasne kompanije mogu dnevno da poizvedu 64.000 kubnih metara tečnog kiseonika dnevno, trećinu onoga što je potrebno pacijentima sa koronavirusom. U Kolumbiji industrija može da obezbedi samo 450.000 kubnih metara dnevno, mane od dve trećine potrebnog.
U Peruu gasne kompanije mogu da dostignu 80 odsto potrebnog kiseonika samo ako je sav kiseonik preusmeren u zdravstvo.
„Trenutno Peru beleži pad broja slučajeva“, rekao je dr Hesus Valverde Huaman. „Međutim i dalje nam je potreban medicinski kiseonik za posebno za bolnice“.
Borba za pronalaženje dovoljno kiseonika za pacijente je stalna, rekao je on, osim kratkog odmora u novembru i decembru prošle godine kada je broj pacijenata opadao.
Grinslejd je rekla: „Moramo da postavimo vrlo kritično pitanje: zašto se tako važan resurs kakav je kiseonik zatvara u rudarstvu, nafti i gasu, jer loš sistem javnih bolnica ne može da ga obezbedi dovoljno za bebe, odrasle i starije osobe. Ove zemlje moraju dobro da pogledaju kako ulažu u medicinski kiseonik u zdravstvenom sistemu. Ako rudarske kompanije imaju kapacitet za kiseonik, mora da postoji kapacitet da zdravstveni sistem spasi živote“.
Iako je tečni kiseonik glavni izvor za medicinare u mnogim zemljama, on ne čini sve zalihe. Bolnice takođe mogu dobiti kiseonike iz fabrika na licu mesta koje ambijentni vazduh pretvaraju u kiseonik i iz prenosnih mašina za koncentraciju.
Svetska zdravstvena organizacija, UNICEF, Svetska banka i drugi donatori i nevladine organizacije poslali su stotine hiljada koncentratora u zemlje kako bi im pomogli da se izborre sa rastom potreba za kiseonikom, ali proizvođačima nedostaje delova.
Svetska banka upozorila je da se mnoge zemlje nisu prijavile za hitne zajemove koji im pomažu da nadograde sisteme kiseonika.
Svetska banka je prošle godine stavila na raspolaganje 160 milijardi dolara za zemlje da se pripreme za Kovid-19 i dodala je dodatnih 12 milijardi dolara ovog meseca.
Novac se može koristiti za uvoz kiseonika ili obnavljanje proizvodnje.
Gledajući unapred, Grinslejd bi htela da vlade država kreiraju sveobuhvatne nacionalne medicinske strategije za kiseonik, sa radnicima obučenim da bezbedno daju pacijentima kiseonik i održavaju i popravljaju opremu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
