U Belorusiji se sutra završavaju predsednički izbori na kojima aktuelni šef države Aleksandar Lukašenko i posle 26 godina na vlasti važi za favorita, ali koji, kako ocenjuju mnogi analitičari, nikad nisu bili uzbudljiviji.
Pored Lukašenka, ostali kandidati su kopredsednik pokreta Govori istinu Andrej Dmitrijev, bivša poslanica u Donjem domu parlamenta Ana Kanopatskaja, domaćica Svetlana Tikanovskaja i lider Beloruske socijal-demokratske stranke Sergej Čerčen.
Predizbornu kampanju su obeležila hapšenja i pritvaranja opozicionih političara i aktivista i neprijavljeni protesti.
Iako Lukašenko nastoji da osvoji svoj šesti mandat i u početku je izgledalo da će to biti rutinska pobeda predsednika sa najviše staža u Evropi, ovi izbori su se pokazali drugačijim nego što je to on verovatno zamislio, piše Dojče vele.
Najpre se umešala pandemija koronavirusa. Belorusija nije uvodila restriktivne mere, a dosad je zaraženo više od 68.500 slučajeva koronavirusa a preminulo je 580 ljudi.
Na početku je Lukašensko ismejavao i ignorisao ovu bolest. Predsednik je preporučio votku i posetu sauni kao zaštitno sredstvo, odustao od uvođenja restrikcija, da bi krajem jula morao da prizna da je sam zaražen koronavirusom.
Njegovi protivnici su problem od početka shvatili ozbiljno, nosili maske i držali distancu. Mnogi od oko 9,5 miliona Belorusa su bili ljuti zbog toga kako se država odnosi prema epidemiji. I deo pripadnika državne službe je bio nezadovoljan.
Možda je to bio jedan od razloga zbog kojeg su dva predstavnika vladajuće elite najavila kandidaturu na predsedničkim izborima.
Jedan je Viktor Babariko koji je dugo godina bio direktor Belgazprombanke, u okviru ruske energetske kopropracije Gazprom. Drugi je Valerij Cepkalo, bivši diplomata i šef jednog projekta visoke tehnologije.
To da su obojica odlučila da budu rivali Lukašenku predstavlja veliko iznenađenje ove kampanje, ali nisu dospeli daleko i iz formalnih razloga im nije dozvoljen izlazak na izbore.
Od pet predsedničkih kandidata kojima je dozvoljen izlazak na izbore, dve su žene.
Nakon što su se izborni štabovi Babarika i Cepkala, koje su vodile mlade žene, priključili kampanji Svetlane Tihanovskaje, opozicija u Belorusiji je dobila jasan ženski profil.
Tihanovskaja, 37-godišnja domaćica je za samo nekoliko sedmica postala simbol Lukašenkovih protivnika. Kada je njen suprug, omiljeni bloger Sergej Tihanovskij, bio sprečen da izađe na izbore – kandidovala se ona. Na njenim predizbornim skupovima učestvovalo je na desetine hiljada ljudi.
Pritom dosadašnje vođe opozicije iz desničarskonacionalnog tabora, koji se godina bezuspešno borio protiv Lukašenka, nisu uspeli da se dogovore oko zajedničkog kandidata. Neki od njih se nalaze u istražnom zatvoru, navodi DW.
Na ranijim predsedničkim izborima u Belorusiji postojala je geopolitička podela uloga: Lukašenko je pledirao za dalju integraciju sa Rusijom, dok je opozicija bila za približavanje Zapadu. Takve podele sada nema.
Za skandal se nedavno pobrinula priča o hapšenju 33 Rusa, koji su u Belorusiji označeni kao „plaćenici” jedne navodno ruske privatne borbene jedinice. Beloruske vlasti ih optužuju za pripremanje masovnih nemira. Moskva to opovrgava.