0
Spekuliše se da predsednik Rusije Vladimir Putin radi iz više identično izgrađenih kancelarija tako da fotografije ne otkriju njegovu lokaciju. Njegovi pomoćnici prolaze kroz rigoroznu selekciju, pa ih je bivši predsednikov telohranitelj nazvao "kastom izabranih ljudi". Takođe, i tri godine nakon početka pandemije koronavirusa, Kremlj je nastavio sa praksom "zdrave okoline" oko predsednika, zahtevajući da mnogi koji mu priđu prvo budu nekoliko dana u karantinu. Sada, nakon kratkotrajne pobune koju je predvodio lider plaćeničke grupe Vagner Jevgenij Prigožin, izgleda da je Putin dodatno pooštrio mere svoje bezbednosti.
Do sada, Putin je izbegavao čistke velikih razmera koju su drugi lideri sprovodili kao odgovor na pobunu, možda kako bi izbegao dalju destabilizaciju svog (državnog) sistema.
„Predsednik je racionalan. On je fokusiran na svoj lični i politički opstanak i spreman je na sve da bi to postigao“, rekla je politikološkinja Ekaterina Šulman.
Ona je ocenila da je ruski državni sistem „suviše slab“ da bi se, kao odgovor na pobunu, upustio u bilo kakvu represiju velikih razmera.
Rukovođenje doskorašnjom pobunom, Putina je samo ojačalo, piše Njujork tajms. On je „uklonio“ Prigožina kao destabilizujući faktor ruskih snaga i primorao vojsku, bezbednosne snage i članove vladajuće elite da mu ponovo pokažu svoju lojalnost. Međutim, analitičari veruju da će se Putin suočiti sa novim pretnjama.
„Putin je ostvario pobedu, ali kratkoročno. Dugoročno gledano, ovo je destabilizujuća situacija“, smatra profesor političkih nauka na Univerzitetu u Sankt Peterburgu Grigorij Golosov.
Tokom svoje dvodecenijske vladavine, Putin je na ključne državne položaje postavio bivše telohranitelje i svoje saradnike. Federalna služba bezbednosti, odnosno agencija čiji je osnovni cilj zaštita predsednika, preuzela je vodeću ulogu u praćenju drugih ruskih bezbednosnih agencija u potrazi za potencijalnim zaverama protiv predsednika.
Upitan o svojoj bezbednosti 2017. godine, Putin je odgovorio da mu je kubanski lider Fidel Kastro jednom rekao da je preživeo mnoge pokušaje atentata „jer se lično brinuo o svom obezbeđenju“. Da razmišlja o svakom koraku, Putin je pokazao i na primeru Vagnerove pobune.
Napravio je kompromis, dozvoljavajući Prigožinu i njegovim borcima da nađu sklonište u Belorusiji čak i nakon što su oborili više ruskih aviona, zauzeli milionski grad i marširali na Moskvu.
Tada je Putin izrekao hvalospeve ruskim bezbednosnim snagama, održavši ceremoniju na trgu u Kremlju. Pohvalio je „odlučnost i hrabrost“ trupa. Kako bi pokazao svoju ljubav prema narodu u vreme krize, delovalo je kao da je Putin prvi put u javnosti prekršio sopstvene mere predostrožnosti protiv koronavirusa – ušao je u gomilu obožavatelja, a kamere su snimile i da je jednu mladu ženu čak poljubio u čelo.
Iako je poznato da Putin posebnu pažnju obraća na one koje kuju zaveru protiv njega, još uvek nije bilo potvrđenih hapšenja Vagnerovaca. To je velika suprotnost u poređenju sa pokušajem državnog udara u Turskoj 2016. godine, kada je predsednik Redžep Tajip Erdogan ispraznio zatvore u svojoj zemlji kako bi napravio mesta za više od 40.000 zatvorenika.
Spekulisalo se i o sudbini generala Sergeja Surovikina, visokog vojnog zvaničnika bliskog Prigožinu. Dok se u nekim izveštajima, uključujući i one od američkih zvaničnika, navodi da je on bio priveden, nekoliko analitičara koji su bliski Putinu, ocenilo je da će general zadržan na ispitivanju uskoro biti pušten.
„Hapšenje generala unelo bi haos i nered u vojsku“, rekao je dugogodišnji Putinov poznanik, govoreći pod uslovom anonimnosti jer se plašio posledica ovakvog razgovora.
Uprkos besu koji je pokazao kada je Prigožina nazvao izdajnikom, Putin je pokazao da poseže za dobro poznatim alatima kako bi održao svoju vlast.
Povišica za vojnike i policiju ranije je bila najavljena, ali, kako smatra Šulman, „nije slučajno što je to ozvaničeno nekoliko dana nakon pobune“.
Takođe, Putin je obećao oružje jednom od svojih najlojalnijih šefova obezbeđenja – Viktoru Zolotovu.
Ruski lider je telegrafom ukazao i poverenje ministru odbrane Sergeju Šojguu. On je u ponedeljak prvi put javno govorio o pobuni, rekavši da su „ti (pobunjenički) planovi propali jer je osoblje oružanih snaga ostalo verno svom zavetu i vojnoj dužnosti“.
Ali nagrađivanje vojske i policije novcem i oružjem nosi i rizike.
Golosov je upozorio na to da bi druge frakcije unutar njih mogle da budu u iskušenju da podignu sopstvenu pobunu.
„Sasvim je moguće da će, gledajući kako se razvijala Prigožinova pobuna, neki drugi igrači u bezbednosnim službama to videti kao način da se izbore za sebe“, smatra on.
Zbog svega navedenog, analitičari smatraju da će ruska invazija na Ukrajinu biti destabilizujuća sila.
Pročitajte još...
Sada bi Kremlj mogao da se suoči sa izazovom vođenja rata u Ukrajini bez Vagnera, kao i održavanju ravnoteže u sve slabijem sistemu.
„Reč je o sistemu koji je nastao u mirnodopskim vremenima, koji daje prednost lojalnosti nad efektivnošću. Ali u ratu, Kremlju je potrebno i jedno i drugo i on se bori da pronađe igrače koji su i efikasni i lojalni, kao što vidimo na primeru Prigožina. To otvara mogućnost da bi Putinov obnovljeni naglasak na lojalnosti nakon pobune mogao da utiče na ulogu Rusije u ratu. Putin i ceo njegov sistem sada je u dilemi, jer ako smatrate da je lojalnost važnija od efikasnosti, onda neće biti rizika koji su bili povezani sa pobunom. Ali neće biti nade ni za efikasnije funkcionisanje sistema“, rekao je stipendista Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove u Berlinu Nikolaj Petrov.
BONUS VIDEO Putin u iznenadnoj poseti frontu
