13
Britanski "Gardijan" objavio je opsežnu analizu stanja u Bosni i Hercegovini, a u centru pažnje našao se Milorad Dodik. Rat u Bosni koji je odneo 100.000 života okončan je pre 26 godina Dejtonskim sporazumom. Od tada Bosnu i Hercegovinu čine Republika Srpska i Federacija Bošnjaka i Hrvata, sa tročlanim predsedništvom koje čine jedan Srbin, jedan Bošnjak i jedan Hrvat. Među njima u poslednje vreme ne vlada sloga, a prema mišljenju SAD i vodećih evropskih zemalja država bi se uskoro moga raspasti na šta je upozorio i glavni predstavnik međunarodne zajednice Kristijan Šmit. Kao krivca za novonastale tenzije svi, bez izuzetka, vide Milorada Dodika lidera bosanskih Srba.
Pročitajte još:
Kako piše Gardijan u svojoj analizi, lidera bosanskih Srba koji negira genocid i godinama potencira otcepljenje Republike Srpske, te njeno pripajanje Srbiji, nepodobravanje od strane međunarodne zajednice je ohrabrilo na nastavi sa svojim suludim izjavama i širenjem mržnje.
Dodik se toliko oseća sigurnim da je uvođenje zakona o negiranju genocida od strane prethodnog visokog predstavnika odgovorio pretnjom da će napustiti državne institucije, uključujući nacionalne oružane snage.
Zašto je ovo sporno?
Stvaranjem nove vojske bosanskih Srba, prema mišljenju Gardijana, oživela bi se vojska koja se označava kao odgovorna za genocid. Dodik je rekao i da će proterati bosanske trupe iz Republike Srpske i da će ga, ako bude potrebno, podržati njegovi „prijatelji“.
Ove, po svemu sudeći nekontrolisane reakcije Dodika nisu došle same od sebe. Najpre je visoki predstavnik koristio značajna ovlašćenja koja mu pruža funkcija da drži političare pod kontrolom.
Zatim je potkopao Šmitov politički uticaj ukolinivši reference na njegovu poziciju iz obnovljenog mandata mirovnih snaga Eufora u Bosni, nakon što je Rusija jasno stavila do znanja da će inače staviti veto na rezoluciju Saveta bezbednosti.
Širi kontekst je smrt evropskog sna. Odbijanje Emanuela Makrona da radi na proširenju člastva država EU, ignorisanje upozorenja o opasnostima odstupanja od obećanja zapadnom Balkanu, nedostatak koherentnosti i stabilnosti u Evropi.
Time se u korenu sasekla bilo koja opcija koja bi mogla da predstavlja alternativu nacionalizmu. Sve je više populističkih vođa, te je tako Dodik je naišao na podršku mađarskog Viktora Orbana, u manjoj meri i Rusije i Kine, a u poslednje vreme i Turske.
Može li se sitacija rešiti?
Čini se da su se sada značajni politički igrači konačno zainteresovali za ovaj problem. Šmitov izveštaj stavio je krizu u Bosni na njhov dnevni red.
Gabrijel Eskobar, izaslanik za zapadni Balkan, posetio je Bosnu, ponovno angažovanje SAD je od ključnog značaja. SAD su već sankcionisale Dodika 2017. godine zbog ometanja implementacije mirovnog sporazuma, a to je prema pisanju Gardijana ponovo neophodno. To podrazumeva snažne sankcije, ukidanje pristupa evropskim tržištima i bankarstvu.
Sa druge strane, EU ostaje tiha u trenutku kada bi vlade njenih članica eksplicitno trebalo da pruže podršku Šmitu i označe Dodika odgovornim za ovu krizu. Zapad bi trebalo da jasno stavi do znanja da će svaki pokušaj nasilja biti dočekan pojačanjem međunarodnih snaga, a da će NATO obaviti posao ako EU nije u mogućnosti, kao što je navedeno u Dejtonskom sporazumu. EU bi takođe mora da se zapita šta može da ponudi Bosni i njenim građanima koji već decenijama žive u sivilu.
Gardijan zaključuje da nije samo upitna Dodikova retorika već i da je potrebno da se međunarodna zajednica ozbiljno pozabavi time do čega bi njegove provokacije mogle da dovedu. Ocenjuju da je najbolji scenario za zemlju kontinuirano oporavljanje.
BONUS VIDEO: Dodik i harmonika u predsedništvu BiH
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
