Češka je 19. aprila proterala 18 ruskih diplomata za koje se sumnja da su bili obaveštajci koji rade u ruskoj ambasadi u Pragu, za koju mnogi veruju da je centar ruskih obaveštajnih operacija u Centralnoj Evropi. Rusija je brzo reagovala i u znak odmazde proterala 20 čeških diplomata iz češke ambasade u Moskvi, praktično eliminišući češku diplomatsku misiju u toj zemlji. Shodno tome, češke vlasti su odlučile da izjednače broj osoblja u ruskoj ambasadi u Češkoj Republici sa brojem osoblja u češkoj ambasadi u Rusiji. Taj broj je bio nejednak dugi niz godina, neposredno pre nedavnog proterivanja, sa više od 110 Rusa u odnosu na oko 44 Čeha, što je pokrenulo pitanja zašto je Rusiji bilo potrebno toliko ljudi u zemlji kao što je Češka.
Ovaj diplomatski spor odvijao se nakon konferencije za novinare češkog premijera Andreja Babiša nekoliko dana ranije tokom koje je tvrdio da je ruska vojna obaveštajna agencija GRU umešana u eksploziju koja se dogodila 2014. godine u skladištu municije u češkom selu Vrbetice, u kojoj su poginula dva češka državljanina, a pričinjena je i velika materijalna šteta. Čini se da je eksplozija u skladištu bila deo šireg niza tajnih akcija Rusije širom Evrope poslednjih godina, one u Vrbeticama, koja je navodno povezana sa ruskim naporima da se spreči isporuka oružja Ukrajini, kako ne bi moglo da se koristi u oružanom sukobu protiv separatista koje podržava Kremlj.
Za Medija centar piše: Rasto Kužel
Britanski sajt za istraživačko novinarstvo Belingket (Bellingcat) objavio je identitet dvojice agenata GRU koji su otrovali bivšeg ruskog dvostrukog špijuna Sergeja Skripalja i njegovu ćerku Juliju vojnim nervnim agensom Novičok u Solsberiju 2018. godine, što je dovelo do smrti britanskog državljanina. Posle otkrića, obojica su prikazani na ruskoj televiziji gde su izjavili da su samo turisti koji su posetili čuvenu katedralu u Solsberiju. Njihova „popularnost“ je izgleda pomogla češkim istražiteljima koji su očigledno prepoznali obojicu kao one koji pokušavaju da posete skladište municije u Vrbeticama neposredno pre eksplozije, pretvarajući se da ih je angažovao klijent voljan da kupi oružje iz skladišta.
Trideset proteranih posle Solsberija, a samo šest posle Vrbetica!?
Čak 30 zemalja proteralo je osumnjičene ruske obaveštajce u znak solidarnosti sa Britanijom posle pokušaja ubistva Skripalja, dok je samo 6 to učinilo posle eksplozije u Vrbeticama. Trovanje Skripalja šokiralo je svet, a proterano je oko 150 ruskih „diplomata“. To je verovatno bio jedan od najvećih koordinisanih odgovora ikada realizovanih protiv ruskih vojnih obaveštajnih agenata, pri čemu vlada Velike Britanije nije gubila vreme na formiranje tako velike koalicije zemalja koje su pokazale svoju jasnu podršku. Kao što se pokazalo u prošlosti, snažno jedinstvo među zemljama EU je najbolja strategija protiv Rusije kada se eliminišu njene destabilizujuće i subverzivne akcije u Evropi.
Zašto takvo jedinstvo nije postignuto i u slučaju Vrbetice? Verovatno postoji nekoliko razloga, uključujući ne baš jasno prenesen stav čeških zvaničnika, pre svega premijera Babiša, koji je eksploziju prvobitno nazvao „napadom na robu“ koja pripada bugarskom biznismenu koji prodaje oružje. Babiš se kasnije izvinio zbog ove izjave. Ovaj biznismen je Emilijan Gebrev koji je navodno bio umešan u prodaju oružja Ukrajini, što je on negirao. Međutim, on je vlasnik “Dunarita”, kompanije koja prodaje oružje, uključujući i prodaju ukrajinskim kompanijama. Gebrev je otrovan Novičokom otprilike šest meseci posle eksplozije u Vrbeticama, navodno od strane iste jedinice GRU, koja je otrovala Skripalja.
Štaviše, predsednik Miloš Zeman, za koga se zna da je veoma naklonjen ruskom predsedniku Putinu, bacio je sumnju na ulogu GRU u eksploziji i rekao da postoje i druga moguća objašnjenja. Prema pisanju češkog onlajn portal “Aktualne.cz” njegov govor je bio „obmanjujući, neinformativan za Čehe i pozitivan za Kremlj“.
Rezolucija EP o Rusiji
Tajming je možda odigrao ulogu, s obzirom na pokušaje deeskalacije situacije na ukrajinskoj granici, uz znatno prisustvo ruskih trupa, kao i dodatne sankcije Rusiji zbog Alekseja Navaljnog. Evropski parlament je 28. aprila usvojio oštro sročenu rezoluciju o Rusiji, fokusirajući se na slučaj Navaljni, nagomilavanje vojske na granici Ukrajine i ruske napade u Češkoj Republici.
Rezolucijom se poziva na „momentalno i bezuslovno oslobađanje opozicionog lidera Navaljnog, čije je izricanje presude politički motivisano“, kao i svih osoba pritvorenih tokom protesta u znak podrške njegovom oslobađanju. Isto kao Skripalj i Gebrev, i Navaljni, najuporniji Putinov kritičar, otrovan je Novičokom na putu iz Novosibirska prošle godine, što je najjači pokazatelj da iza trovanja stoji Kremlj, koji je negirao umešanost. Mnogi veruju da je samo ruska vlada mogla da ima pristup tako opasnom hemijskom oružju. Upotreba Novičoka u svim navedenim slučajevima ukazuje na to da je GRU više bio zainteresovan za slanje poruke.
Ne i Rusima u strateškim projektima povezanim sa infrastrukturnom i energetskom sigurnošću?
Rezolucija se takođe fokusira na trenutno stanje odnosa EU i Rusije, kritikujući Rusiju zbog njene agresije i kontinuirane destabilizacije Ukrajine, kao i neprijateljskih napada na zemlje EU. Preciznije, pominje se “mešanje u izborne procese, upotreba dezinformacija,lažnih video snimaka (deepfakes) i zlonamernih sajber napada“. Posle otkrića navodne umešanosti GRU u eksploziju u Vrbeticama, češka vlada odlučila je da ne pozove rusku kompaniju za nuklearnu energiju “Rosatom” da učestvuje na tenderu za novu jedinicu nuklearne elektrane Dukovani. Česi sada vrlo dobro razumeju bezbednosne rizike povezane sa omogućavanjem Rusima da budu prisutni u strateškim projektima povezanim sa infrastrukturnom i energetskom bezbednošću.
Tekst preuzet sa portala Medija Centar.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar