Građani Velike Britanije su u junu 2016. godine glasali za izlazak iz Evropske unije. Ovaj šokantan postupak Velike Britanije je nagovestio za neke takođe šokantnu pobedu Donalda Trampa na izborima u Americi nekoliko meseci kasnije. Sada su kandidati krajnje desnice, od kojih mnogi dele Trampove stavove, osvojili veliki broj glasova na izborima za Evropski parlament (EP). Analitičari ocenjuju da je moguće prelivanje ovog političkog talasa i na Ameriku, gde će predsednički izbori biti održani u novembru.
Američki birači ne dobijaju uputstva od stranaca, a američki predsednički izbori, koji se odvijaju od države do države, daleko su drugačiji od onih za Evropsku uniju.
Trampovoj pobedi pre osam godina više su doprineli nedostaci kampanje demokrate Hilari Klinton, nego sam Bregzit.
Ipak, kako piše CNN, sadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden trebalo bi da bude zabrinut.
Najnovija kampanja u Evropi uspešno je testirala poruku koja meša moćan politički koktel – gnev javnosti zbog onoga što se smatra migracijama van kontrole, bes birača koji se suočava sa visokim cenama osnovnih životnih namirnica, kao i bes pojedinaca u borbi protiv klimatskih promena.
Bivši predsednik Amerike Donald Tramp direktno govori i pogađa ove teme u državama koje će odlučiti o trci za Belu kuću.
Nakon evropskih izbora, iznedrena je još jedna pouka koja se odnosi na to da su u doba inflacije aktuelne vlasti ranjive na nezadovoljno biračko telo.
Kada predsednik Amerike Džozef Bajden stigne ove nedelje na samit G7 u Italiji, pridružiće se evropskim liderima, od kojih su mnogi doživeli debakl na izborima za EP.
Francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc ljuti su zbog rezultata na evropskim izborima koji su nagradili krajnje desničarske stranke koje odražavaju mračnu prošlost kontinenta.
Nizak rejting kanadskog premijera Džastina Trudoa znači da on možda neće ni voditi svoju Liberalnu partiju do kraja sledeće godine, kada su zakazani izbori.
Očekuje se da će aktuelni britanski premijer Riši Sunak doživeti bolan poraz na opštim izborima sledećeg meseca, nakon 14 godina vladavine konzervativaca.
Najsigurniji evropski lider u G7 biće Đorđa Meloni, desničarska premijerka Italije.
Njena partija Braća Italije je pobedila na izborima tokom vikenda, što ju je učinilo jednom od najmoćnijih lidera sa druge strane Atlantika.
Ono što bi moglo biti spas za Džozefa Bajdena jeste to što američki izbori nisu tradicionalno sučeljavanje između pobunjenog autsajdera i nepopularnog aktuelnog predsednika.
Donald Tramp je, na mnogo načina, i sam čovek koji vuče kontroverzno nasleđe iz Bele kuće i nosi težak politički prtljag kao bivši predsednik koji je osuđen za krivično delo.
Populistički nacionalizam nije svuda u porastu. Bajden je vodio iznenađujuće uspešnu izbornu kampanju na međuizborima protiv uticaja Trampove popularne kampanje „Učinimo Ameriku ponovo velikom“.
Emanuel Makron je reagovao na uzlet krajnje desničarske partije Nacionalni skup Marin Le Pen hrabrim gambitom, koji je zaprepastio komentatore koji su gledali njegov postizborni govor u TV studijima.
Raspustio je parlament i raspisao nove izbore. Nacionalni skup je evolucija ultradesničarskog antiimigrantskog Nacionalnog fronta, koji nikada nije uspeo da iznedri predsednika, uprkos pokušajima Marin Le Pen.
Ona je sada moderirala neke politike kako bi privukla širu grupu birača.
Makron, predsednik koji je na čelu centrističke partije koja je poražena na evropskim izborima, polaže nade da bi veća izlaznost na parlamentarnim izborima mogla da preokrene trend rasta desnice.
Ako Nacionalni skup pobedi na dvodelnim izborima koji se održavaju samo nekoliko nedelja pre Olimpijskih igara u Parizu, Makron će možda biti primoran da imenuje 28-godišnju zvezdu krajnje desnice Džordana Bardelu za premijera u nezgodnom momentu.
Ono što je glavno pitanje svih jeste da li se predsednik Francuske Emanuel Makron potajno nada da bi vlada krajnje desnice mogla biti toliko pogubna da bi mogla da pokvari nade Le Penove da će ga pobediti na predsedničkim izborima 2027. godine.
Makron je biračima rekao da je njegovo kockanje zasnovano na poverenju u sposobnost francuskog naroda da napravi najpravedniji izbor za sebe i za buduće generacije.
Što znači da donekle on implicitno poziva glasače koji su indiferentni da se uključe i sačuvaju temeljne vrednosti svoje zemlje.
To je prilično slično upozorenju da je američka demokratija u dubokoj opasnosti i da je moraju spasiti birači, što je Bajden rekao prošle nedelje tokom obeležavanja 80. godišnjice iskrcavanja u Normandiji na Dan D.
Zato će Bela kuća pratiti rezultate izbora u Francuskoj 7. jula, čak i pažljivije nego nedeljne izborne za Evropski parlament.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare