U razornom zemljotresu koji je pogodio Tursku i Siriju stradalo je najmanje 22.000 ljudi. Sada, kada jen najgore prošlo pitanje koje se sve češće postavlja jeste šta je tačno dovelo do ovako masovnog stradanja - nestabilnost i neadekvatna izgradnja starih zgrada ili neverovatno jak potres?
Video snimci gradova u blizini epicentra zemljotresa pokazuju razorni oblik urušavanja koji neki nazivaju „pancaking“. Ovo se dešava kada se cela zgrada sruši, pri čemu svaki sprat pada jedan na drugi tako da izgledaju kao „palačinke“ na tanjiru. Šanse za preživljavanje u ovoj vrsti urušavanja zgrade su minimalne, piše DW.
„Visoke zgrade sa ovakvom vrstom razaranja verovatno su stare i imaju „soft story“ dizajn“, rekao je Mehdi Kašani, vanredni profesor građevinarstva i inženjerske seizmologije na britanskom Univerzitetu Sautempton.
„Soft story“-dizajn imaju objekti koji imaju hodnike sa prozorima, širokim vratima i drugim otvorima na mestima gde treba da postoji čvrst zid da bi objekat izdržao zemljotres. Kada se jedan od ovih hodnika nalazi na jednom od donjih spratova, njegovim rušenjem može da se uruši cela konstrukcija objekta.
Iako su neke zgrade duž tursko-sirijske granice u područjima podložnim zemljotresima izgrađene da izdrže razorne zemljotrese, većina je izgrađena pre nego što je osmišljen „seizmički dizajn“.
„Osnovni principi gradnje, koji štite zgrade od jakih zemljotresa, počeli su da se razvijaju šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, što znači da ne sežu u duboku prošlost. Zemljotres u Kobeu (u Japanu) 1995. godine bio je ključna tačka i prekretnica, koja je dovela do promene mnogih stvari koje su tada krenule naopako. Takođe je doveo do dodatnih istraživanja. Tek krajem 1990-ih i početkom 2000-ih da su mnogi seizmički kodeksi počeli da se menjaju“, napominje Kašani.
Seizmički kodeksi su propisi koji regulišu način gradnje u osetljivim područjima, odnosno oblastima u čijoj blizini se kreću i sudaraju tektonske ploče. Posebno su objekti, koji nisu izgrađeni u skladu sa seizmičkim propisima, pretrpeli velika razaranja u zemljotresu koji se dogodio ovog ponedeljka.
Kašani je rekao da se starije zgrade mogu naknadno opremiti kako bi bolje izdržale zemljotrese – što je praksa u Japanu i Čileu, gde su zemljotresi česti. Međutim, za to je potreban novac, kao i politička volja, tako da se to ne radi često.
Ipak, uništenje nije usledilo samo zbog načina gradnje. Magnituda zemljotresa je bila „neoprostiva“.
Prema Kašanijevim rečima, to je bio „plitak zemljotres“. To znači da se sudar tektonskih ploča dogodio bliže zemljinoj površini, zbog čega je udar na tlo bio mnogo jači nego da se sudar dogodio na dubini, kada bi mu trebalo duže vremena da stigne do površine.
„To je kao talas u okeanu. Ogroman talas će odmah oboriti obližnjeg surfera sa njegove daske. Ali kada ovi talasi dođu iz daleka i putuju preko okeana, onda oslabe i nemaju veliki uticaj čak ni na početnike surfere“, objasnio je Kašani.
Odgovor na pitanje da li je zemljotres bio plitak ili dubok – objašnjava zašto neki zemljotresi relativno malih magnitude izazivaju velika razaranja.
S tim u vezi Kašani pominje zemljotres u Bamu, koji je pogodio Iran 2003. godine. Iako je imao jačinu od 6,3 stepena, što bi u drugim okolnostima rezultiralo malim brojem žrtava, ubilo je više od 25.000 ljudi – jer je to bio „plitki zemljotres”.
Kašani kaže da materijali koji se koriste u izgradnji nisu najvažnija stavka u obezbeđivanju da zgrada može da izdrži zemljotres.
Važnija je betonska konstrukcija i struktura. Na primer, uz pravilan dizajn zgrade, betonska konstrukcija može da obezbedi odličnu osnovu za strukturu otpornu na zemljotres. Ali ako je konstrukcija nepravilno strukturirana, betonska zgrada može da se sruši kao one stambene zgrade sa snimaka koji dolaze iz Turske i Sirije.
Sadašnji „seizmički dizajn” omogućava zgradama da izdrže veoma jake zemljotrese bez urušavanja, čime se spasavaju ne samo životi njenih stanara, već i životi ljudi u komšiluku i okolini. Ipak, i takve zgrade trpe određena oštećenja, iako Kašani veruje da to se verovatno može poboljšati u narednom periodu – usavršavanjem propisa za izgradnju.
Inače, u narednom periodu stručnjaci će otputovati na područje zemljotresa u Turskoj i Siriji, kako bi proučili kvalitet gradnje. Pokušaće da shvate koje su karakteristike omogućile da se objekti, koji su ostali neoštećeni, ne sruše.
BONUS VIDEO Posao spasilaca: Kako pomoći ljudima u ruševinama u slučaju zemljotresa