0
Izborima za nemačkog kancelara 26. septembra, sa trona Evrope nakon 16 godina vladavine, odlazi Angela Merkel. Kako nijedan od kandidata za njenog naslednika nema dovoljno veliku političku moć, mesto političara koji će krojiti sudbinu Evrope ostaje upraženjeno. Potencijal da se do njega nekako dokotrlja, čini se, ima samo francuski predsednik Emanuel Makron.
Pročitajte još:
Kao prvo, on je svakako iskusniji nacionalni lider od svih nemačkih kandidata za mesto kancelara. U tom smislu, on postaje “stariji brat” u francusko-nemačkim odnosima koji pokreću EU, piše Politiko. Uz to Francuska će prvog januara preuzeti šestomesečno predsedavanje Savetom EU.
Ipak, najviši francuski zvaničnici dobro znaju da mašinerija ne može da počne da radi sve dok se ne završi postizborna zbrka u Nemačkoj i oformi vladajuća koalicija. To su okusili u maju 2017. godine kada je Makron postao predsednik Francuske, ali nije mogao ništa da učini po pitanju odnosa sa Nemačkom, sve dok ona nije održala opšte izbore na jesen i formirala koaliciju nakon jednomesečnih pregovora.
“U Evropi nikada niste jaki. Ako vam je udobno na svom mestu i nemate bliskog partnera za pregovore, to nije baš korisno. To smo razumeli 2017. godine. Ne možemo bez Nemačke, ali ni Nemačka ne može bez Francuske“, rekao je francuski ministar za evropske poslove Klement Bone.
Lašet i Šolc blagonakloni prema Francuskoj
Ipak, ovoga puta će verovatno biti lakše, jer i Armin Lašet ispred koalcijie CDU/CSU i Olaf Šolc ispred SPD-a žele dobre odnose sa Francuskom. Obojica su posetila Makrona u Parizu u poslednjim nedeljama kampanje.
Kao ministar finansija, Šolc je blisko sarađivao sa francuskim kolegom Brunom Le Merom. Takođe, Šolc smatra da je odigrao značajnu ulogu u Parizu kada je Nemačka, čiji je on ministar finansija, podržala zajednički evropski dug kako bi pospešili ekonomski oporavak kontinenta od pandemije koronavirusa.
Sa druge strane, Lašet, koji govori francuski, bio je uključen u koordinaciju aspekata pandemije koronavirusa i predvodi francusko-nemačku kulturnu saradnju u Nemačkoj.
Čak ni treća kandidatkinja za kancelara, Analena Berbok iz Zelenih koja će najverovatnije biti deo sledeće vlade, nije potpuna nepoznanica. Makron je proveo tri sata na večeri sa njom na marginama Minhenske bezbednosne konferencije u februaru prošle godine.
Francuska želi raspodelu resora čim pre
Ali prijateljsko lice pobednika ne izaziva radost u Jelisejskoj palati.
„Osim sledećeg kancelara, razmatramo vrste koalicija i vreme koje je potrebno partijama da postignu dogovor o koaliciji, kao i podeli resora“, rekao je Makronov savetnik.
Koalicioni pregovori mogli bi da budu dugi i teški, a utrošiće vreme koje bi Pariz želeo da iskoristi za pripremu i izvršavanje planova za svoje predsedavanje EU. Po prvi put će za formiranje nemačke vlade biti potrebne tri različite političke snage, a takva kombinacija nije izvodljiva bez većih prepreka.
Pariz planira da igra diskretnu, ali proaktivnu ulogu tokom pregovora.
„Dok postižemo pravu ravnotežu, a ne prelazimo granice, moramo igramo ulogu tokom perioda pregovora o koaliciji, tako što ćemo biti u kontaktu sa svim stranama i razgovarati o pitanjima važnim za Francusku i EU“, rekao je Bone pre četiri godine.
Francuski zvaničnici neće samo razmatrati pitanja. Takođe će pomno pratiti ko će dobiti ključna mesta, poput ministra finansija.
Kristijan Lindner iz liberalnih slobodnih demokrata jasno je stavio do znanja da taj posao želi za sebe. Lindner je uporni protivnik nekih ideja koje Francuska najviše ceni, poput onih da zajednički evropski dug postane trajna karakteristika EU i relaksirajuća pravila za dugove i deficite. U širem smislu, francuski zvaničnici jedva čekaju da vide koliko će nova nemačka vlada biti angažovana u međunarodnim poslovima i da li će prihvatiti Makronovu viziju strateške autonomije.
“Nakon šoka od onoga što se dogodilo u Avganistanu, postavlja se pitanje da li će Nemačka krenuti ka strateškom putu ili će se sama predati. U ovoj fazi je veoma teško predvideti koja bi se stranka strateški angažovala više”, rekao je jedan francuski diplomata.
Makron želi glavnu reč
Kombinacija ličnosti i politike koja proizilazi iz koalicionih pregovora imaće veliki uticaj na to koliko Makron može biti da uspe u lobiranju za velike promene unutar EU, poput stavljanja naglaska na odbranu i instrumente zajedničkog duga.
Ono što Francuska de fakto želi, jeste da Nemačka formira vladu do decembra, kako bi Makron rasterećeno mogao da preuzme predsedavanje.
„Čekaćemo nemačkog partnera koji će biti u poziciji da bude produktivan, sa utvrđenim pozicijama kroz svoj koalicioni ugovor koji će da otvori mnoga vrata saradnje sa Francuskom i evropskim partnerima“, rekao je Makronov savetnik.
BONUS VIDEO: Merkel: Nemačka će dati pola miliona evra za Srbiju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
