4
Više od dve i po godine nakon što je Vladimir Putin pokrenuo ono što on naziva „specijalna vojna operacija“ u Ukrajini, njeni efekti na rusku omladinu postaju sve očigledniji. U zemlji, mladi su suočeni sa snažnom indoktrinacijom i sve strožim ograničenjima sloboda. Neki mladi pokušavaju da ignorišu situaciju, dok se oni koji pružaju otpor, poput onih koji pale vojne centre, suočavaju sa teškim kaznama, iako su još uvek veoma mladi.
Vojna služba postaje posebno rizična, jer iako zakon formalno sprečava regrute da završe u ratnim zonama, malo ko veruje da se taj zakon poštuje. Putinov režim sada diktira kako će mladi Rusi živeti i umreti. Oni su sve više pod represijom, ali i manipulacijom. Mnogi mladi biraju da se prilagode novim realnostima, često ignorišući političke probleme i prihvatajući nagrade koje nudi režim, poput privilegija u vojsci i vojno-industrijskom kompleksu, piše Forin afers.
Na Zapadu se često pretpostavljalo da su mladi nezadovoljni Putinom i da bi oni mogli da pokrenu promene u zemlji. Međutim, ova generacija nikada nije iskusila nešto drugačije osim Putinove Rusije, niti su iskusili pravu demokratiju. Zbog toga su mnogi naučili vrednost prilagođavanja. Putinov režim koristi omladinske pokrete i propagandu kako bi oblikovao njihovu lojalnost.
PROČITAJTE JOŠ:
Mladi Rusi su kroz svoju istoriju pokazivali kontradiktorno ponašanje. Do 2018. godine, oni između 18 i 24 godine bili su najlojalniji Putinu, što je bilo povezano s ekonomskim rastom tokom ranijih godina Putinove vlasti. Iako su uživali u blagodatima tržišta i konzumerizma, nisu usvojili demokratske vrednosti jer nisu iskusili slobodne izbore. Do 2018. godine, kada je Rusija postala zatvorenija, mladi su postali skeptičniji prema režimu.
Početkom 2010-ih, protesti koje je pokretao Aleksej Navaljni privukli su pažnju mlađih generacija, jer je govorio modernim jezikom i ukazivao na korupciju unutar vlade. Iako su protesti postajali popularniji, starije generacije su i dalje imale veću glasačku moć. Kremlj je odgovorio jačanjem propagande, nasilnim suzbijanjem protesta i kontrolom medija. Mnogi nezavisni mediji su zatvoreni, a društvene mreže poput Fejsbuka i Instagrama zabranjene, čime su mladi ostavljeni bez platforme za izražavanje neslaganja.
Rat u Ukrajini doneo je nove razloge za manipulaciju mladih. Država sada agresivno promoviše vojnu službu i patriotske organizacije poput Junarmije i Pokreta prvih. Mladi su angažovani na vojnim zadacima, uključujući sklapanje dronova i izradu mreža za kamuflažu, dok se u nekim školama podučava iz udžbenika koji promovišu revanšističku ideologiju. Finansijske naknade za vojnike privlače mlade, jer u prvih godinu dana mogu zaraditi i do 5,2 miliona rubalja (oko 55.000 dolara), što ih motiviše da učestvuju u vojnim operacijama.
Kulturni i umetnički sektor nije imun na ove promene. Mladi glumci i umetnici ćute dok režim uništava nezavisnu kulturu. Poznati umetnici, poput Lije Ahedžakove, bili su primorani da napuste scenu, a režiseri su završili u zatvoru zbog navodnog „ekstremizma“. U državnim korporacijama i institucijama, mladi stručnjaci nastavljaju da rade za režim, opravdavajući svoje postupke tvrdnjom da samo izvršavaju naređenja.
Putinov režim sve više interveniše u obrazovni sistem, promovišući kurseve koji jačaju patriotizam i lojalnost državi. Aleksandar Dugin, poznati ultranacionalista, zalaže se za „militarizaciju obrazovanja“ kako bi se iskorenila zapadna ideologija.
Ipak, nije sve tako jednostavno. Među mladima u Rusiji postoje oni koji su protiv rata i politike režima. Oni ne žele da budu žrtvovani za režim i ponekad pokazuju hrabrost, čak i uz rizik zatvora. Iako mnogi mladi podržavaju rat, ta podrška je slabija nego kod starijih generacija. U julu 2024. godine, ankete su pokazale da 80% starijih od 55 godina podržava vojnu akciju, dok među mladima od 18 do 24 godine taj procenat iznosi 66%.
Kremlj i dalje pokušava da manipuliše mladima, ali ovi podaci pokazuju da mlađa generacija nije potpuno podređena režimu.
BONUS VIDEO: Vučić i Putin: Igre po sistemu toplo-hladno
