0
Hrvatski premijer i predsednik HDZ Andrej Plenković u premijerskoj fotelji usepo je da se zadrži tri i po godine, iako je jednom bio na ivici propasti kada je 2016. njegova vlada bila u krizi zbog raspada koalicije koju je imao sa pokretom MOST. Međutim, u političku igru ušla je stranka HNS, koja je Plenkoviću omogućila da se dočepa većeg udela u vlasti, a u igru je povremeno uskakao i zagrebački gradonačelnik Milan Mandić, koji je pod istragom zbog koruptivnih radnji, ali i predstavnici manjina uz koje HDZ i dalje suvereno vlada. Međutim ostaje enigma zašto se Plenkoviću žuri na izbore, iako bi oni trebali biti tek sledeće godine?!
Hrvatski portal Index.hr odlučio je da istraži pozadinu priče o Plenkovićevoj želji da izađe na izbore. Valja ovde spomenuti da su mediji veliki deo njegove prvobitne postavke vlade zbog korupcije i nepristojnog ponašanja počistili sa političke scene. Plenković je tada izveo manevar i uspeo da ostane premijer, ali je nesposobne i pokvarene ministre počistio kako sa funkcija, tako i iz stranke, i zamenio ih lojalnim i koliko toliko čistim saradnicima.
Onda se postavlja pitanja, zašto se baš njemu posle toliko bure, žuri na izbore.
Iako su mediji, na čelu s Indexom počistili pola vlade, Plenković je ostao premijer uglavnom nadomestivši nesposobne i pokvarene ministre jednako ili više nesposobnima, ali lojalnima i koliko-toliko čistima. Nakon toliko napora da se održi na vlasti, Plenkoviću se odjednom žuri na izbore.
Inače izborna godina u Hrvatskoj počinje u trećoj godini mandata, pa se ovi izbori ne mogu smatrati kao privremeni, objašnjava Index.hr, ali lider HDZ i premijer Plenković ne želi da čeka krajnji ustavni rok za raspuštanje sabora i raspisivanje izbora.
Plenkovićev cilj, po Index.hr je slanje na izbore odmah posle ukidanja vanrednog stanja u julu mesecu i tu što pre pe nego ekonomska kriza koja se prognozira na jesen svom silinom udari na Hrvatsku i svet.
Ne prevremene, jer smo od 1. januara u izbornoj godini i kada god se u njoj održe izbori, oni neće biti prevremeni nego redovni. Ipak šef HDZ-a ne želi da čeka krajnji ustavni rok za raspuštanje sabora i raspisivanje izbora. Želi nas direktno iz neproglašenog vanrednog stanja poslati na birališta. Očajnički želi izbore u julu, pre nego što nas kriza pogodi svom silinom.
„Realno je i objektivno da izbori budu na leto“, rekao je potpredsednik HDZ-a Ivan Anušić, za šta mediji smatraju da su reči Plenkovića i da zapravo Anušić govori ono što Plenković misli.
„Mi smo u izbornoj godini, bili izbori u junu, julu ili septembru, to su male nijanse“, rekao je sam Andrej Plenković naznačivši mogućnost izbora već u junu. Razlog zašto se šefu HDZ toliko žuri jeste pad njegovg ličnog ili stranačkog rejtinga, kao vreme bude odmicalo, a kriza sve veća. Odraditi izbore na vreme i osvajanje još jednog mandata je kruna svog njegovog političkog delovanja.
Ustavne odredbe, naime, kažu da se izbori moraju održati najranije 30, a najkasnije 60 dana od raspuštanja sabora. Ako bi se sabor raspustio već u ponedeljak, to bi značilo da se izbori ne mogu održati pre 4., odnosno 7. juna jer se izbori po pravilu održavaju nedeljom. Plenković pri tome mora računati i s predsednikom Zoranom Milanovićem koji može odugovlačiti sa raspisivanjem izbora i odrediti da se oni održe 60 dana posle raspuštanja sabora, a onda bi došao jul, a zato se Plenkoviću žuri da vladajuća kolacija što pre donese odluku o raspuštanju parlamenta.
Ali, tu ima jedan problem, kako piše Index, a to je da bi ekspresno raspuštanje sabora značilo kataklizmu za ekonomiju. Udruženje glas preduzetnika već namerava ove nedelje da dostavi listu 10 novih zahteva, nužnih mera i promena da se preživi dolazeća kriza i depresija: Hitno smanjenje PDV za sve turističke i ugostiteljske usluge na pet posto, ukidanje parafiskalnih nameta, koji guše poslovanje, a pretočiti to u zakone neće biti nimalo lako, a posebno usled krize i ako se Sabor raspusti, pa je vlada dužna da postupa po postojećim zakonima, a onda posle izbora sledi čekanje da se formira većima, kome će predsednik dati mandat, a to se može otegnuti mesecima.
Takođe jedan od razloga zašto se vladajućoj koaliciji žuri na izbore jeste da su svesni u kojim je problemima Hrvatska, kad se bude shvatilo da nema deviznih priliva jer je turistička sezona propala, ako usledi veći priliv iseljenika, koji bi u Evropskoj uniji, mogli da ostanu bez prihoda, onda velikih šanci za pobedu na izborima neće biti.
Plenkovićev odlični rejtinig dobijen je prema Indexu na krilima Štaba za civilnu zaštitu, koji odlično upravljaju pandemijom, ali je i to promenljiva kategorija, jer su građani nezadovoljni nejasnim, polovičnim i kontradiktornim štetnim merama koje se poslednjih dana uvode.
„Potpuno su opsednuti izborima. Ne razmišljaju ni o čemu drugom niti im je išta drugo važno“, sažeo je za Index dobro obavešteni izvor iz vrha jednog ministarstva koje vodi HDZ-ovac.
„Sve što čine, svi potezi koje vuku i sve mere koje uvode potpuno su podređene izborima“.
„Ja bih ove mere sa stanovišta javnih finansija nazvala Potemkinovim selima. Dakle, funkcionišu sada, ali ne znamo kako ćemo ih već sada finansirati, a kamoli ako ovo potraje duže“, rekla je o vladinim merama za ekonomiju ekonomistkinja Vedrana Pribičević i dodaje da se šefu HDZ-a žuri na izbore kako bi kapitalizovao relativni uspeh Kriznog štaba.
„Plenković se nada da bi HDZ mogao dobiti čvrstu većinu, a to bez podrške sindikata ne može. Zato hoće na izbore dok još ima za plate“, rekla je Vedrana Pribičević, zaključujući da je cena koju će Hrvatska platiti za HDZ-ov uspeh na izborima veoma velika u situaciji u kojoj nema vremena za čekanje.
Za još jednu pobedu na izborima HDZ je spreman uraditi sve, a opozicija trenutno može samo da posmatra kako ih gazi. SDP je posebno loše ušao u krizu s koronavirusom. Umesto da su premijeru pružili podršku, bez obzira na politička neslaganja, i tako uzeli bar deo aure spasitelja, oni su se ućutali, a onda počeli prigovarati, što nije bilo dobro primljeno kod birača. Sada se mogu samo uzaludno nadati da će Plenković napraviti istu grešku kao Zoran Milanović 2016. godine kada je HDZ-u dao celo leto da izabere novog predsednika, konsoliduje se posle debakla sa Tomislavom Karamarkom i ostvari za tadašnje vreme izvrstan rezultat na izborima.
Osim preduzetnika, još jedna grupa građana ne može čekati sledeću vladu. To su stanovnici Zagreba i okoline pogođeni zemljotresom. Njima je u prvim danima posle potresa obećana pomoć i donošenje zakona po uzoru na onaj po kome je nakon katastrofalnih poplava obnovljena Gunja, ali taj zakon još uvek nije donesen. Vladajuća stranka ga je obećala, ali nikako da ga pusti u proceduru. Prođe li dovoljno vremena, taj zakon će biti zaboravljen, a svi oni koji su ostali bez svojih domova prepušteni sami sebi i lešinarskim špekulantima nekretnina koji već nedeljama kruže po Zagrebu nudeći sitan novac za zemljišta, kuće i stanove.
Ako HDZ pokaže mrvicu odgovornosti i izglasa zakone koji će osigurati opstanak privrede i obnovu Zagreba, oečkuje se miran ulazak u predizbornu kampanju.
Autor: Andrej Mlaka/Inde.hr
