13
U ranim jutarnjim časovima 17. decembra, u snažnoj eksploziji ispred stambene zgrade u Moskvi, ubijen je general Igor Kirilov, šef ruskih snaga za radijacionu, hemijsku i biološku odbranu. Eksplozivna naprava, skrivena na električnom trotinetu parkiranom blizu ulaza u zgradu, detonirana je u trenutku kada je Kirilov, u pratnji svog pomoćnika Ilje Polikarpova, izlazio iz zgrade. Oba muškarca su preminula na licu mesta, a osumnjičeni je uhapšen 18. decembra.
Odgovornost za napad ubrzo je preuzela ukrajinska obaveštajna služba (SBU), koja je Kirilova nazvala „ratnim zločincem i legitimnom metom“. Istovremeno, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, Dmitrij Medvedev, najavio je „eliminaciju“ ukrajinskog vojnog i političkog rukovodstva kao odgovor na atentat.
Ovo je treće poznato ubistvo ruskog visokog zvaničnika na teritoriji Rusije od početka rata u Ukrajini, nakon likvidacije Darje Dugine u avgustu 2022. i Vladlena Tatarskog u aprilu 2023. godine.
PROČITAJTE JOŠ:
General Igor Kirilov postao je javno poznat 2017. godine, kada je preuzeo rukovodeću poziciju u ruskim snagama za radijacionu, hemijsku i biološku zaštitu. Tokom rata u Ukrajini, Kirilov je često istupao u medijima, iznoseći tvrdnje o navodnim ukrajinskim biolaboratorijama, tajnim američkim planovima za širenje pandemija i upotrebu „prljave bombe“ protiv Rusije.
U junu 2022. godine, na prvom od mnogih brifinga, Kirilov je tvrdio da SAD finansira istraživanja u ukrajinskim biolaboratorijama, uključujući eksperimentisanje sa virusima koji se mogu širiti putem komaraca. Prema njegovim rečima, dronovi bi mogli da ispuštaju zaražene komarce iznad ruskih trupa. Kirilov je takođe optužio Pentagon za genetsko istraživanje virusa ptičjeg gripa i za pokušaje stvaranja pandemijskih patogena kroz mutacije virusa.
U decembru 2023. godine, Kirilov je izneo tvrdnje da su u „laboratorijama“ u Rubižnom, Severodonjecku i Hersonu pronađeni dokazi o „opasnim biološkim aktivnostima Pentagona“, dok je dodao da je osoblje iz ukrajinskog rezervata biosfere sakupljalo sojeve ptičjeg gripa koji mogu preći na ljude. Njegove tvrdnje, međutim, nisu potvrđene od strane međunarodnih organizacija poput Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OPCW).
Dan nakon eksplozije, Federalna služba bezbednosti (FSB) Rusije izdala je saopštenje u kojem je obelodanila da je priveden osumnjičeni za ubistvo Kirilova. Reč je o 29-godišnjem državljaninu Uzbekistana, rođenom 1995. godine. Prema navodima FSB-a, osumnjičeni je priznao da je delovao po naređenju ukrajinskih specijalnih službi, koje su mu obećale nagradu od 100.000 dolara i mogućnost preseljenja u jednu od zemalja Evropske unije.
FSB je otkrio detalje o planu atentata. Prema navodima službe, izvršilac je u Moskvu stigao po nalogu ukrajinske obaveštajne službe SBU. Nakon što je dobio improvizovanu eksplozivnu napravu, montirao ju je na električni trotinet i parkirao ga blizu ulaza u zgradu u kojoj je živeo general Kirilov. Da bi nadgledao zgradu, osumnjičeni je iznajmio automobil i u njega ugradio Wi-Fi kameru koja je uživo prenosila snimak organizatorima u ukrajinskom gradu Dnjepru.
Kada je video da Kirilov i njegov pomoćnik izlaze iz zgrade, osumnjičeni je daljinski aktivirao eksplozivnu napravu.
Ubrzo nakon napada, osumnjičeni je pronađen i uhapšen u selu Černo u blizini Balašike, oblasti blizu Moskve. Prema rečima portparolke ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova Irine Volk, osumnjičeni je prebačen u nadležnost Istražnog komiteta Rusije. Njegovo priznanje, navodi FSB, uključuje detalje o načinu izvršenja i motivima atentata. Zbog počinjenih dela, preti mu doživotna kazna zatvora.
Ubistvo Igora Kirilova nije jedini incident ovog tipa u poslednjih nekoliko meseci. Samo nekoliko dana pre atentata, 12. decembra Mihail Šacki, ruski stručnjak za modernizaciju raketa korišćenih u Ukrajini, ubijen je vatrenim oružjem u blizini Moskve. Njegova smrt ostala je obavijena velom misterije, ali se veruje da je reč o ciljanom napadu.
Još jedan slučaj desio se 28. septembra 2024. godine, kada je u Kolomni, Moskovska oblast, ubijen pukovnik Aleksej Kolomejcev, stručnjak za obuku specijalnih snaga za korišćenje jurišnih dronova. Ova tri ubistva — Kirilov, Šacki i Kolomejcev — podgrejala su sumnje o obaveštajnim operacijama koje Ukrajina sprovodi na teritoriji Rusije.
Osim ubistava vojnih zvaničnika, Rusija je ranije pretrpela i ubistva civilnih ličnosti povezanih sa pro-ratnom propagandom. Najpoznatiji slučaj je ubistvo Darje Dugine, ćerke poznatog ideologa Aleksandra Dugina, koja je poginula u eksploziji automobila u avgustu 2022. godine. Sličan scenario dogodio se u aprilu 2023. godine, kada je u kafeu u Sankt Peterburgu bomba usmrtila vojno-blogersku zvezdu Vladlena Tatarskog.
Atentat na generala Kirilova izazvao je burne reakcije ruskih zvaničnika i ratnih propagandista. Telegram kanali bliski ruskom Ministarstvu odbrane, poput kanala „Rybar“, izjavili su da je „protivnička strana zadržala sposobnost da zada bolne udarce“. Ratni bloger Jurij Kotenok pozvao je na uvođenje vanrednog stanja i strože mere bezbednosti čak i u regionima daleko od linije fronta.
Kanali poput „Osveta dobre volje“ pozvali su na „preventivne akcije“ ruskih vlasti, sugerišući mogućnost snažnijih napada na ukrajinske vojne i političke ciljeve.
Sa druge strane, ukrajinske vlasti odbacile su direktnu odgovornost, uprkos tvrdnjama ruskih obaveštajnih službi.
Smrt generala Igora Kirilova predstavlja deo šireg trenda ciljanih ubistava ruskih zvaničnika i stručnjaka povezanih sa ratom u Ukrajini. Sa sve češćim atentatima unutar Rusije, jasno je da se obaveštajni i hibridni rat sve više premešta na teritoriju same Ruske Federacije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
