21
Predsednik Džo Bajden odobrio je isporuku protivpešadijskih mina Ukrajini, u okviru napora da se pojača podrška Kijevu u završnim mesecima njegove administracije.
Ova odluka dolazi u trenutku intenzivnih ruskih napada na ukrajinske frontove, gde su ruske snage ostvarile značajan napredak, posebno na istoku zemlje. Uz isporuku moćnih raketnih sistema dugog dometa ATACMS, Bajdenova administracija traži hitne načine da pomogne Ukrajini u usporavanju ruskog napredovanja.
Protivpešadijske mine imaju dugu i kontroverznu istoriju, a njihova upotreba zabranjena je u više od 150 zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo. Međutim, ključne sile poput SAD-a, Rusije i Kine nisu potpisnice Otavske konvencije iz 1997. godine, koja zabranjuje upotrebu, proizvodnju, skladištenje i prenos ovih mina. Ukrajina, iako potpisnica konvencije, nagovestila je da bi mogla povući svoj potpis iz vojne nužde.
PROČITAJTE JOŠ:
Protivpešadijske mine su eksplozivne naprave koje se postavljaju na tlu i aktiviraju kontaktom ili blizinom neprijateljskih snaga. Namenjene su nanošenju štete neprijateljskim trupama, dok su druge vrste mina, poput protivtenkovskih, namenjene uništavanju oklopnih vozila. Ove mine se koriste u različite svrhe: zaštitu objekata, pripremu zaseda, usmeravanje neprijateljskih snaga prema ciljevima ili pokrivanje povlačenja.
Ipak, ove mine su izuzetno kontroverzne jer su neselektivne. Njihova upotreba može povrediti ne samo vojne, već i civilne žrtve, ostavljajući trajne fizičke i psihološke posledice. Često su dizajnirane da osakate, a ne da ubiju, kako bi preopteretile neprijateljske logističke i medicinske resurse. Međunarodni komitet Crvenog krsta upozorava da protivpešadijske mine ostavljaju „dugotrajno nasleđe smrti, povreda i patnje“, dok kontaminirana zemljišta postaju neupotrebljiva decenijama, ugrožavajući poljoprivredu i egzistenciju lokalnih zajednica.
Protivpešadijske mine koje SAD isporučuje Ukrajini navodno su „nepersistentne“ i deaktiviraju se nakon unapred određenog perioda, smanjujući opasnost za civile. Ipak, prema Crvenom krstu, čak i takve „pametne“ mine mogu ugroziti civile dok su aktivne.
Iako Otavska konvencija zabranjuje ove mine, ni SAD ni Rusija nisu njene potpisnice. Ukrajina je formalno deo konvencije, ali se nalazi pod pritiskom da je prekrši zbog vojne situacije. Ruske snage su od početka invazije 2022. godine koristile najmanje 13 vrsta protivpešadijskih mina, što predstavlja kršenje međunarodnog prava. Istovremeno, postoje izveštaji da su i ukrajinske snage koristile ove mine, što bi moglo biti u suprotnosti s njihovim obavezama iz konvencije, naročito tokom borbi oko grada Izijuma dok je bio pod ruskom kontrolom.
Administracija predsednika Bajdena donela je ovu odluku u trenutku kada ukrajinske snage trpe velike gubitke zbog ruskih napada u talasima. Zvaničnici smatraju da protivpešadijske mine mogu pomoći u usporavanju neprijateljskih trupa, usmeravanju njihovog kretanja prema unapred pripremljenim ciljevima i omogućavanju efikasnije upotrebe ukrajinske artiljerije i raketa.
Protivpešadijske mine biće upotrebljene isključivo na teritoriji Ukrajine, posebno na istoku, gde su ruske trupe ostvarile najbrži napredak još od početka invazije. Bajden je dugo bio neodlučan zbog zabrinutosti za civile, ali napredovanje Rusije na bojnom polju primoralo je administraciju da preispita svoje stavove, navodi Vašington post.
Dok Ukrajina pozdravlja svaku pomoć u odbrani svojih teritorija, grupe za ljudska prava kritikuju odluku SAD-a, navodeći da čak i „nepersistentne“ mine predstavljaju rizik za civile i zahtevaju složene operacije uklanjanja. SAD su obećale podršku u čišćenju mina nakon završetka sukoba, što ukazuje na svesnost rizika koji ovi potezi donose.
Ova odluka odražava rastući pritisak na Bajdenovu administraciju da pronađe nove načine podrške Ukrajini u kritičnim trenucima sukoba, uprkos kontroverzama i potencijalnim posledicama za civile i međunarodno pravo.
BONUS VIDEO: Ne bi trebalo ništa da se desi ako Ukrajina uđe u NATO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
