1
Mandat generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga ističe 30. septembra ove godine i očekuje se da će ime njegovog naslednika biti poznato do samita NATO-a koji će se održati u glavnom gradu Litvanije 11. i 12. jula. O imenima Stoltenbergovog naslednika šuška se mesecima unazad, a sada su zapadni mediji počeli da pišu da bi to mogao da bude premijer Hrvatse Andrej Plenković.
O ovome su pisala dva švedska dnevna lista – socijaldemokratski Aftonbladet i konzervativni Svenska Dagbladet, piše Index.hr.
Oba lista pominju hrvatskog premijera kao ozbiljnog kandidata za novog generalnog sekretara NATO-a.
Aftonbladet piše da su se zemlje istočne i centralne Evrope dugo osećale zapostavljeno u raspodeli ključnih dužnosti u Evropskoj uniji i NATO-u.
Švedski list ističe da se time otvara prostor za aktuelnog rumunskog predsednika Klausa Johanisa, estonsku premijerku Kaju Kalas i Andreja Plenkovića.
Međutim, Johanisov predsednički mandat ističe tek u novembru 2024. godine, a Kalas se smatra previše neprijateljskim prema Rusiji, što Plenkovića stavlja u poziciju favorita – ukoliko se sledeći generalni sekretar bude tražio u ovom delu Evrope.
Takođe, švedski mediji spekulišu i o tome da bi po prvi put u istoriji vođstvo NATO-a možda mogla da preuzme žena, ali sva tri pomenuta kandidata imaju određene prepreke i nedostatke.
Doskorašnja socijaldemokratska finska premijerka Sana Marin teško će doći do mesta sekretara, ne samo zato što je Finska tek ove nedelje postala članica NATO-a, već i zato što poslednja dva generalna sekretara dolaze iz nordijskih zemalja – Danac Anders Fog Rasmusen i Norvežanin Stoltenberg. Verovatno bi bilo previše da treći sekretar po redu dolazi sa severa Evrope.
Među kandidatima je i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je šest godina bila nemačka ministarka odbrane, ali i njen mandat ističe krajem 2024. godine.
Navodno, određene adute ima i aktuelna nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, ali je teško poverovati da bi saveznici prihvatili da NATO i EU vode dve Nemice.
U potrazi za kandidatima švedski mediji posegnuli su i za dugogodišnjim holandskim premijerom Markom Ruteom, čije se ime često pominje u proračunima za visoke funkcije u EU. Na listi je i španski premijer Pedro Sančez, ali je njegov hendikep to što Španija 1. jula preuzima predsedavanje EU, a u novembru ga očekuju parlamentarni izbori.
Pročitajte još:
Ukoliko do leta ne bude postignut dogovor, ističe Aftonbladet, moguće je da će se izvršiti pritisak na Stoltenberga da ostane na mestu generalnog sekretara još godinu dana. Bivšem norveškom premijeru je inače mandat i istekao prošle godine, ali je zbog ruske invazije na Ukrajinu odlučio da prihvati ideju da ostane još godinu dana.
Dakle, to bi bilo treće produženje njegovog mandata.
Zanimljivo je da se pre oko godinu dana bivša hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović pominjala kao Stoltenbergova naslednica, ali nakon intervjua za drugi švedski dnevnik Dagens Niheter u martu 2022. godine, u kojem je sa puno razumevanja govorila o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, priče o njenoj kandidaturi iznenada su nestale bez traga.
BONUS VIDEO Šta sve ne znamo o NATO bombardovanju – otkriva novinar Davor Lukač
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
