0
Zapadna reakcija na aktuelnu krizu u Ukrajini pokazuje da ćemo morati da oživimo koncept odvraćanja, i to brzo, tvrde u autorskom članku za cepa.org ambassador Timo Koster i general Ben Hodžis.
Dok su zapadne nacije sankcionisale Rusiju i isporučile sve veće količine oružja Ukrajini, malo je znakova da mi utičemo na proračune Vladimira Putina, bez obzira na ishod na bojnom polju. Čak ni upetljanost naših ekonomija nije sprečila ruskog lidera da sve prokocka.
NATO je decenijama delovao pod pretpostavkom da će njegova kombinovana vojna moć, potkrepljena redovnim ispoljavanjem jedinstva i solidarnosti, odvratiti loše momke od teritorijalnih ambicija.
Tokom Hladnog rata, obuzdavanje i obostrano osigurano uništenje držali su Sovjetski Savez na odstojanju. Iako smo morali da stojimo po strani i posmatramo brutalno potiskivanje ljudi unutar sovjetske sfere uticaja (na primer, Mađarska 1956. i Čehoslovačka 1968.), NATO može da tvrdi da je uspešno odvraćao Sovjete sve dok se njihova imperija nije raspala. To je efektivno ubedilo Moskvu da direktan napad na NATO saveznike neće uspeti, ili da će bar cena biti previsoka.
To je zahtevalo političku odlučnost, stalnu visoku spremnost naše vojske i ogromna ulaganja u odbranu.
Odvraćanje je bilo manje relevantno tokom decenija nakon rušenja Berlinskog zida. Nije bilo egzistencijalne pretnje po Alijansu, a posle decenije lokalnog sukoba na Zapadnom Balkanu, bezbednosni izazovi su se uglavnom pojavili u obliku terorizma, piraterije i organizovanog kriminala.
Pretnje koje su dolazile sa Bliskog istoka i severne Afrike prelile su se na Evropu i Sjedinjene Države i podstakle NATO i pojedinačne saveznike da nekoliko puta intervenišu u prvim decenijama ovog veka. To su bili ratovi izbora; Vreme, mesto i intenzitet su bili opcioni.
Ceo tekst pročitajte na sajtu lista Danas
BONUS VIDEO: Putinov alibi Kosovo: Šta to znači za nas?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: