2
Pre mesec dana, Novi narodni front (NFP) nije postojao. Sada je ovaj blok osvojio najviše mandata u francuskom parlamentu i mogao bi Francuskoj da obezbedi sledećeg premijera. Ova koalicija krajnje levice zapravo je nastala samo nekoliko dana nakon što je Emanuel Makron raspisao vanredne parlamentarne izbore i sada predstavlja najveću noćnu moru za njega. Jedan od lidera ove koalicije je Žan-Lik Melanšon, koji je već tražio mandat za sastavljanje vlade.
Levičarska koalicija je odabrala svoje ime u pokušaju da oživi prvobitni Narodni front koji je blokirao krajnju desnicu od osvajanja vlasti 1936. Zvanični rezultati objavljeni rano u ponedeljak pokazuju da je NFP to uradio ponovo – osvojio je 182 mesta u Narodnoj skupštini, čime je to je najveći blok, ali nema apsolutnu većinu.
Ali, na brzinu sastavljena koalicija se sastoji od različitih političkih partija koje nisu uvek sarađivale.
NFP se sastoji od nekoliko partija. Formiran je samo nekoliko dana nakon što je predsednik Emanuel Makron raspisao vanredne parlamentarne izbore, nakon poraza njegove centrističke stranke od krajnje desničarske stranke Nacionalno okupljanje (RN) Marin Le Pen na prošlomesečnim izborima za Evropski parlament.
„Posle poraza svoje strane na evropskim izborima, Emanuel Makron se odlučio za kockanje u trenutku kada je krajnja desnica najmoćnija“, rekao je lider socijalista Olivije For prošlog meseca.
„Samo ujedinjena levica može da joj stane na put“, rekao je on.
Teško je reći. Svaka stranka je slavila rezultate u svom sedištu i u odvojenim kampanjama, a ne zajedno. Ulaskom u drugi krug nije bilo jasno koga će koalicija predložiti za premijera.
Njena najistaknutija figura je Žan-Lik Melanšon, 72-godišnji populista.
Njegova partija je najveća pojedinačna stranka u koaliciji, koja je na nedeljnim izborima osvojila 74 mesta ispred socijalista sa 59 mesta.
Obzirom na to da se Francuska sada suočava sa nestabilnim parlamentom, ostaje nejasno ko će biti sledeći premijer. Osobe iz Makronovog okruženja su u više navrata govorile da bi odbile da rade sa Melanšonom, rekavši da je njegova opcija podjednako ekstremna kao RN.
Melanšonove tri predsedničke kampanje bile su opterećene optužbama za antisemitizam. U nedavnoj anketi Ifop-a među francuskim jevrejskim glasačima, 57 odsto je reklo da bi napustilo Francusku ako bi Melanšonova stranka vladala.
Prihvatljivije lice koalicije mogao bi biti socijalista For ili Rafael Gluksman, član Evropskog parlamenta.
Što se tiče spoljne politike, NFP je obećao da će „odmah priznati“ palestinsku državu i zalagaće se da Izrael i Hamas prekinu vatru u Gazi.
NFP je vodio kampanju na ekspanzivnoj ekonomskoj platformi, obećavajući da će podići minimalnu mesečnu zaradu na 1.600 evra i da će ograničiti cenu osnovnih namirnica, struje, goriva i gasa.
Takođe se obavezao da će odustati od Makronove penzione reforme, duboko nepopularne politike koja je podigla starosnu granicu za penzionisanje u Francuskoj sa 62 na 64 godine.
Iako su se ova obećanja pokazala popularnim, data su u vreme kada bi Francuska mogla da ide u period štednje.
POGLEDAJTE JOŠ:
2
2
8
Francuska ima jedan od najvećih deficita u evrozoni i sada rizikuje da prekrši nova fiskalna pravila Evropske komisije, koja su suspendovana kako bi se pomoglo zemljama da se oporave od pandemije kovida i energetske krize.
Otkako je Makron raspisao izbore, finansijska tržišta su se uplašila, prvo zbog mogućnosti ekstremističke vlade, zatim od ekonomske politike tvrde levice i desnice, a RN takođe obećava ekspanzivni fiskalni program.
Pošto NFP nije osvojio dovoljno mesta da formira apsolutnu većinu, moraće da uđe u drugu koaliciju. Ovaj proces će verovatno biti frustrirajući, jer nekoliko strana koje imaju ogromne ideološke razlike pokušavaju da nađu zajednički jezik.
BONUS VIDEO Šta su doneli izbori u Francuskoj
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare